У месецу децембру, поред осталих, и ова су два празника: Оцеви у недељу пред Божић и Материце у недељу пред Оцеве, То су празнични дани, којих се деца радо сећају. По обичају од старина на Материце деца „везују овоју матер, а на Оцеве „везују" оца. Родитељи, пуни радости и задовољства овим дечјим поступцима, ,,дреше се деци разним поклонима, према својим могућностима и увиђавности.
ОТАЦ је:
Онај човек што ме роди,
што о мени бригу води,
што се за ме вазда брине.
што ми увек тепа ''сине'',
што о мени води бригу.
што ми први купи књигу,
што ме храни, што ме учи,
што се за ме увек мучи —
тај се човек отац зове.
МАТИ је:
„Она жена што нас воли,
што се за нас Богу моли,
док смо мали што нас храни.
што нас од зла сваког брани,
кад смо слаби што нас лечи,
што нам тепа слатке речи.
што над нама лебди, гине,
што нас зове ''чедо'', ''сине",
што се за нас увек стара.
што нам сваку радост ствара,
што нам сваки корак прати —
то је, то је наша мати".
Ове песме казују: како се и колико родитељи жртвују, старају и брину, гајећи и на добар пут упућујући своју децу. Зато су деца дужна да воле и поштују своје родитеље; да им буду захвална за све што су за њих чинили и чине; да своју љубав и пажњу према родитељима увек и на све начине показују — и у старости и у слабости, па и по смрти. То препоручује и пета заповест Божја, која вели: ''Поштуј оца свога и матер своју да срећан будеш и да дуго поживиш на земљи''.
о. Р. Ђ. Димитријевић