ВЕКОВНА ТРАДИЦИЈА
Велика Британија је столећима позната по коришћењу окултиста и црних магова у систему своје шпијунаже, једном од најмоћнијих на свету. Мајкл Хауард, један од изучавалаца овог феномена, сматра да то није случајно, јер и окултисти, као и агенти обавештајних служби, користе тајне кодове и симболе, бавећи се активностима далеко од очију јавности.
Оснивач британске тајне службе у доба краљице Елизабете Прве, сер Френсис Волсингам, који је водио жестоку борбу против британских римокатолика, у младости је пажљиво изучио рад венецијанске обавештајне мреже, у о време најмоћније у Европи. Волсингам је, у својим активностима, нарочито користио чувеног мага и дворског астролога, Џона Дија. Творац такозване „енохијанске“ азбуке, коју су му, наводно, „открили анђели“, Ди је свој окултни алфабет користио на само за ритуале које је упражњавао, него и за шифровање тајних порука. Такође, он је, познат као астролог и маг, путовао широм Европе и достављао потребне информације Волсингаму. Уочи напада шпанске армаде на Енглеску, Ди је водио и психолошки рат – тврдио је да ће бродови Шпанаца бити потопљени у страшној олуји (што се и десило, при чему је победа Енглеске приписивана, између осталог, и њеној магијској моћи.).
У 18. веку, британска обавештајна мрежа користила је услуге сер Френсиса Дашвуда, који је, током својих младалачких путовања, био посвећен у једну француску масонску ложу. Снажно антикатолички настројен (у Италији је прекинуо једну мису и вређао папу), он је у родној земљи основао тзв. „Клубове пакленог огња“, у којима су, између осталог, упражњаване оргије са женама маскираним у римокатоличке часне сестре. Дашвуд је обнављао Елеусинске мистерије,што је, пре неку годину, признао његов потомак, такође сер Френсис Дашвуд. Многи угледни племићи били су чланови ове дружине – међу њима, и син надбиксупа кенетрберијског, градоначелник Лондона, као и познати лорд Сендвич. Дашвуд је многе од њих регрутовао да буду обавештајци Велике Британије. Један од чланова Клуба пакленог огња био је нико други до Бенџамин Френклин, за кога постоје индиције да је био британски човек међу америчким револуционарима. Дашвуд је путовао по Европи – у Италији је шпијунирао следбенике свргнуте династије Стјуарт, а у Русији царски двор.
КРОУЛИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Године 2002, Би Би Си је направио велико истраживање о стотину најутицајнијих Британаца у историји. Црни маг и сатаниста Алистер Кроули, творац изреке „Чини оно што хоћеш и нека ти то буде једини закон“, био је на 73. месту. Случајно? Наравно да није. А ево и доказа.
Ричард Спенс, професор историје на Универзитету Ајдахо у САД (нарочито заинтересован за историју шпијунаже – писао је књиге о Сиднију Релију и руском терористи Борису Савинкову), аутор је књиге „Тајни агнет 666/ Алистер Кроули, британска обавештајна служба и окултизам“. Спенс је студију о сатанисти чија је парола била „Чини оно што хоћеш и нека ти то буде једини закон“ начинио на основу истраживања у британским, француским, италијанским и америчким архивама.
Када је, за време Првог светског рата, одбијен од службе у енглеској војсци, Кроули је отишао на територију САД, и тамо се укључио у рад немачког пропагандог часописа „Отаџбина“, иза кога је стајао Георг Вирек. Кроулијеви текстови били су суманута пропаганда немачког натчовештва, толико пренаглашени и необјективни да нису имали неког озбиљнијег ефекта на америчко јавно мнење. Касније је сам Кроули признао да је намерно писао такве текстове, по задатку енглеске обавештајне службе; циљ је био да се обесмисли права немачка пропаганда у Америци, као и да се изврши утицај на врхове немачке војске да буду што радикалнији у својим ратним операцијама. Он је подржао и немачко потапање британског брода „Лузитанија“, када је погинуло 1198 људи. Овај чин је увукао САД у Први светски рат, сасвим у складу са идејама адмирала Хола, шефа обавештајне службе Британске морнарице. Спенс је податке о Кроулију као британском агенту открио у декласификованим документима Обавештајног одељења америчке војске из Првог светског рата.
