Отац Дамаскин Светогорац: Правила у Цркви
понедељак, 24 јун 2013

Појас Пресвете Богородице разбио магијски прстен који је Америка годинама стварала око Русије

Роптање

Гогољ, велики руски писац, рекао је: "Русија је пуна светиња, али је само једна Оптина". И Достојевски, други велики писац, био је везан за Оптину, њему је духовни Отац био преп. Амвросије Оптински. Овде наводимо поуку преп. Амвросија Оптинског о роптању. Колико је зло роптање, о томе преподобни Амвросије наводи истиниту причу:

"Живела тамо негде (у Русији) удовица, која је по своме пореклу припадала вишем сталежу, али је услед разних околности доведена у веома несрећан и тежак положај, тако да је са својим двема младим кћерима трпела велику немаштину и јад. Не видећи ниодкуда помоћи у своме безизлазном положају, она поче да ропће испрва на људе, потом и на Бога. У таквом душевном стању разболи се и умре. По смрти мајчиној, положај двеју сиротица постане још несноснији. Старија од њих такође се не уздржи од роптања, и такође се разболи и умре. Млађа кћер, која је још остала, жалостила се преко сваке мере, како због кончине мајке и сестре и сопствене усамљености, тако и због свога крајње беспомоћног положаја, и, на крају се и сама разболи. Неки познаници, који су са њом саосећали, видећи да јој се смрт приближава, предложе јој да се исповеди и причести светим Тајнама, што она и учини; а потом (она) начини завештање, и све замоли да је, када умре, не сахране до повратка њеног вољеног духовника, који је у то време неким случајем био одсутан. Ускоро после тога она и умре, али, да би испунили њену молбу, (познаници) нису журили са сахраном, очекујући долазак поменутог свештеника. Пролазио је дан за даном. Духовник умрле (сестре), задржан неким пословима, није се враћао; а у међувремену, на опште чуђење, тело умрле није ни мало било начето распадањем, и она, мада се била охладила и није дисала, више је личила на уснулу него ли на умрлу. Најзад, тек осмог дана после њене кончине, дође њен духовник и, припремивши се за службу, он хтеде да је сахрани другог дана (по свом доласку), а по смрти деветог. Током опела неочекивано приспе неки њен рођак, чини се, из Петрограда, и, пажљиво се загледавши у лице покојнице која је лежала у ковчегу, одлучно рече: "Ако вам је воља опојте је како вам је угодно; али ја нипошто нећу дозволити да је сахраните, јер на њој нема знакова смрти." И гле, тога истог дана она, лежећи тако у ковчегу, поврати се; а кад су је питањима сколили: "шта је са њом било?" она је одговорила да је стварно била умрла и видела је рајска насеља препуна неизречене красоте и радости. Потом је видела страхотна места мучења, и ту је међу душама, које су муке трпеле, видела своју мајку и сестру. Потом је чула глас: "Ја сам им слао земаљске жалости (скорбе) ради њиховог спасења. Да су ове (скорбе) подносиле са трпљењем, смирењем и благодарношћу, за претрпљену краткотрајну тегобу и немаштину, удостојиле би се вечне радости у блаженим насељима, које си видела. Но, својим ропотом оне су све поквариле, и зато се сада и муче. Ако хоћеш да будеш са њима, онда иди па и ти ропћи." На те речи умрла се вратила у живот."

Зато никако да не ропћемо ни на људе ни на Бога. Из ове приче преп. Амвросија Оптинског могу да се извуку неколико поука:

1) да је прелест богатства погубна за многе,

2) да и сиромаштво може да буде погубно за човека, ако ропће због тога,

3) да тајне Царства Небеског Господ открива само "младенцима Божјим" по Јеванђељу, а од "мудрих и разборитих" сакрива те тајне,

4) да Господ све чини људима на спасење, и крст даје људима свакоме на спасење,

5) да треба стално да се подсећаш, како заповеда свети Златоуст, да захваљујеш Богу за све што ти Бог даје, било да ти је по вољи, било да ти није по вољи, да би се избавио и од узношења и од очајања, да би се избавио и од гордости и од гњева.

