БОРБА ЗА ВЕРУ - Друго отворено писмо Владимира Димитријевића Сави Јањићу

Упозоравамо наше цењене посетиоце да се у тексту који следи налази неколико линкова који воде ка сајту екуменистичко-новотарских екстремиста „Поуке.орг“. Читање овог сајта, препуног јеретичких учења, новотарија, богохулних и светогрдних коментара, саблажњивих слика и непристојних речи... може православнима нанети духовну штету. Постављање линкова и навођење појединих скарадних цитата са овог антиправославног сајта, било је нужно, као доказни материјал у писму нашег уваженог сарадника Владимира Димитријевића Сави Јањићу.

Уредништво

+++

Архимандриту Сави Јањићу, још једном отворено писмо

Видим да сте на сајту „Поуке“, који је себе прогласио и „Живим речима утехе“, објавили свој став по коме не желите да одговарате на моје писмо јер је оно публиковано на, како Ви сматрате, антицрквеним сајтовима (http://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%5).

Истине ради, моје писмо Вама је прво објављено на сајту „Борба за веру“, док су га сви остали преузимали, што је, на интернету, сасвим нормално. Што се „Борбе за веру“ тиче, на том сајту сам почео да пишем кад су ми ускраћене могућности да пишем и објављујем своје ставове на званичним црквеним сајтовима,као и у патријаршијским новинама „Православље" (које су однедавно, кад је писање о издаји Космета у питању, постале недоступне чак и умировљеном епископу Атанасију). Пошто сам одувек заточник слободе говора, уз сву одговорност коју та слобода подразумева, морао сам да пишем на неком сајту који се бави црквеном тематиком, па сам одабрао „Борбу за веру“, чији је циљ да се иде путем светосавске побожности, а не неофанариотског мртводушја. Моји текстови, потписани именом и презименом, али и текстови других србских интелектуалаца, неспремних да продају веру за вечеру, крсте за масне прсте и поштење за печење (а камоли за лаж звану Европска Унија), и данас се могу наћи у архиви „Борбе за веру“, где чекају да неко на њих одговори, без заклањања иза формалистичких паравана еклисиологије зване „Помоз Бог, чаршијо, на све четри стране!“.

Но, врли борче против „антицрквених сајтова“, Ви сте свој став којим Србе позивате на изборе НАТО убице Тачија&компаније објавили на већ поменутом сајту „Поуке“, који би, с обзиром на чистоту Вашег опредељења да пишете само на црквоградилачким интернет просторима, требало да нам свима буде узор. На жалост, колико год сам се трудио да откријем узоритост дотичног интернет ресурса, то ми није пошло за руком. Напротив! Био сам запањен његовим садржајима, а нарочито профилом његових читалаца и оним чиме се они баве у својим дискусијама на, Вама очито блиској, виртуелној Агори. Да не би испало да измишљам, ево кратког погледа на „Живе речи утехе“:

- Šta Islam nudi a šta Kršćanstvo nudi kao rješenje po sljedečim pitanjima?!

Дакле, идемо и ову тему да би могли уопште да заокружимо разговор. Питање за браћу муслимане: Ко је Аллах?

- Да ли су овакве хоџе заправо хришћани или...питање за муслимане о чудима?

Неки од коментара на теми „Да ли ће у Џенету бити згодних мушкараца за жене?“

Александар Милојков , теолог, Одговор June 02 2011 - 19:10

Јој, видео сам овај снимак! Шта рећи? Невроватно али истинито: суштина раја (џенета) су сексуалне оргије. Мени је непојмљиво, што не значи да сам и у праву, да тако нешто покреће човека ка Богу.

anajrim , Одговор June 03 2011 - 10:56

Дејан Бићанић , Одговор June 03 2011 - 14:20

Иван Цветковић, urednik, Одговор June 03 2011 - 14:51

Мислим да је Мухамед тадашњим људима дао оно што у то време нису имали- пуно лепе хране и лепе жене.

