Отац Серафим Роуз: Знаци времена (крај)
четвртак, 22 мај 2014

 „ХРИШЋАНСКА“ ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ ЗА НЛО

Други пример нових појава, за које на први поглед не знаш шта су, је сада врло уобичајена појава тзв. НЛО, летећих тањира.

 Постоји један протестантски проповедник, горепоменути Карл МекИнтир, који је екстремно строг и праведан и врло Библио – верујући. Има радио програм, „Реформа 20 века“ и новине. Он је апсолутно у праву - морате се одвојити од свих људи који су у апостасији (одступништву) и његове идеје су врло лепе. Он је антикомуниста. Назива Билија Грејема одступником, заједно са свима који се не слажу са оним што он мисли да је исправно. Са ове тачке гледишта он је веома строг, али још ћете видети најчудније ствари у његовој филозофији. Нпр. он за себе гради Јерусалимски Храм, на Флориди. Он има модел Храма и хоће да га направи, да би могао да се такмичи са Дизнилендом. Људи би долазили и плаћали да виде Храм који се гради за Христов Долазак. Ово би требало да буде добра прилика да се сведочи Хришћанство.

Он се такође занима и за летеће тањире, такође. У сваком броју његових новина, постоје мале рубрике назване „НЛО рубрике“, где они испољавају велику задивљеност о свим чудесним, позитивним стварима које ови летећи тањири чине. Они праве конференције и праве филмове о томе.

Врло скоро је било пар протестантских књига о НЛО-има, које врло јасно показују да је реч о демонима. Особа која пише у рубрици о њима, се врло узнемирила и рекла да неки људи тврде да су та бића демони, али да она може доказати да нису. Она наводи случај породице на Средњем Западу које видела летећи тањир. Летећи тањир се спустио, слетео и породица је видела малог „ зеленог “, обично су три метра високи или слично, који је певао „Алилуја“. Они су стали, погледали и онда одлетели; претпостављам да им ништа више није рекао. И онда се цела породица бацила у размишљање; почели су да размишљају о „Алилуја“, да размишљају о хришћанству, погледали су у њихову Библију и на крају су завршили у Фундаменталистичкој цркви, прешли у хришћанство. Стога, та особа говори, та бића мора да су нека врста људи која помажу Божијем Промислу да учини свет хришћанским, јер су они певали „Алилуја“.

Наравно, ако читате Светог Игњатија Брјанчанинова , видећете какве су све обмане демони способни да ураде: демони се „моле“ за вас, чине чуда, праве најфантастичније појаве, доводе људе у цркву, раде све оно што желите докле год вас држе у обмани. А када дође време, онда ће изненада извести трикове на вама. Тако да ови људи који су прешли у неку врсту хришћанства, због тих тзв. ванземаљаца, чекају да их следећи пут виде; а следећи пут њихова порука може имати везе са Христовим Доласком на Земљу или нешто слично. Очигледно је да је то све дело демона. То је стварност. Понекад је само машта, али када су то све стварне појаве, то све очигледно долази од демона.

Ово је основно. Ако читате било који текст раних Отаца, нека од Житија Отаца у Отачнику, видећете многе случајеве где су се ова бића изненада појављивала. Данас, они се појављују у летећим тањирима јер су се прилагодили људима данашњице; али ако схватите како духовна обмана функционише и какве све врсте лукавства ђаво има, онда нећете имати проблема са разумевањем о чему се ради када су у питању НЛО. И још нешто, особа која пише „НЛО рубрике“ је строги фундаменталистички хришћанин. Она очекује нова „открића“ од бића из свемира.

ЗАШТО МОРАМО ИМАТИ ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА СВЕТ

Тако, да се вратимо на прву ствар: ми посматрамо знаке времена да би могли да препознамо Христа када Он дође, јер је било до сада много лажних христоса, много више ће их доћи а на самом крају света доћи ће онај ко се зове Антихрист. Антихрист ће ујединити све оне који ће у обмани мислити да је он Христос, а то ће укључити све оне чија су тумачења хришћанства изгубљена. Често видите људе који исповедају хришћанство, и изгледа да су многе од њихових идеја у реду – иду према Библији. Онда погледате мало овде, мало онде и видите да је ту грешка, па ту грешка итд.

