Оливера Милин: Заступљеност учења руског језика у Србији
четвртак, 12 децембар 2013

 Дуга је и занимљива историја српско-руских односа, који трају више од осам векова, а заснивају се на заједничком словенском пореклу, православној вери, сличној историјској судбини, блискости језика и култура.

Отец Виталий Тарасев сказал: "Одна церковь, одна душа"

Руски је један од најлепших језика. Њиме се данас служе око 300 милиона људи, матерњи језик је за 170 милиона људи.

У наставом програму некада, руски језик је био неприкосновен. Осамдестих година он је суверено владао школским клупама. У Србији данас га учи тек сваки десети основац. Међутим и даље је најпопуларнији језик међу основцима неколико градова у Србији: Косовској Митровици, Зајечару, Пожаревцу... Наставу на језику Толстоја и Пушкина коју похађа 63 хиљаде ђака, далеко су иза себе оставили "модернији енглески, немачки и француски језик". Осеку наставе руског језика у Министарству просвете Републике Србије правдају слабим интересовањем деце, што сматрам нетачним. На ту констатацију је својевремено одреаговао, сада већ бивши Амбасадор Руске Федерације господин Александар Конузин, који је примајући Орден Светог Саве јавно изразио забринутост због информација о укидању часова руског језика у школама, у Србији. Јавни апел није оставио никаквог одјека на тадашњу владајућу структуру.

Поражавајући су подаци да се у појединим градовима Србије руски језик не учи ни у једној школи а у неким градовима се учи у мањем броју, најчешће као други језик. Међутим Филолошка гимназија у Београду сваке године упише једно "руско" одељење са 21 полазником. Мањи део свршених основаца опредељује се "баш" за учење овог језика.

Лично поседујем сазнања да се међу српском популацијом поново буди интересовање за учење руског језика у приватним школама за учење страних језика. Интересантан је податак да су једнако заинтересоване све старосне групе наших људи. На питање зашто желе да науче руски језик, одговор који се најчешће чује је да је енглески потреба а руски задовољство.

Деведестих година долази до појаве све већег броја политичких организација европски настројених које су полако окупирале медијски простор и више својим манипулативним методама, него истинским вредностима "освојиле" ум наших људи, стављајући га пред "безалтернативни пут" ка Европској унији. Међутим током последње деценије, нарочито последњих година сведоци смо појаве друге врсте покрета, организација и медијских гласила, окренутих Истоку, Русији и Евроазији...

Српски део наше идеологије има пет компонената у општем смислу, а то су идејна, историјска, политичка, економска и културна. Српска евроазијска организација за своју идеолошку основу има руско класично и савремено евроазијство и српску мисао окренуту Истоку. Осврћићи се на циљеве Евроазијског савеза, поменућу само онај који се односи на културно језичка питања а то је: "Промена културне парадигме у Србији са западне на евроазијску и источну уопште. Овде спада и увођење руског језика на свим нивоима образовања у Србији."

Дискусију о осталим циљевима: економским, интеграционим, политичким... ћу препустити компетентнијим учесницима и на тај начин "отворити" пут придруживању Србије евроазијским интеграцијама.

Неоспорна је чињеница да је све већи број руских фирми које послује у Србији као и могућност за студирање и рад у Руској Федерацији, па се на тај начин за полазнике руског језника остварује тежња готово сваког човека да споји лепо и корисно и да посао који буде радио ради како из професионалних побуда тако и из љубави и задовољства.

Сматрам да учење руског језика не треба наметати, већ омогућити да се он учи факултативно или као други језик. На тај начин би смо исправили велику неправду коју чинимо својој деци. Пружимо им једнаке могућности за учење страних језика не намећући ни западне ни словенске језике. Нека то буде њихов избор и избор њихових родитеља.