РУБРИКА „Брак, породица“:

Неке од тема:

- ŽRU čestita princu Vilijemu i princezi Kejti rođenje sina (trećeg naslednika)

- Сексуални односи са женом у време трудноће - икад или никад... до...или не ни то.. размишљања..

- ЗАШТО ДОБРИ МОМЦИ УВЕК “ИЗВИСЕ”?

Подтема „Сајбер превара“:

Неки од коментара на теми „Сајбер превара“:

rahela , Одговор May 22 2013 - 17:13

Imate partnera ali koristite internet i kameru za vodjenje ljubavi sa drugom osobom.Da li smatrate da je to prevara?Nema fizičkog kontakta,ta druga osoba je u vašem gradu ili drugoj državi,nebitno,vaša savest je čista.Da li je? Molim vaše mišljenje.

Срђан Ранђеловић, Одговор May 22 2013 - 23:40

Ја не могу овако да вам одговорим, није ми пријатно, контактирајте ме преко скајпа.

Зосима, Одговор May 23 2013 - 00:14

Срђо брате, ако није проблем, проследи ми неке скајп адресе... whackado

Узгред, виртуелно вођење љубави је будућност еротике,ба... not_i

drvce , Одговор May 23 2013 - 00:32

Odakle mi partner, bre? Da bih izbegao greh, ja ne koristim prave osobe, sto od srca preporucujem svima: (изостављен линк – В.Д.)

drvce , Одговор May 23 2013 - 00:40

Зосима , Одговор May 23 2013 - 11:02

Дејан Бићанић , Одговор May 23 2013 - 15:29

Ne bi ja to nazvao patolgijom,obzirom kakvih sve perverzija ima.

cloudking, Одговор June 06 2013 - 22:17

Webcam sex? Tu sam specijalac ;-)

Morate znati da postoje neka pravila koja morate postovati ako ne zelite da zavrsite sa kineskinjom ili muskarcem... A ako je sve ok, ume to da bude vrlo stimulativno ;-)

To se odnosi na webcam sex kao takav... Po pitanju prevare, mislim da Je Avocado dao najprecizniji i najtacniji odgovor...

Дражен ,Одговор June 10 2013 - 16:21

cloudking , Одговор June 10 2013 - 16:32

Lara, Одговор June 10 2013 - 18:04

Sajber seks je izmišljen da bi Suzan Bojl mogla da izgubi nevinost. 1312_womens

rahela , Одговор June 10 2013 - 11:00

cloudking,sex u 21 veku je toliko na dohvatu ruke zahvaljujući tehnologiji i činjenici da u svetu ima mnogo više žena nego muškaraca,žene se prosto grabe za pridobijanje zrnca pažnje i ne prezaju ni od čega.Nisam romantična ali ako će ti se neko skinuti čim trepneš moram se zapitati ko je tu u stvari kriv.Da li vi muškarci jer da nema konzumenata niko to ne bi radio ili žene koje se nude?

Ja tu ne bih nikom sudila,pad moralnosti je vidljiv na svakom ćošku i taj trend će se verujem nastaviti.

Тема: „Деца јуче прослављала Ноћ вештица!“

Dragi Одговор Данас, 20:38

Meni su juče dolazila deca, maskirana, slatka, kao deca pak, u pratnji obično mame, pa stidljivo, nesigurno, hoće li dobiti slatkiše, hoće li dobiti dovoljno priznanja.. Ah, deca.

Милосављевић, Одговор Данас, 20:42

фамилијо, у питању су толике клинке да би ме било срамота да их питам за број телефона.... хахаха

Dragi , Одговор Данас, 20:44

Šta imaš da pitaš - grabiš! Mada se kaže da u deset kod jedne imaš uspeh. Znači, potrebne su barem još tri.