Врло скоро, отац Димитриј Дудко, у малим новинама које он издаје, наводи да је срео некога ко за себе тврди да је хришћанин. Када је кренуо да разговара са њим, осетио је да та особа није Православна и упитао га је „ Да ли сте ви Православни?“ , „ О, па то није битно, сви смо ми хришћани. Најважније је да смо сви ми хришћани.“ Он је рекао, „ Не, не ми морамо да будемо прецизнији од тога. Нпр. Ако сте ви баптиста а ја Православан, ја верујем да ми имамо Тело и Крв Христову, а ви не.“ Морамо бити прецизни, јер постоји много разлика. Добро је имати став, ја то поштујем, нећу се мешати у твоју веру, али поред свега тога постоји прави начин веровања и постоје путеви који одводе од истине. Ја морам да сам у складу са истином. На исти начин можемо видети много људи, који нису Православни, да имају много добрих ствари, али греше у неком погледу. На крају, на Богу је да суди, не на нама. Али можемо видети шта се може десити, ако на све ове начине људи мало помало одступају, у последњим временима ако људи наставе да верују на овај начин. Ове грешке могу да узрокују да људи видећи Антихриста, мисле да је Христос. Постоје многобројне секте, које верују да Христос долази да влада хиљаду година из Храма у Јерусалиму. Стога, када Јевреји крену да граде Храм, ове секте ће им се придружити, јер по њима, то је знак Христовог Доласка. Напротив, ми знамо да то није знак Његовог Доласка, јер Христос више неће долазити у Храм. Храм је срушен. Христос ће само доћи онда на крају света, када треба да започне своје вечно Царство. Једини ко ће доћи у Храм је Антихрист.

Ето, то је разлог зашто Православни хришћанин мора да схвати да је припрема на овом пољу апсолутно неопходна. Што смо ближе последњим временима, то је више неопходније разумевање и припрема.

ПОГЛЕД НА ПОСЕБНЕ ЗНАКЕ

Да сада погледамо на тренутак на знаке наших времена, који говоре да је Други Долазак Христов, коме ће претходити долазак Антихриста, близу. У погледу пророчанстава из 24 главе по Матеју, пре свега, лажни христоси који ће доћи, затим ратови, болести, земљотреси, прогони – тешко је просудити јер се све то већ дешавало у току протеклих две хиљаде година. Тачно је да је све то израженије као никада пре, али је такође тачно да може бити и много горе. Ови знаци су на почетку знакова, али они још нису тако озбиљни да би могли рећи да се налазимо управо у последњим данима.

Један знак, ипак, је врло интересантан и који се испољава у нашим временима, је та да је сада Христос изложен на сцени. У ранијим временима, никад није било дозвољено да Христос буде описан на сцени, јер глумац даје људску интерпретацију, а Христос је Бог.

У Православљу нема одређеног канона о томе, али су Православни погледи против тога; и протестанти и католици би до пре пар година били ужаснути да неки глумац игра, тумачи Христа. Сада је то постало уобичајено, не само у религијском контексту, већ и у контексту далеко од религије. „Јеванђеље“, „Исус Христос суперстар“ и слично; све ово представља светогрђе, које приказује Христа у световној форми људима. Ово је врло карактеристично за наше време, јер приказује и неверујућим људима слику Христа, тако да када се буде појавио Антихрист, они ће рећи „Аха, видео сам нешто слично на филму. То мора да је то.“

РАСТУЋЕ ХЛАЂЕЊЕ ЉУБАВИ

Још један врло карактреристичан знак за наше времена, је следећи поменут у Јеванђељу по Матеју: да ће љубав многих захладнети. Ово изгледа да представља недвосмислену, несумњиву карактеристику наших времена и то у већем степену него икада раније. Неко може приметити да то неки називају и нихилизам. Људи чине злочине без икаквог одређеног разлога, не ради зараде већ само из узбуђења, јер они немају Бога у срцу. Где год да погледате, видите мањак нормалних људских односа у породицама, што производи хладне људе. То је врста људи, која се у тоталитарним друштвима користи као радна снага у концентрационим логорима, итд.

