Aдвок. Томислав Ерић: Непостављено питање еп. Григорију
уторак, 30 децембар 2008
          Увод „Борбе за веру“:

Текст који следи, објавили смо 30. децембра 2008. године. Међутим, у њему се јасно види, да је самозвани бискуп Гругур, који се лажно представља као „епископ Григорије“, одувек био непријатељ и кваритељ Светог Православља. Још у то време он се устрвио на ревнитеље вере, који су били устали да бране вековни богослужбени поредак СПЦ од најезде новотарских револуционара. И сада се неки чуде што он пропагира окултизам и јогу, као да им је непознато да је он само још један духовни разбојник у тору словесног стада духовног праоца нашега Светога Саве!

На фотографији: бискуп Гргур са гуруом Сандгуруом

+ + +

НЕПОСТАВЉЕНО ПИТАЊЕ ВЛАДИЦИ ГРИГОРИЈУ ЗБОГ НЕГАТИВНЕ СЕЛЕКЦИЈЕ ЊИХОВИХ МОГУЋИХ  ПОСТАВЉАЧА

ПОДНАСЛОВ: ПРЕДАВАЊЕ ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА У ДОМУ КУЛТУРЕ У ЧАЧКУ - ПРОВОКАЦИЈА НОВОТАРАЦА ИЛИ ОПИПАВАЊЕ ПУЛСА ВЕРНИКА У ТВРДОМ ЈЕЗГРУ ПРАВОСЛАВЉА

Поштовани Владико,

зашто сте као један Архијереј, у свом тексту који је објављен у Штампи, себи дозволили такав вокабулар и заменом теза назвали разбојницима људе-вернике, који чувајући постојећу закониту Литургију која је озваничена пуноважном (правноснажном) и извршном Одлуком Сабора СПЦ из Маја 2007. године, мирним и ненасилним путем изражавају свој протест према непоштоваоцима такве Одлуке .

Конкретно, дајући на тај начин предност оним Свештено-служитељима који такву Одлуку у својој пракси Богослужења не поштују.

Да парафразирам Ваше речи: такви верници као разбојници упадају на Литургије и ометају Богослужења певајући богослужбене песме.

ПРИМЕР: Као што поступак суђења у суду не представља само поступајући судија, већ су део тог поступка странке и пуномоћници, тако и Литургију не представља само Свештеник који је служи већ и народ који одговара на Служби у Цркви.

И као што пуномоћник-адвокат на суђењу у руци држи важећи-позитивни Закон на основу кога може да реагује на неку могућу незаконитост коју процесно и материјално испољи судија током судског поступка, тако и верник у руци држи важећи Служебник на основу кога може да реагује на неку неважећу измену у Литургији коју током своје Службе примени Свештеник који је служи. Напомена, је да се не ради ни о каквим лаицима, односно да то нису такви "разбојници" који тако наменски - ад хок "упадају" на Литургије, већ о истрајним едукованим верницима који су редовни посетиоци Служби Божијих и поштују поредак Богослужења од његовог почетка Јутрења, преко Проскомидије - до краја служења Литургије.

То значи, не улазећи "по задатку" на Службу у Цркву да врше неке "демонстрације", већ реагујући из свог срца, ови верници само оправдано, мирно и понизно моле Свештенослужитеље да се Света Литургија која траје на правилан-законит начин до краја испоштује.

Невероватно провоцира чињеница да Владика Григорије имајући у виду његову млађу старосну доб, себи допушта такву слободу да се тако неодмерено изражава о традиционалним верницима који су деценијама градили своју духовну личност, као духовна чеда Оца Саве Вазнесењског и других великих духовника са ових простора.

Нису то неки почетници у вери који су случајно "застранили" , који су заведени или злоупотребљени у дневно-политичке или неке друге сврхе да наменски кроје неку своју климу у нашој Цркви у циљу прављења неког њеног раздора у верном народу.

Наравно да је супротно, ови верници су спремни да уз сваку своју жртву сачувају јединство, братску љубав и органску снагу наше СПЦ од свих нагомиланих изазова "новог времена" , времена које води погубној глобализацији у свему, па и у поимању вере.

А онда даље, анализирајући опширни садржај његовог писма које је као намерно-случајно изашло у медије и заинтригирало ширу јавност у земљи Србији, запажамо још једну упадљиву тенденциозност.

Наиме, инсистирајући на неком очигледно вештачком сукобу двојице Архијереја и то Митрополита Амфилохија и Владике Григорија, који фактички припадају истом кругу "новотараца" у окриљу наше СПЦ (а које препознајемо по примени отворених Двери, читању молитава наглас током Свете Литургије, пракси честих причешћивања верника без одговарајуће припреме и друго), овај Владика је тако кроз своје писмо ставио у други план оне Владике које не припадају том истом кругу.

Значи, на такав очигледно вешт и добро припремљен начин Владика Григорије је својим писмом избацио "у орбиту" конкуренције за избор Патријарха само себе и Владику Амфилохија, у широј јавности.

А истовремено је својим јетким речима из садржаја овог контроверзног Писма, покушао да оскрнави интегритет других претендената на тај Трон и то Владике Артемија, Владике Никанора, Владике Јефрема и других из круга благочестивих Архијереја, као чувара нашег неизмењеног Православља и досадашње праксе традиционалног Богослужења.

Ово писање има само тежњу добре намере. Ако духовито посматрамо живот имамо пример из цртаног стрипа где извесни Изногуд увек поново покушава да буде "калиф уместо калифа" и редовно не успева. Поред такве жеље потребна је и права мера, добра процена , коректна коресподенција са свим актерима из нашег духовног простора.

Владика Григорије увек раније је био надахнуће, јер појавио се као изданак који плени својим модерним наступом и изражајем. И молимо Бога да се врати својим почецима када је имао најшире симпатије свих а посебно млађих нараштаја - да заборави новотарије у циљу победе Светосавља чији желимо да буде увек прави следбеник.

А на крају све је воља Божија и Промисао коју кроз живот следимо.

У Чачку, 30/17 Децембра 2008.

О Светом ђакону Авакуму и игуману Пајсију

Аутор: Томислав Ерић, адвокат

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 01 фебруар 2023 )