РАЗЛОЗИ АНГАЖОВАЊА
Зашто је обавештајна служба тако моћне државе ангажовала овог мрачног типа за своје послове? Спенс сматра да је разлог крајње једноставан -јавно мнење Енглеске сматрало је Кроулија потпуно лишеним угледа и зликовцем, па баш то што нико не би ни помислио да ће Круна користити таквог типа за своје интересе, била му је набоља препорука. Кроули је Британији био користан јер је имао велики утицај на људе, пре свега оне из виших кругова и интелигенцију. Умео је да утиче и да хипнотише, а користио је дроге. За време Првог светског рата, у Њујорку је својим познаницима у храну сипао мескалин извучен из пејотла, а затим је водио белешке о њиховом понашању. Касније су обавштајне службе масовно употребљавале мескалин за утицај на људе и промене њиховог понашања.По Спенсу, Кроулија је Енглеска користила и за ометање ослободилачких покрета Ирске и Индије, за контакте међу англоамеричким следбеницима Коминтерне, аали и за шпијунажу међу немачким окултистима блиским нацистичком покрету. Кроулијев сексомагијски Ред источних храмовника (ОТО), имао је низ својих ложа у Немачкој, а многи његови чланови придружили су се Хитлеру. „Велика звер 666“, како је Кроули себе звао, касније је говорио:“Пре него што је Хитлер био, ја јесам“.
Зато је енглеска обавештајна служба користила његове услуге и у Другом светском рату.
Јан Флеминг, писац романа о Џемсу Бонду, за време Друго светског рата, бавио се, гле чуда, обавештајним радом – био је помоћник шефа обавештајне службе Британске морнарице. Заинтересован за окултизам и астрологију, Флеминг се дружио са Кроулијем. Флеминг је, зарад постизања пропагандних циљева и сазнавања планова Хитлера и његовог окружења, осмислио план да се неко близак фиреру домами на територију Енглеске и употреби за те сврхе. Најбољи кандидат за „овцу“ био је човек веома близак вођи Трећег рајха, Рудолф Хес,обузет магијом и астрологијом, али и човек који је веровао да су Британци и Немци виша раса, која заједно треба да влада светом. Флеминг је, у ту сврху, обновио „успавану“ организацију „Веза“, коју је основао сер Бари Домвил, адмирал и бивши шеф морнаричке обавештајне службе, ухапшен 1940. због сумње да спрема пуч у Енглеској. Његов пријатељ, и један од најпознатијих следбеника Алистера Кроулија, члан Британске фашистичке уније сер Освалда Моузлија, човек који је лично честитао 50. рођендан Хитлеру,био је генерал – мајор Џ.Ф.С.“Бони“ Фулер, стратег прве тенковске битке у Првом светском рату, и творац идеје „бликрига“, коју је Вермахт од 1939. тако успешно користио. (Занимљиво је да он, за разлику од Домвила и Моузлија, није био хапшен од стране британских власти за време рата, као и то да је педесетих година 20. века био задужен за антикомунистичку пропаганду међу руском емиграцијом; сматра се да је то последица чињеница да је, иако „нациста“, све време радио за обавештајну заједницу своје земље.) Флеминг је, преко својих веза, успео да убеди Хеса да се Енглези слажу са Хитлеровим планом о миру и савезништву (због чега фирер није ни напао Британију 1940, после победе над Француиском), чији је циљ рат против бољшевизма. Хес је домамљен причом да је војвода од Хамилтона, његов познаник из 1936, на челу британске „партије мира“, која хоће савез са Берлином, као и да је астролошки најповољнији тренутак за његов долазак у Енглеску 10. мај 1941. Обећано му је да ће срести и војводу од Кента, као и краља Џорџа Шестог. У ову акцију био је увучен и Кроули.
Знајући за Хесову опседнутост окултним, Хитлер га је прогласио лудаком који је у Енглеску отишао по својој вољи, а затим похапсио на стотине магова и астролога у Немачкој.
ЗА КРАЈ
Ако се зна да је Кроули био агент британске обавештајне службе, а да је у својим делима пропагирао Ново доба, доба Хоруса, и Нови поредак, поредак у коме ће владати окултна елита, пре чијег се наступања, по његовој „Књизи закона“, „свет мора купати у мору крви“,и то хришћанске (јер хришћани неће Њу Ејџ) онда нам је сасвим јасно да је сатаниста био нешто више од пуког врача-трабуњала, и да су неке од његових идеја оно што се данас спроводи. Остаје нам вера у Христа, кога је Кроули тако страсно мрзео, да Он неће допустити да учине све што су „просветљени“, од Џона Дија, преко Кроулија, до данас наумили. Јер, „не рече Туре: ако Бог да“.