Отворено писмо-одговор украјинских православних верника константинопољском патријарху Вартоломеју |
четвртак, 24 април 2014 | |
ВИ ЖЕЛИТЕ, ЗА РАЧУН СВОЈИХ ПОКРОВИТЕЉА ИЗ СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА САД, ДА ПОКИДАТЕ ДУХОВНЕ ВЕЗЕ НАРОДА ИСТОРИЈСКЕ РУСИЈЕ Од светског Православља непризната тзв. „Кијевска Патријаршија“, поставила је на свом званичном сајту Вашу посланицу упућену нама – православнима Украјине. (http://cerkva.info/ru/news/pomesnye/4709-patrvarfolomiyposlannya.html). То што су медији канонске Цркве игнорисали поменуто обраћање, значи само једно: Ви, као предстојатељ једне Помесне Цркве (у овом случају – Константинопољске Патријаршије), обраћајући се верницима друге Цркве (у овом случају – Московске Патријаршије), нисте затражили за то сагласност од њеног предстојатеља, чиме сте, по ко зна који пут, нарушили правила међуцрквених односа. Ви позивате „украјинску нацију“ (а не, како примећујемо, све народе који живе на територији савремене Украјине) да „с чврстим срцем и храбрим разумом“ одговори на „сложене изазове“ који стоје пред њом. Ради овог политичког уплитања, Ви се чак нисте либили да као повод искористите Улазак Господа нашега Исуса Христа у Јерусалим (који Ви из неког разлога називате „тријумфалним“, мада је Сам Онај који је ишао на муке много туговао за онима који у Њему нису видели Спаситеља, већ земаљског вођу). Како бисте на било који начин повезали празник Цвети с очекивањима „украјинских људи“, Ви сте почетак Христових самртних мука назвали „победом љубави над мржњом, правде над лажју и живота над смрћу“. Међутим, хришћани Украјине, знајући Вас као доктора језуитског Папског Источног института, савршено разумеју да је суштина посланице написана између редова. Титулишући себе некаквим „Свесветост“, Ви – чија се духовна власт, уз дозволу иноверних власти, простире на мали истамбулски кварт и малобројну разбацану дијаспору – постављате себе изнад четрнаест поглавара аутокефалних Цркава, између осталих и изнад многомилионске наше (Цркве), потирући апостолски принцип саборности. Узвисујући Константинопољску Цркву, одредницом „Велика“, изнад равноправних Цркава, Ви себи узимате за право да се „деци Украјине“ обраћате „очински“. Али, владико, ми на Литургији не помињемо Вас као оца, већ Великог Господина и Оца нашега Свјатјејшег Патријарха Московског и Господина и Оца нашег Блажењејшег Митрополита Кијевског. Неосновано именујући себе нашим оцем, Константинопољску Цркву Ви називате нашом Матером. Но, за Украјинску Православну Цркву материнска је Руска Црква. Управо у њеном саставу и на њеној канонској територији делује аутономна УПЦ МП. Ако Ви поново будете алудирали да је, уз нарушавање (канонског поретка), Константинопољ пре три века предао територију УПЦ МП Московској Патријаршији, такве инсинуације не би биле први пут разобличене неоспорним закључцима црквених историчара и познавалаца црквеног права. Но, допустимо на тренутак да је Константинопољска Црква триста година прикривала такво нарушавање канонског поретка. Тада се треба сетити чињенице да су у тренутку предавања Кијевске Митрополије (потпуно занемоћале под притиском унијата, а коју немоћна Константинопољска Патријашија тада није могла да заштити) све јачој Московској Патријаршији, у њен састав тада улазиле и епархије које сада делују не само у Украјини, већ у Белорусији, Литванији, Пољској и Руској Федерацији. Истовремено, епархије УПЦ МП које сада делују у Сивершини, Слобожаншину, Донбасу и Новоросији никада нису улазиле у састав Константинопољске Патријаршије. Како Ви, покренувши "ветар промена“, мислите да решавате те „територијално-канонске“ проблеме? Шта бисте хтели да постигнете својим демаршом, јасно је већини украјинских православаца: поновним потчињавањем украјинских епархија - покидати духовне везе народа историјске Русије. Ко ће од тога имати користи, такође је разумљиво - Ваши покровитељи из Стејт Департмента САД. Њихова финансијска и политичка подршка – темељ је опстанка како Константинопољске Патријаршије, тако и садашњих кијевских власти. Титула Ариепископа Новог Рима, даје Вам част првог међу равноправним патријарсима. Али, ово значи и одговорност – да будете први на стражи канонског Православља и заштите целовитости сваке Помесне Цркве. Међутим, вршећи спољашње политичке притиске, Ви чините сасвим супротно, чиме сами себе лишавате првенства части у Васељенском Православљу. Превод са руског: "Борба за веру" Извор: "Информ-религија.ру" ПОТПИСНИЦИ ОТВОРЕНОГ ПИСМА ПАТРИЈАРХУ ВАРТОЛОМЕЈУ: Петр Толочко, академик НАН Украины, директор института археологии НАН Украины
|
|
Последњи пут ажурирано ( петак, 25 април 2014 ) |