У последњих пет година на курсеве руског језика у Руском дому пријави се више од 100 полазника годишње, што је "изузетно" интересовање, нарочито у поређењу са наглим падом заинтересованости за руски језик у прошлој деценији прошлог и првим годинама овог века. У приватним школама за стране језике руски језик се и даље ретко предаје.

Последња догађања на политичкој сцени Србије, велики повратак Русије на овим просторима, подстакли су младе људе и њихове родитеље да у својој свести промене однос према руском језику. Културна политика Србије је равнодушна према руској култури, иако многи сматрају да је учење руског језика потреба нашег друштва.

У Руској школи у Београду деведесетих година, наставни план и програм су похађала деца службеника, дипломата и амбасадора. Данас су 50% њих српска деца.

Живим и радим у Панчеву. Ни у једној основној школи се не учи руски језик. Он је буквално елиминисан из наставе. Професори руског језика су едуковани, на неки начин преквалификовани у професоре грађанског васпитања или библиотекаре. У средњој школи где сам запослена руски језик се учи као други језик и то само за поједине смерове. Сигурно ћете се запитати: "Од кога у Србији зависи да ли ће се у некој школи учити руски језик?"

Одговор је признаћете политички коректан. У највећој мери од директора школе ,односно става актуелне власти према Русији и на крају од самих професора руског језика и њиховог односа према својој професији.

Нажалост, наша деца не познају руску културу, књижевност, уметност и величину тог словенског нама братског народа.

Медијски је веома скромно обухваћена тематика везана за руски језик, културу, историју па чак и забавни програм. Младима се у већој мери нуде западни садржаји неедукативног карактера кроз непримерене превасходно филмске, популарне Reality и музичке садржаје.

Сматрам да се враћање руског језика и ширење културе светском сценом може реализовати:

- Бесплатним курсевима руског језика

- Сарадњом са друштвима српско-руског пријатељства и

- Медијским пропагирањем језика

Учећи руски језик обновићемо и изградити мостове пријатељства између наша два народа. Тако стечено знање отвориће нам могућност лакшег запошљавања у различитим областима рада. Познат је и податак да је руски и званичан језик Уједињених нација.

Русија је прави узор у чувању и неговању своје културне и историјске традиције, али не само своје већ и наше српске. У Србији, Војводини и на Косову и Метохији. Неоспоран је допринос бројних културно уметничких, политичких, јавних и анонимних поштовалаца српско-руске културно-историјске и језичке традиције. Ја сам лично имала ту привилегију. Моја сарадња са многобројним истомишљеницима ми не дозвољава да издвојим никога понаособ. Сви смо ту. Међутим, овом приликом и због теме која ми је додељена на овом скупу, посебно истичем залагање госпође Иване Жигон и господина Александра Конузина, захваљујемо им се на бризи, истинском родољубљу и пажњи које су пружили посебно Србима на Косову и Метохији у тренуцима када им је помоћ била преко потребна. Лични сам сведок тих догађања, њихова духовна и материјална помоћ је непроценљива.

Посебну захвалност дугујемо господину Александру Конузину, кога ћемо памтити по племенитом и честитом представљању Руске Федерације а и по чувеној реченици: "Има ли овде Срба?" чиме је недвосмислено показао да је у појединим тренуцима био већи патриота од нас самих.

Данас, када је људски род у кризи, неопходно је одбацити старе предрасуде, митове и превазиђену идеологију и кренути у сусрет новој Русији - Путиновој Русији!

Нека Бог чува Русију!

Она нас штити својим постојањем, благословеним пространством и православљем. Русија нас разуме и када нас не види, а не види нас увек јер смо мали, јер смо политички превртљиви и својеглави. Русија је тамо где је одувек била и где ће увек бити. Русија је и данас зрачак наде за нас.

"Умом Россию не понять,

Аршином общим не измерить:

У ней особенная стать –

В Россию можно только верить."

Ф. И. Тютчев, "Умом Россию не понять"

http://evroazija.com/

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 12 децембар 2013 )