Проф. др С. Живановић: Порука Ватикана епископима СПЦ који се залажу за екуменизам
уторак, 11 фебруар 2014

 Поводом најаве да ће надбискуп геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, „блажени“ кардинал Алојзије Степинац, бити проглашен за светитеља Римокатоличке „цркве“

Ватикан је званично потврдио да ће злочинац Алојзије Степинац ускоро, до краја 2014. године, бити проглашен за светитеља. На миси одржаној у цркви Светог Јеронима (српског) у Риму, кардинал Анђело Амато, који је префект (руководилац) конгрегације за проглашавање светитеља, је рекао да ће садашњи папа Фрања прогласити (злочинца геноцида) Алојзија Степинца за светитеља Римокатоличке „цркве“.

Миса (опело) је одржана поводом 54. годишњице смрти злочинца Степинца. Њега је за блаженог прогласио папа Јован Павле II који је више пута показао да мрзи све Срби, па њихово име није ни поменуо када се обратио свим хришћанима света приликом свог устоличења. Проглашење Алојзија Степинца за блаженог обавио је овај папа приликом посете Марији Бистрици у Хрватској 3. октобра 1998. године. У садашњој републици Хрватској дан смрти злочинца Степинца, 10. фебруар, проглашен је за празник.

Загребачки надбискуп и кардинал Јосип Бозанић је изјавио да је Алојзије Степинац дубоко утиснут у живот хрватског народа, да је он „симбол хрватског католичког идентитета“ и да су Хрвати нераздвојиво обележени животом и делом Алојзија Степинца.

Руковање злочинаца - Анте Павелић и Алојзије Степинац

У седишту загребачког надбискупа Алојзија Степинца власти су 1945. године заплениле бројна докумета о извршеним злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, као и огромну количину злата и драгоцености отете од побијених Среба, Јевреја и Рома у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Алојзије Степинац, заједно са другим бискупима Римокатоличке "цркве" у Хрватској, био је члан хрватског Сабора и присуствовао је седници на којој су донешени најгрознији расистички закони против Срба, Јевреја и Рома. По тим законима свако је могао да убије, опљачка, силује девојчице, девојке и жене Српкиње, Јеврејке или Ромкиње и да за то никоме не одговара. Србима, Јеврејима и псима је био забрањен улазак у ресторане и локале. Протерани су из својих кућа у појединим деловима градова, а нису смели ићи тротоаром, већ као стока само средином коловоза. Алојзије Степинац се сложио са са свим овим и гласао је за доношење оваквих расистичких закона. Као врховни заповедник свих војних свештеника наредио је њима, и свим свештеницима који су му били подређени, још 28. априла 1941. године, да подрже Независну државу Хрватску и да буду у свему послушни поглавнику Хрватске злочинцу Анти Павелићу.

Комунистичке власти Југославије су морале да осуде злочинца Степинца 1951. године, али је одмах пуштен да живи слободно у свом родном мету у Красићу, где је и умро природном смрћу 1960. године.

Сабор садашње Републике Хрватске, иначе чланице ЕУ, је 1992. године одбацио пресуду  Алојзију Степинцу донету због злочина геноцида против Срба, Јевреја и Рома, а потом га је папа Јован Павле II прогласио за блаженог на путу да постане римокатолички светитељ.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу поседује документацију о  злочинима Алојзија Степинца као надбискупа Римокатоличке "цркве" у Хрватској. Лично је насилно покрштавао српску децу и одрасле (постоје снимљене изјаве жртава које је он лично преводио у католицизам), благосиљао је хрватске кољаче крвавих руку од клања Срба, Јевреја и Рома у јасеновачком систему хватских логора за истребљење православних Срба, Јевреја и Рома, ишао на разговоре у Ватикан предводећи хрватске кољаче итд. У Британском државном архиву (Public Records Office) се налазе бројна документа о злочинима Алојзија Степинца. Енциклопедија Британика наводи да је стравичност масакра који су римокатолици Хрвати (под вођством Алојзија Степинца) извршили над Србима надмашила масовно уништење Јевреја у Пољској и у Немачкој. Британски BBC је у својим емисијама указао на став Римокатоличке "цркве" о овим злочинима у Хрватској.

На жалост, садашње власти у Србији су приморане од стране Европске Уније да сарађују са Хрватском, да ћуте о злочинима које су римокатолици Хрвати починили и још увек чине против Срба, и приморане су да зависе од Хрватске уколико желе да уђу у Европску Унију. Зато у Србији не постоји ни један споменик жртвама римокатоличког хрватског геноцида против Срба, Јевреја и Рома, гробнице жртава јасеновачких логора смрти које су воде Саве избациле на обалу и даље су необележене, а о римокатоличком хрватском геноциду против Срба, Јевреја и Рома деца не уче у школама.

Епископи Српске Православне Цркве који се истичу у борби за такозвани екуменизам и сарадњу са Римокатоличком "црквом" па чак и са унијаћењем из некаквих "догматских" разлога и сл., треба добро да размисле о својим поступцима, јер римокатолици у Хрватској и даље припремају омладину да буду будући кољачи Срба. Доказ су све спортске приредбе и поп-концерти на којима десетине хиљада омладине узвикује пароле попут "уби Србина", "Србе на врбе" и сл.

Професор др Србољуб Живановић,

Лондон, Велика Британија

Последњи пут ажурирано ( среда, 12 фебруар 2014 )