DYNABLASTER , Одговор Данас, 20:45

Mjau ta levo sa tetovazom iz ovog filma... (изостављен линк – нап.„Борба за веру“)

Милосављевић , Одговор Данас, 20:46

Dragi, on 01 Nov 2013 - 20:44, каже:

„Šta imaš da pitaš - grabiš! Mada se kaže da u deset kod jedne imaš uspeh. Znači, potrebne su barem još tri. (осмех)

- Ја сам згодан момак, имам шансе и када смањиш број. ХАХА

Dragi ,Одговор May 16 2013 - 23:49

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac: "Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške?"

"Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze.. Pre neki dan popeo se i na psa!"

verum est in beer Одговор Јуче, 23:52

- Neće tebi, nego meni. Idi pa z........ popa! (реч изостављена због непристојности - прим.В.Д.)

verum est in beer , Одговор Данас, 00:00

Sutradan na predavanju uciteljica piše s desnom rukom i opet je Perica glasno prokomentarisao kako uciteljica ni ondje nema dlake. Uciteljici prekipeo njegov bezobrazluk te ga pošalje kuci na nedelju dana.

Kada se Perica ponovo pojavio u školi uciteljici padne kreda te se sagne da je podigne, a Perica se sagne da vidi gdje se otkotrljala kreda. Nakon toga ustane i pocne spremati svoje stvari.

verum est in beer Одговор Данас, 08:59

A čale odgovara: Demokratija je da svi beli rade, a mi da samo sedimo i dobijamo pomoć na lepe oči....

verum est in beer Одговор Данас, 09:01

verum est in beer , Одговор пре 12 минута

Ona nakon nekog vremena pristane da izadje sa njim. Kada su izasli tip je upita:

- Ne, hvala. Ako odem na piće, šta bih rekla svojim učenicima na času veronauke?

Nakon dugotrajne šetnje po gradu ponudi joj cigaretu, a ona odrešito odgovori:

- Čekaj, nije mi jasno... Pa šta ćeš reći svojim učenicima na času veronauke !?

- Upravo ono što im uvek govorim: Ne morate piti i pušiti da biste se dobro proveli!

ТЕМА: "КЕКС" ПРЕ БРАКА (црквеног)?!

јер. Агапије , Одговор October 01 2009 - 18:47

Пошто смо недавно са ђаконом и по Димитријем почели да "разбијамо табуе" у Цркви и схватили да чак и табуи не треба да постоје у Цркви ево једне вруће теме што се тиче тога...Дакле, шта мислите предбрачним сексуалним односима ? Колико су корисни а колико штетни? И Ваш лични став о томе..... dada

Guest_regazza_* , Одговор October 01 2009 - 19:38

Јел су ово обриси теологумена вл. Игнатија или ..? звиждање

Сматрам да ништа није лоше само по себи него да зависи од наше слободне употребе. Као и мрсна и посна храна. Није мрсна храна лоша по себи зато што се не једе у време поста. А човеку је дато да буде господар створеног света и да управља њиме а не да робује. Тај јаз између човека и природе је последица првородног греха али човек треба да се труди, да тежи савршенству, Христу. ШТо се конкретног питања теме тиче, мислим да секс пре црквеног брака није лош али зависи од наше употребе тј од тога како га ми доживљавамо. Сматрам да је секс са особом са којом смо у љубавној вези, продубљивање и испољавање те везе а не блуд. Са друге стране, секс "за једну ноћ" је класично задовољавање својих потреба, нагона, што је робовање природи. Мада, искрено, мислим да и ту има неких позитивних ствари (знам да ће се на ово мноогиии саблазнити, али ајде да причамо сви отворено). Нпр, ако неко нема секс пре брака и први секс му буде у браку.... лично мислим да ће он много теже савлађивати животне препреке у вези, да ће другачије гледати на ствари, да неће најбоље разумети неке ствари око њега (везане за тај брак и сексуални однос у њему).... плус још, ако је његов партнер већ имао однос пре брака, проблем више. Мислим да је и секс део одрастања, менталног одрастања.... И држим се оног правила да ако пар има проблема у сексу-има проблема у вези. Секс никад не треба да буде најбитнији, али никако ни најмање битан. Секс је, по мени, веома битан. Наравно да ништа није немогуће, таман посла. Уз Божију помоћ, све је могуће. п.с. сад, не знам колико сам био јасан....