Нови лицемери

Преп. Амвросије Оптински у својим поукама објашњава, да реч "јерес" потиче од грчке речи "ерео", што значи: одабирам. Сама та реч говори да је и јеретички метод управо то: одабирам. Сви јеретици су горди лицемери и за њих је Господ рекао: "Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери... Вођи слепи, који оцеђујете комарца, а камилу прождирете" (Мт. 23, 23-24). Како лицемери користе јеретички метод: одабирам? Они одаберу нешто из Јеванђеља или Канона или од Светих Отаца, и само то окрећу и "цеде то као комарца", а остало из Јеванђеља и Канона и Светих Отаца занемарују и "прождиру као камилу". Данас се појављују нови лицемери, нови фарисеји и књижевници, и по речи Господњој треба се чувати од "квасца фарисејског и садукејског" (Мт. 16, 11). Они се позивају само на нешто из Јеванђеља и на неке Каноне и на неке изреке Светих Отаца, који њима одговарају и само то "цеде као комарца", а сво остало Јеванђеље и све друге Каноне и све друге поуке Светих Отаца "прождиру као камилу". Канон је опште Правило поступања у Цркви, а како ће ко поступити у појединачном случају то зависи од расуђивања. И као што су се стари лицемери нарочито позивали на неке заповести из Мојсијевог Закона које њима одговарају, тако се нови лицемери нарочито позивају на неке каноне из Законоправила Цркве који њима одговарају. И као што су стари лицемери неке заповести из Мојсијевог Закона "цедили као комарца", а остале заповести "прождирали као камилу", тако нови лицемери неке каноне из Законоправила Цркве "цеде као комарца", а остале каноне "прождиру као камилу". На пример, савремени лицемери обавезно истичу каноне о својим правима, док каноне о својим обавезама занемарују; држе каноне о разрешењу поста и честом причешћивању као у раном хришћанству, а занемарују каноне о уздржању и уклањању од "света који у злу лежи". Такви су канони, тј. таква правила су на пример: ко не дође на Литургију три недеље узастопно - да се избаци из Цркве; ко учини блуд - седам година забране причешћа; ко учини прељубу - петнаест година забране причешћа; ко оде код врачара или гатара – шест година забране причешћа; ко оде на паганске игре и представе, као што су спортске игре, позоришта, филмови и слично, или то прати преко телевизије, компјутера и других медија - да се избаци из Цркве; за абортус би требало најмање двадесет година као за хотимично убиство; ако се у истом купалишту купају мушкарци и жене, уместо одвојено, онда сви да се избаце из Цркве; и све друге Каноне Цркве, тј. Правила Цркве, која овде не можемо све да наведемо. Према томе таквоме, који одабира Каноне као јеретик, треба рећи: лицемере, или држи све Каноне Цркве потпуно, или се не позивај само на неке Каноне који теби одговарају. Па ако лицемер одговори: ови Канони сада могу да се држе, а они други сада не могу да се држе; - треба му опет рећи: то је по јеретичком методу: одабирам - ови ти одговарају и зато могу да се држе, а они други ти не одговарају и зато не могу да се држе.

Нове папе

То је под условом да тај не оглашава и не захтева од других да држе тако по јеретичком методу одабране и измењене каноне, тј. правила. Но, ако неко оглашава и захтева од других да држе те његове одабране и измењене каноне, то он оглашава и уводи у Цркву своје личне каноне и проглашава их за црквене каноне, тј. правила. Осим тога данас уводе и своје личне литургије, мада је Сабор Српске Цркве одлучио да се служи литургија како се вековима служила, али новотарци не маре за одлуке Сабора. А тако управо ради папа римски, који по свом уму мења каноне и службу, без да се помоли да му Бог открије, да ли су те измене Богу по вољи. Али Православна Црква не може да има једног папу, него или неће имати ниједног папу или ће имати много папа? И ово друго управо се догађа данас у Православљу: ако један почне да уводи своје каноне и своју литургију, за њим многи други крену и уводе своје каноне и своју литургију, и буде то много папа у Православљу и много личних канона и личних литургија, и настаје хаос од папа и канона и литургија. Па да би колико-толико довели у ред стање у Цркви, сада говоре да је сваки епископ - "христос у својој епарихији", а то је као да кажу: сваки епископ је папа у својој епархији. То је привремено решење и то неће моћи дуго у Православљу, и зато сада говоре да треба да се одржи осми васељенски сабор, да би решили проблеме које су сами направили, којих раније није било кад Православци нису пристајали на сарадњу са светом и његовим црквама. Мада је и било неке економије у време прогона Цркве, али било и указања од Бога да то није противно Божјој вољи. Кажу: кад је руски патријарх Тихон покушао да уведе нови календар, народ није хтео да иде у цркву, и то је било указање патријарху да врати стари календар. И кад је грчки патријарх увео нови календар, много народа није хтело да иде у цркву, кажу да и сада има око два милиона старокалендараца, међутим, грчки патријарх није хтео да врати стари календар, тако да је настао раскол који траје већ скоро сто година. Дакле, пошто су "нове папе" направиле проблеме ради сарадње са светом и његовима црквама, хтели би да реше те проблеме осмим васељенским сабором, како кажу. Али досад је свим Васељенским Саборима председавао православни цар, и не само председавао него и помагао и штитио, а сада нема православног цара. И то председавање некако би решили, али да видимо ко би био спонзор и покровитељ, како се каже, тог осмог васељенског сабора?