Скоро смо имали трагедију у Џонстауну, која је била изазвана од Америчких грађана. Људи су били идеалисти, који су се сасвим посветили циљу. Иако се сада открива да је то била комунистичка комуна, ипак, људи су наводно били хришћани. Вођа је био свештеник тзв. „ христове цркве“, једне од главних њених струја. Али ипак што су ти људи наводно имали неку свест о Богу и Хришћанству, они су се хладно поубијали. Они који су испили отров и дали га својој рођеној деци, учинили су то са врло смиреним изгледом. Ту нема проблема: то је твоја дужност, то ти је речено да урадиш. О овој врсти хладноће Христос говори. Свака врста било какве људске топлине је нестала, јер је Христос отишао из срца: Бог је отишао. Ово су застрашујући знаци нашег времена. И што је још битније, трагедија која се десила у Џонстауну је само упозоравајући знак, јер изгледа да ће још много горе ствари наићи. Ово је ђавоље дело, очигледно.

Само пар година пре тог случаја, чули смо шта се десило у Камбоџи. Мала група људи, њих десет или двадесет, заузели су целу земљу и сурово убили око два милиона људи, зарад неких апстрактних идеја. „Ми ћемо се вратити на село,“ они су говорили: стога су сви морали да напусте градове. Ко није могао, био је убијен. Људи у болницама, на операционом столу, морали су да напусте град, ако нису, умирали су – били су убијани и остављени у јарку. Лешеви су били нагомилани по градовима – било је застрашујуће. Ово представља исто оно што се десило и у Џонстауну, хладноћа заснована на некој идеалистичкој идеји, успостављање комунизма на земљи. Испада да је Достојевски био у праву. У једној његовој књизи, лик по имену Шигалов, теоретичар, има апсолутну теорију како комунизам треба да дође на земљу. Он сматра да је идеално стање на земљи, истински комунизам. На жалост, он говори, да би уредили срећу шездесет милиона људи, морали би да убијемо сто милиона људи. Али, зато би ти људи, тих шездесет милиона били срећни као нико пре, а оних сто милиона би послужило као ђубриво за будући светски рај. Десило се да је у Русији тачно сто милиона људи нестало, од 1917, од чега су бар шездесет били убијано од Совјета лично.

Ово је врло, врло присутно у нашим временима: да љубав захлађује. Ово се јавља и међу хришћанима, не само код свих осталих.

Онда, још један знак, који је данас достигао размере као никада досад. Јеванђеље се проповеда по целоме свету. Текст Јеванђеља се преводи на скоро све језике света који се данас говоре, мислим да их је око хиљаду. Осим тога, Православље се проповеда по целој Африци. Ми шаљемо наше часописе у Уганду и Кенију – и добијамо писма, врло дирљива писма од младих Африканаца који су постали Православни. Врло поштују свог епископа, иду и на семинаре. Очигледно је да је снажно осећање Православља даровано људима из Африке. Они су врло једноставни људи. Православље не мора да буде сложено ако постоје прости (једноставни) људи, којима се оно проповеда. Само у случају када други покушавају да га оповргну и говоре да Писмо говори нешто другачије, покушавајући да дају произвољно тумачење, што значи одбијање свештеника, епископа итд. Једноставни људи одоговарају на Православље као што су увек и одговарали у прошлости. Проблем је, пре свега, са компликованим људима.