Тавита, Одговор October 01 2009 - 20:25

То је ствар свачијег интимног живота. оно што је битно је ЉУБАВ.!!! зна се добро да, када се гледа по ријечима Светих отаца да је то забрањено да је то блуд,али нас 99% не живи (потпуно) по ријечима Светих отаца.. тако да... живи били и не копајте по туђој интими. 1405_love

konstantin , Одговор October 01 2009 - 20:29

Zamisli uzasa oz zivota neko dogura do 45 a jos se nije ozenio\udao , pa da pri tom jos drzi celibat

Абу ал-Хасан ал-Шадили , Одговор October 01 2009 - 21:56

Била теологумена или не ( није само в. Игнатија, већ и: светог Максима, митрополита Зизјуласа... ), сам живот сведочи да је извор смрти секс ( било љубави или не - свеједно опет умире оно што се роди и постане...а и љубав као слобода, као живот, као "сусрет", на крају крајева, мало "зависи" од секса...чак, шта више, Христос, ап.Павле ,Оци и целокупна хришћанска "мисао" кажу да је слобода од полности изображавање, већ сада и овде, будућег живота у Царству Божијем: "где нема ни мушког ни женског", итд), односно полни однос који "рађа - ствара" све нове и нове смрти, умирања, распадања, "цепање човечанске природе" ( св. Максим )...тако да: Sex Is Death! Сума сумарум, тема јесте изузетно важна, али ја сам (аргументовано ) против некакве "теологије секса"...секс је смрт, као и све остало што има везе (само!!!) са Човеком... Деци то треба отворено рећи...сексајте се и лепо ћете се распасти и умрети...црви ће макар бити нахрањени...то је све што остаје од секса... :smiley:“<<

То су, оче архимандрите, неки од цитата са форума „Живе речи утехе“ (а таквих и скараднијих од ових има на претек), неке од рубрика са тог сајта, и тако даље, и томе слично. Да овај сајт није никакав узор коме би требало стремити, доказује и чињеница да му је владика крушевачки Давид ускратио благослов (а уверени смо да владика шумадијски Јован, који га сад благосиља, ни не зна каквих ставова тамо има, и шта се све објављује). Ево доказа са „Поука“:

Иван Цветковић (свештеник, главни уредник сајта – прим. В.Д.)

Сајт Поуке.орг више није у благослову епископа крушевачког Господина Давида.

Разлог ускраћивања благослова јесте оглушавање неких недостојних чланова и чланица о Правилник Поуке.орг. Дакле, разлог је јасан: Њихово нецрквено, непобожно и хулиганско размишљање, говорење и представљање на овој сајбер-мрежи.

Коначна реч: Строго осуђујемо злоупотребу овога сајта и гнушамо се бестидности бестидних.

"12. Сајт ради под духовним руководством и благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована и функционише у складу са званичним ставовима Српске Православне Цркве."
http://www.pouke.org/page.php?id=12#“

Дакле, нека сами читаоци суде који је сајт црквенији – „Борба за веру“ или „Поуке“.

Но, није ствар у томе. Или није само у томе. Мука је много тежа и озбиљнија. Реч је о измени духа у значајном делу клира Србске Православне Цркве, који више не живи и не дише духом светосавског Србства, него се опио неким другим, туђинским духом, који професор Мило Ломпар зове ДУХОМ САМОПОРИЦАЊА.

Какве смо ми, Срби, некад свештенике имали, па је наш народ говорио: „ТРИСТА - БЕЗ ПОПА НИШТА“ и следио их када га воде?

Да не причам ја, него да наведем примере из књиге протојереја Божа Ј. Јокановића „Крстом, пером и мачем/ Свештенство у служби свом народу“ (Светигора, Цетиње, 1998).