Магијски прстен

Пре неког времена дошао је један брат из Хиландара, где је био на поклоњењу, и рекао ми је шта се прича у нашем манастиру. Наиме, Појас Пресвете Богородице у пратњи ватопедског игумана био је у Русији, да би се народ поклонио овој великој светињи. И како је обичај код Руса да приступају светињи више срцем него умом, као што и треба у Православљу, много народа је свим срцем приступало и клањало се Појасу Пресвете Богородице. И тада је разбијен магијски прстен који је Америка годинама правила око Русије; управо тако кажу: тада је разбијен магијски прстен. А затим, кад се Појас Пресвете Богородице враћао назад, на аеродрому је игумана чекала полиција и одмах је спроведен у затвор. Због чега? Амерички амбасадор је претио грчком премијеру, и овај је морао да казни ватопедског игумана због тога. Јер је, кажу: разбијен магијски прстен који је Америка годинама правила око Русије. Ето, међу спонзорима и покровитељима будућег васељенског сабора, осим папе римског, били би и они који праве магијске прстене, ако је тачно то што је речено. А то може да се провери у Хиландару.

Откровења Божја

Али, ако пратимо историју Цркве, Канони Цркве временом су се мењали, тј. Правила Цркве временом су се мењала. Али опет, мењала су се по откровењу Божјем, као што говори апостол Павле: "Тога ради ја, Павле, сужањ сам Исуса Христа за вас незнабошце, Будући да сте чули за домострој (икономију) благодати Божије, која је мени дана за вас, Да се мени по откривењу указа тајна, као што напред написах укратко" (Еф. 3, 1-3). А откровења се дају само "Младенцима Божјим" као што говори Господ: "Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а открио си то младенцима" (Мт. 11, 25). Дакле, као што су апостолу Павлу по откровењу указана прва Правила Цркве, тако је временом било "Младенаца Божјих", тј. деце Божје, којима је Бог давао откровења и делимично мењао Правила Цркве. Јер временом су хришћани бивали све слабији духовно и телесно, те не могу да буду иста Правила за јунаке и за плашљивце, иста Правила за здраве и за болесне. Дакле, прва Правила Цркве била су по откровењу Божјем светим Апостолима, а временом су Правила Цркве мењана по откровењу светим Оцима, тим "Младенцима Божјим". А данас нема "Младенаца Божјих", него су сви "мудри и разумни", и данас нема откровења Божјих, као што знамо. Па како се данас усуђују ови "мудри и разумни" да без откровења Божјих мењају Правила Цркве, или нека од писаних Правила држе, што њима одговарају, а већину од писаних Правила не држе, пошто њима не одговарају? Они немају страха Божјег и користе јеретички метод: одабирам, па нека Правила "цеде као комарца", а већину Правила "прождиру као камилу". Тако раде "нове папе" и лицемери.

Правила Цркве у Србији

До нас у Србији, осим писаних Правила Цркве, стигла су и Правила Владике Николаја и Богомољаца, неписана Правила ових "Младенаца Божјих", која су примерена нашем времену. Дакле, осим писаних Правила Цркве, која су се држала, имамо и не-писана Правила Богомољаца као додатак. А може се имати пуно поверење у Правила Владике Николаја и Богомољаца, јер ако та Правила не би била Богу по вољи то би Бог сигурно открио "Својим Младенцима" - Богомољцима. Сви су раније у Српској Цркви држали та Правила, па и Руски манастири у источној Србији, и није познато да су Руси имали нека друга Правила, која су се разликовала од Правила српских Богомољаца. Да су имали различита Правила, то би се већ чуло у Србији и о томе би сви сазнали. Дакле, у време Владике Николаја и Богомољаца сви у Цркви држали су иста Правила и није познато да је неко имао посебна правила у Цркви, и та Правила су држали Српски Богомољци после другог светског рата кад је Црква трпела прогон од комуниста. Свака побожна баба у Србији зна и може да каже каква су била Правила Богомољаца у Српској Цркви. А кад кажемо Правила у Цркви, под тим подразумевамо опште прихваћена Правила у Цркви, а не појединачне поступке. Јер друго је опште Правило, а друго је појединачни поступак у неком случају. Јер како ће ко поступити у неком случају, то је ствар расуђивања и за свој поступак човек одговара и пред Богом и пред људима. А ако неко потпуно држи Правила Цркве, писана или не-писана, без одабирања као јеретици, онда он не одговара ни пред Богом ни пред људима, него сву одговорност пребаца на оне, који су му та Правила предали. А овде одговорност пребаца на Владику Николаја и Богомољце, ако потпуно држи Правила која су му предали. Тако се и ја потпуно држим Правила Владике Николаја и Српских Богомољаца, колико сам успео да сазнам за та Правила, која су била опште прихваћена у Српској Цркви, и самим тим: сву одговорност пребацам на Владику Николаја и Српске Богомољце.

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=18513

Последњи пут ажурирано ( недеља, 08 јун 2014 )