Грађани покушавају да се организују и заштите наше оранице и руде од пљачкашких приватизација и продаје странцима без контроле: Бићемо осуђени на глад и сиромаштво ако то допустимо.Почело је са одбраном паркова и дечјих игралишта од неумољивих инвеститора, наставило се са протестима против „бус плуса“, генетски модификоване хране и за одбрану храста...Грађани су се пробудили из дуге апатије и почели да се организују. Тако је ове недеље неколико група грађана основало Алијансу за одбрану земље, хране и природних ресурса Србије. Подршку су им пружиле и неке општине (рецимо Чајетина), као и задруге (из Суботице, Крушевца, Горњег Милановца, Оџака...).
Овога пута грађани су дигли глас за заштиту домаћих ораница, против пљачкашких приватизација, продаје земље странцима и сумњивим тајкунима без икакве контроле, а за безбедну и јефтину храну. Како кажу, у Војводини је пола милиона хектара државног и задружног земљишта кроз сумњиву приватизацију и препродају прешло у руке странаца и домаћих тајкуна. Када се та површина претвори у километре, она износи половину територије Косова.
- Бићемо осуђени на глад и храна ће нам бити прескупа - каже Александра Кнез Милојковић, из удружења Норма центар, једног од оснивача Алијансе. - Стране корпорације производиће храну за грађане својих земаља и извозити је, а нама ће остајати скупа храна или шкарт.
Неконтролисана продаја земље уништиће ситна газдинства која се прехрањују на сопственим окућницама. Број сиромашних ће се повећати, мада и сада чине 12 одсто становништва.
- Корисника народних кухиња има колико житеља Горњег Милановца и Трстеника заједно. Само у општини Палилула је 2.000 гладне деце. Замислите како ће те бројке расти када храна поскупи. А процене кажу да ће она у наредних 10 година поскупети 40 пута!
Јагма странаца за земљом биће све већа што храна буде скупља, али и што буде ближа 2020, до када у ЕУ пет одсто укупног горива треба да буде биогориво.
- Бојим се да нас чекају искуства кроз која су прошле Африка и централна Азија - каже Маја Гавриловић, из покрета „99 одсто Србија“, која је преко лондонске фирме радила истраживања за УН.
- Кроз стечаје и приватизацију 253 агро-предузећа, више од 56.000 радника остало је без посла, а многе породице су на рубу егзистенције.
Мађари су издејствовали референдум, на ком је 87 одсто људи извојевало мораторијум на продају земље странцима. И Хрвати су увели седмогодишњи мораторијум, а у Пољској забрана још траје.
- Добро је ако су људи почели да се самоорганизују - каже политички социолог Љубиша Деспотовић. - То значи да се буди аутентично цивилно друштво, које хоће да одбрани себе, породицу и национални интерес, и да се бави питањима кључним за наш живот. До сада смо имали сурогат цивилног организовања, јер су НВО увезене и финансиране из иностранства, радиле против интереса грађана.
ШКАРТ ИЗ ХРВАТСКЕ
У Војводини су 214.105 хектара задружног и 300.000 хектара државног земљишта, купујући задруге, отели локални тајкунчићи, шверцери и шићароши, који су сачекали добру цену да их продају странцима, каже Ненад Илић из Удружења за борбу против корупције „Обруч“. Међу купцима има и хрватских држављана са потерница. Дешава се да они са својих плантажа извозе пшеницу у Хрватску, а овде довозе шкарт из тамошњих силоса.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:449267-Aktivisti-brane-oranice