Да не помињемо Светог Саву и његове непосредне прејемнике, него да пођемо од новијих времена. Наши архијереји и јереји били су предводници Србства у борби за слободу: Свети Петар Цетињски је водио војску у боју на Крусима, против Махмут – паше Бушатлије, позивајући своје јунаке: “На оружје и крваво поље, мили витези!... Архипастирски благослов предајем вама!“ Касније је тукао Наполеоновог маршала Мармона у Боки Которској. Његов синовац, највећи песнички геније србски, Петар Други Његош, не само да је ратовао против Турака, него је одбио и понуду Порте да формално призна власт султана и добије ону аутономију коју је кнез Милош добио за Србију. Имали смо и владику бачког Јована ( Јовановића ), који је 1804. први купио Карађорђу два топа, и послао их, скупа са топџијом и џебаном, у устаничку Србију.

Наши клирици су војводовали у Првом србском устанку, као поп Лука Лазаревић, јунак боја на Мишару, на чијем гробу пише: “Овде лежи Лазаревић Лука/ штит Поцерја, цвјет српских јунака,/ проста земљо којано га скриваш,/ својом те је искупио крвљу“. А прота Милутин Илић – Гучанин кога је, како каже Петар Јокић, „слушала његова нахија као светог Краља Првовенчанога“ и који је, на треће Тројице, у боју у селу Лопашу у Драгачеву, победио турског Орд-агу и главу му одсекао? Они су се, као поп Ђорђе Каран,један од вођа србског устанка у Босни 1875/76, одметали у хајдуке, да би бранили народ свој од зулума. Они су, као свештеник Богдан Зимоњић и као архимандрит Нићифор Дучић, узимали и пушку у руке, кад је требало бити јунак „ђе прах гори пред очи јуначке“; или као архимандрит Милутин Церовић,много пута рањени и много пута одликовани; или као неустрашиви поп Лука Николић, са јуначког Чева, за кога прота Божа каже да је био од оних који се „осим Бога нису бојали никога, а смрти најмање“. Они су, као поп Миле Јововић у Никшић, улетали међу Турке са крстом и јатаганом. Или су, као поп Радивоје Вучинић са бомбама у рукама, упадали међу непријатеље, што је Вучинић урадио у Окружном начелству у Прокупљу 1917. године.

Какви су нам калуђери били? Народна песма описује јеромонаха Исаију, из манастира Каленића, који је био писар чувеног Коче капетана, и о коме се певало: “Војску купи Коча капетане/…/ Барјактара црног калуђера,/ По барјаку положио браду,/ Па он учи Србе у параду!“ ( Овог Исаију Турци убише 1788. у Текији на Дунаву! ) Случајно ли убише Турци и Хаџи – Рувима, старешину Боговађе, и Хаџи - Герасима ( Ђеру ) из манастира Моравци код Љига,или је то било зато што су ови духовници водили народ на путу ка слободи? Имали смо ми, Срби ( а мене је срамота што се зовем Србин, и што, овакав какав сам, смем и да поменем наше свете и јуначке претке ) и попа Богдана Лалевића,војног свештеника андријевачког батаљона, који је, на Бардањолу код Скадра, 1913, кад су око њега сви пали и није имао ко да носи барјак, узео и барјак и пушку и у јуришу на Турке погинуо. Имали смо и свештеника Николу Симовића, који је свом сину, кога су Аустријанци стрељали на Цетињу, 1917. године рекао:“Сине Јакша, буди храбар и држи се јуначки! Умрети за слободу свога народа и Отаџбине дужност је сваког Србина!“

Имали смо и јунаке грађанске врлине – свештеника новосадског Павла Стаматовића, који је, на захтев своје пастве, на Велики четвртак 1848. изнео протоколе рођења писане на мађарском, и спалио их у порти цркве. Био је ту и ваш славни имењак, архимандрит Сава Дечанац, који је свој народ бранио на Берлинском конгресу, а пре тога, са Нићифором Дучићем, четовао по Херцеговини за време Невесињске пушке.

КАКО СЕ ПЛАЋА СЛОБОДА ЗЛАТНА? КРСТОМ ЧАСНИМ!

Зато, и само зато што су носили барјак Христа и Светог Саве као барјак слободе, наши свештеници су били живи спаљивани (игуман Николај Вукомановић, у 15. веку са својим калуђерима на острву Врањини, јер није хтео да се преда Турцима; свештеник Илија Тинтор, парох у Српским Јасеницима,кога после тешког мучења, усташе полише бензином и сажегоше); вешани (патријарх пећки Јован,1613. обешен у Цариграду; патријарх Гаврило Рајић, 1639. обешен у Бруси; свештеник коренички Видак Парежанин, кога Аустријанци вешају у Требињу 1914, и који пред смрт узвикује: „Са нама су Бог и правда. Победа ће бити наша. Живео краљ Петар! Живела Србија!“; свештеник сибнички Александар Јанићијевић, обешен, 1916, у Београду, пред својом женом и децом); живи черечени (свештеник Цветко Димитријевић, коме је бугарска комитаџијска банда одсекла једну ногу, тражећи да се одрекне Србства, а затим и руку, да би му, пошто је узвикнуо:“Србин сам и за Србство умирем“, одсекли и главу); набијани на колац ( као учесници Хаџи Проданове буне, Свети Пајсије и Авакум 1814. на Стамбол капији, када је ђакон Авакум певао: „Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти!“); живи драни (као Свети владика Теодор Вршачки, благословитељ устанка Срба у Банату 1594, кога Турци „одраше на мех“); тровани (као архимандрит троношки Стефан Јовановић, вођа Срба у Подрињу, отрован по наредби зворничког паше; или као игуман косијеревски, Теодор Мишковић, кога отрова Дервиш – паша у Мостару 1863); дављени (као јеромонах Никодим из косовског манастира Соколице, кога су Арнаути удавили крајем 19. века); бацани живи у бунар ( као свештеник поречки Риста Андрејевић, старац од седамдесет година, кога су Бугари, после вишедневног мучења, 1915. бацили у бунар и камењем затрпали); сечени јатаганима (свештенику Кости Поповићу из Мијаковића Шиптари 1878. године одсекоше главу и набише је на колац на вучитрнској пијаци, да застраше рају); бацани са звоника (парох Никола Загорац из Личког Петровог Села кога су усташе бациле на тле, урличући: “Неста крста од три прста!“); кастрирани (као свештеник Душан Поповић из села Велућа у Жупи, кога су 1944. комунисти кастрирали и убили); живи закопавани (као свештеник чачански Милан Туцовић, жив закопан на Велику Суботу 1945, пошто је неколико пута ударен будаком у главу); убијани копањем очију (као свештеник Ново Делић, кога су комунистиј убили 3. априла 1942. године и бацили у бунар на Беришиној Луци код Шавника); убијани ћускијама (као игуман Ђурђевих Ступова код Берана, Јанићије, кога тако Турци убише 1878); живи тестерисани (као парох средњевски Војислав Стојиловић, кога су септембра 1941. претестерисали комунисти); живи бацани у јаме (као јереј Дамјан Штрбац, одран од усташа и бачен у јаму Јадовно, јуна 1941); убијани гвозденим полугама (као јеромонах Кипријан Релић из Вуковара, који је бодрио народ да се не католичи, и кога су усташе новембра 1941. убили полугама и бацили у пећ у Јасеновцу); стрељани ( као свештеник из Бачевца, Анта, који је 1914. одбио да виче „Живео Фрања Јосиф“, узвикнуо „Живео краљ Петар“, због чега је, са својим сељанима, стрељан на Преображење ); убијани у цркви, за време службе (као поп Павле, ликвидиран на прагу своје куће у Грачацу 1858); убијани са породицама (као свештеник из Кулен Вакуфа, Родољуб Самарџић, пред којим су усташе заклале жену му и децу, а затим дотукле њега); бацани у тамнице (свештеник Анђелко Нешић, из Косовске Митровице, кога су Аустријанци 1916. осудили на двадесет година робије у оковима, а целу породицу му интернирали у логор Нежидер). Ко зна колико их је бачено у реке: од Лаба, Ситнице и Ибра, преко Мораве и Нишаве, до Саве, Уне и Дунава. Били су то људи који су, као Ристо Ћатић, кад су га усташе стрељале над јамом код Ливна 7. јула 1941. године, спремни да узвикну: “Радите шта хоћете, али нећете докле хоћете: стрељајте ме у чело, јер се Србин смрти не боји!“ А шта је сад, оче Саво? Шта Срби виде од црквених вођа, част изузецима?

