Није тајна да су политички интереси тијесно повезани са економским. Технологије информативног рата показале су се веома траженим комерцијалним инструментом. