Намеравају ли Малтешки витезови у Црној Гори да се приближе икони Филермоси? Чувена икона, део ризнице Народног музеја, поново у центру пажње
Откако је митрополит Амфилохије далеке 1993.године на Лучиндан обелоданио да се икона Богородице Филермосе налази у Црној Гори, од тада је она постала интересантна за Суверени ред малтешких витезова, чија је она заштитница. Тадашња власт им није одобрила да отворе канцеларију у Подгорици или на Цетињу, а данас, две деценије касније није им проблем да формирају ред малтешких витезова у Црној Гори. Најновија прича поново је отворила питање да ли се малтешки витезови и на овај начин желе приближити икони Филермоси, која је све време у жижи полемика.
- Икона је заробљена и смештена тамо где јој није место -у Цетињском музеју, иако је неспорно да је она власништво Српске православне цркве, каже за "Новости" Будо Алексић, професор на Богословији у Цетињу. - Држава је отела реликвију и једино је она може вратити ономе коме и припада. Црква нема механизме да се бори против тоталитарне државе, која је одавно бацила око на црквену имовину сматрајући је својим ресурсом. Ови проблеми ће се моћи решити једино када Црна Гора буде имала демократску власт.
Пре неколико година амбасадор малтешких витезова Енрико Тућило састао се са председницима владе и парламента Црне Горе. У саопштењима са тих сусрета речено је да је Тућило са црногорским челницима разговарао о "даљој сарадњи на валоризацији иконе Филермосе"! Амбасадор Тућило затражио је од председника Парламента Ранка Кривокапића да подржи изградњу скромног сакралног објекта на Цетињу у којем би икона била изложена - стоји у саопштењу.
Све то је подгрејало приче о намери Малтешких витезова да се домогну не само чудотворне Филермосе већ и других светиња које се чувају на Цетињу - честице Светог крста и десне руке Светог Јована Крститеља. Све те изузетно цењене реликвије вековима су чували управо витезови Малтешког реда, до 1798. године када их је Наполеон протерао са Малте, а они предали светиње на чување руском цару Павлу Првом.
Сплетом историјских околности, двадесетих година прошлог века руска династија, прогнана од комуниста, предала је реликвије краљу Србије Александру. Почетком 1941. краљ Петар је бежећи из Југославије са никшићког аеродрома "Капино Поље" честицу, руку и икону оставио у манастиру Острог. Светиње су у поду монашке ћелије пронађени 1951. године и после три деценије, колико су лежале у полицијским сефовима предате цркви и музеју.
У Митрополији црногорско-проморској не одустају од свог ранијег става - да је СПЦ једини легитимни власник ове светиње и да никада неће прихватити злоупотребу и профанисање иконе Филермосе.
ОД КАПЕЛЕ ДО ПЕЋИНЕ
ДОК се честица Светог крста и рука Јована Крститеља налазе у цетињском манастиру, икона Филермоса је део ризнице Народног музеја. Смештена је у специјално опремљеној Плавој капели на Цетињу, где је доступна посетиоцима. У међувремену, није подржана идеја митрополита Амфилохија да три светиње буду опет заједно, у цркви која би била изграђена за ту намену. У плану је да се чудотворна икона измести из музеја и смести у пећину надомак Цетињског манастира. Постоји и пројекат, по којем би адаптирање пећине требало да кошта 9,6 милиона евра.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:451929-CG-Vitezovi-merkaju-relikviju