ХРАМ У ЈЕРУСАЛИМУ

Ту је и знак „мрзости опушћења“, и свега што је у вези са Храмом у Јерусалиму. По први пут у историји, сада постоји таква могућност. Градња Храма је покушана само једном у ранијој историји, у четвртом веку. Знање овога, врло добро показује како историја Цркве може помоћи. Можемо наћи више извора о том догађају из четвртог века: Свети Кирило га помиње, као и неколико историчара Цркве тог времена. Јулијан Одтупник, пошто је имао велику жељу да збаци Хришћанство, решио је, пошто је Христос прорекао да неће остати камен на камену од Храма, да ако поново сагради Храм, доказао би да је Христос преварант и незнабоштво би се повратило. Он је намерно позвао Јевреје натраг у Јерусалим, да би они почели да подижу храм са његовим благословом. У току дана би мало саградили, да би следећег јутра пронашли сво камење разбацано по земљи. Покушали су поново, а онда је пламен кренуо да излази из темеља. Сви се историчари слажу у овоме. А поготово, што данашњи модерни, рационалистички историчари не могу да негирају списе и чињеницу да се нешто заиста догодило, почињу да говоре нешто типа: „ Мора да су имали скривену нафту или подземне гасоводе.“ То је очигледно било чудо Божије, које је спречавало градњу Храма, јер му није било време. Он ће бити саграђен на крају времена. У сваком случају, одустали су од градње. Од неколико каменова који су преостали, више није остало ништа. Пророчанство се испунило за време Јулијана Одступника.

Али, од 1967 место где се Храм налазио, је поново у рукама Јевреја. Стога, по први пут, постаје врло могуће да ће Храм бити изграђен. Једино што омета, је велика џамија коју муслимани имају тамо. Ако буде уништена, вероватно ће почети рат.

Од 1948, тамо се налази посебна држава Јевреја на Светој Земљи. Неверним Јеврејима ће Антихрист доћи. Он ће прво доћи до Јевреја, а онда целом свету кроз Јевреје; и шта ће се још само десити остатку верних Јевреја, који ће коначно примити Православље на самом крају времена.

Тако да је овај знак Храма врло значајан. Када видимо да се Храм гради, значи да смо пред вратима, јер је то један од кључних знакова самог краја. За сада, наравно, нема градње, али постоје разне гласине да су планови направљени, да је камење скупљено, итд. Очигледно је да Јевреји размишљају о томе.

ОСТАЛИ ЗНАЦИ

Још један знак је чињеница да ће Антихрист кад буде дошао, бити владар целога света, а само је у нашем времену постала реалност да један човек може завладати светом. Сва светска царства до сада су заузимала само део планете а пре модерних комуникација, било је немогуће да један човек завлада целим светом.

Штавише, са повећаним комуникацијама, атомским бомбама и савременим оружјем, могућност настанка патње и невоља светских размера постаје већа него икада. Очигледно је да ће следећи рат у историји човечанства бити разорнији него икада и вероватно ће узроковати у првих пар дана, више жртава него сви ратови у историји. Поред атомских, ту су и биолошка оружја за ширење болести међу људима, отровни гасови и свакаква фантастична оружја која у случају општег рата могу бити коришћена.

Ту је и чињеница да су данас људи више него икада међусобно повезани, што може узроковати да када наступи нека велика катастрофа у некој земљи, инфлација или слично, то може погодити остатак света. Ово смо већ видели тридесетих година, када се Велика Депресија из Америке проширила у Европу. У будућности, очигледно је да се нешто још горе може десити. Ако једна земља крене да гладује, или жетва једне године не роди у Канади, Аустралији, Америци и Русији – све четири велике земље које снабдевају тржиште – замислите само како ће остатак света бити погођен.