Наравно, овакав какав јесам (понављам – заиста ме срамота самог себе пред нашим светим прецима!) не говорим ово да поучавам и корим, него зато што ми је тешко и зато што ми се плаче кад гледам куда смо пошли и шта нас чека, овако кукавне и себи туђе.

Уместо НАРОДНЕ ЦРКВЕ добијамо КЛЕРИКАЛНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ, чији врх (част изузецима!) не брине о народу, јадном и гладном и сваки дан у појам убијаном у Србији, а камоли у другим србским земљама, и која се (опет част изузецима!) бескичмено додворава НАТО Империји и њеним домаћим измећарима, од Тадића и Дачића до Вучића и Дачића. И куда то води, кад се споји са новом, мртвачком теологијом квазинеопатристичке синтезе, зизјуласовштином и неофанариотизмом? Зна се куда води – у САМОПОРИЦАЊЕ. Од нас праве Хрвате, који су, бар 80% њих, некад били Срби; или Арнауташе (који су, пошто су примили ислам, на крају постали и Шиптари, као Тачи,за кога веле да је потомак свештеничке лозе Читаковића из Дренице).

Какви треба да будемо ако се не вратимо себи? Каквима нас Империја хоће у ЕУ (мада је верујем да ће се ЕУ распасти пре нашег уласка у исту)? Онаквима какве није подносио хрватски писац , Динко Шимуновић, који, иако римокатоличког порекла, није подносио дух папизма наметнут покрштењацима у Далмацији и Крајини. Он, у својој прози „Млади дани“, пише: “Читава Крајина бијаше православна, изузев једно селашце, тамо преко ријеке, звано Думњаци…Док би се деца православних села међу собом тукла и рвући се једна другу за грло хватала, Думњаци се скривали и бјежали, а нитко им није пријетио. Презирали су их и звали „спарењацима“,јер су били млитави и покуњени, попут листа зеља, спарена у врелој води… Мој отац, мајка и ја,бијасмо католици,но тада нијесам о томе мислио и стидио бих се, да ме је ко хтио убројити међу Думњаке“. Поредећи Србе и Хрвате - сељаке, Шимуновић каже: “Варошки сељаци (католици, нап. В.Д.) дивили су се једино богатству и новцу, лукавштини и вјештој пријевари,…не цијенили ни јунаштво ни снагу, што бијаше у далеким селима око Цетине највећа врлина“. То се сад, уочи НАТО „избора“ 3. новембра 2013, поручује јунацима Ибарског Колашина: изађите на „изборе“, покорну главу сабља не сече, признајте НАТО крволоке и Тачија као своју једину меру и проверу…Можда неко тако мора (или мисли да мора), али са амвона то проповедати Србима брука је и грдило, и срамота до Бога. Боље је било ћутати, него ићи срамним путем „Думњака“ Тадића, Борка Стефановића, Вучића, Вулина, Дачића, Дрецуна и „иже с њими“. Ћутање би од врха СПЦ било довољно да се све схвати. А и довољно да се свако скрије. Јер, како рече онај Андрићев животом намучени јунак, „у ћутању је сигурност“.

И даље Вам желећи свако добро од Господа, надам се да ћете, бар једног дана, стати пред своју савест у лику оца Саве Дечанца, потоњег владике жичког, и схватити да „крст носити нама је суђено, / страшне борбе с својим и с туђином“. Немојте, преклињем Вас, ово схватити као „читање лекције“ или надмено надгорњавање – ово је болни вапај човека који Вас познаје и нада се.