УПОЗОРЕЊЕ ОНИМА КОЈИ СУ „ПРИТИСНУТИ“ СУМОРНОШЋУ И СТРАШНИМ СУДОМ

Сви ови знаци су врло негативни. Знаци који показују колапс света, да је свет близу краја, да Антихрист треба да дође. Врло је лако да се погледа у све ове знаке и да се доспе у негативно расположење ако будемо тражили само негативну страну. Штавише, неко може развити целокупну личност – негативну личност – засновану на овоме. Када год се неке нове вести појаве, он каже:“ Ах, па наравно, тако то иде, а биће све горе.“ Следећи долази и говори: „ Да, да очигледно је шта ће се десити, а може бити још само горе.“ Све што погледа, може му изгледати само као негативно испуњење ужасних времена.

Истина је да морамо бити свесни ових ствари, да не смемо бити претерано оптимистични због савремених догађаја, јер су вести у наше време ретко добре. У исто време, међутим, ми треба да чувамо на уму разлог сагледавања знакова времена. Ми посматрамо знаке времена не само да би видели када ће Антихрист доћи. То је, пре споредна ствар. Ми посматрамо знаке да би знали када ће Христос доћи. То је основно што морамо да имамо на уму, да не би били надвладани суморношћу, депресијом, затварањем у себе, гомилањем хране за будућу несрећу. То није баш паметна ствар. Ми, радије, треба да се трудимо да будемо Хришћани, тј. да мислимо о другим људима, покушамо да им помогнемо. Ако смо ми хладни, суморни и песимистични, ми учествујемо у хладноћи која је један од знакова краја. Требало би да будемо топлији и да помажемо једни другима. То је знак Хришћанства.

Ако погледате у историју, ( то је још један од добрих разлога да се чита историја Цркве), видећете да је кроз целу историју човечанства, кроз цео Стари Завет, Нови Завет и кроз сва Хришћанска царства касније – ако погледате незнабошце, пагане, иста ствар – постоји континуирано време патњи. Где су Хришћани присутни, ту су суђења, прогони и сви ови Хришћани су освајали Царство Небеско.

Стога, када време прогона наступи, ми треба да се радујемо. Ту је у новинама оца Димитрија Дудка описан занимљив случај. Жена у Русији је затворена на психијатријску клинику, јер се крстила на месту где није требало, што је носила крст и слично. Отац Димитрије и његова духовна чеда су отпутовали у Москву, отишли на клинику, заказали састанак, разговарали са доктором и на крају га убедили да она не треба да буде ту. Отац Димитрије је говорио: „Они су се плашили нас, јер када сте их притиснули о њеном држању на том месту, они су изјавили да они у ствари немају закон који може да је задржи ту.“ Коначно су се сложили да је пусте одатле, након што је била тамо недељу дана. Док је била тамо, давали су јој разне лекове и ињекције, покушавајући да је сломе и да је одврате од религије. Када је изашла, била је мало уздрмана. Села је на клупу ван клинике и почела да говори: „Знате, док сам била тамо и док су се односили према мени одвратно, била сам смирена, јер сам осећала да ме Неко штити; али када сам изашла, одједном ме је ухватио страх. Сада сам скроз узнемирена и уплашена да ће они поново доћи по мене, да ме тајна полиција прати иза угла.“ Очигледно је зашто је то било тако. Када вас прогоне, Христос је са вама, јер патите због Њега. А када сте напољу, постоји неизвесност да ли ћете се вратити у то стање. Почињете опет да размишљате људски. Када сте тамо, ви немате никакав ослонац, стога морате имати Христа. Ако немате Христа, немате ништа. Када сте напољу, почињете да размишљате и да се ослањате на себе и губите Христа.

Разговор вођен у Редингу, (Калифорнији) 80 – их година прошлога века!!! Неки делови су изостављани, делови разговора који се односе пре свега, на податке које књиге се могу наћи у Америци преведене на енглески језик.

Крај

Први део:  http://borbazaveru.info/content/view/27/1/

Преузето из часописа: The Orthodox Word Vol. 34, Nos. 3-4 (200-201) May-August, 1998

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 22 мај 2014 )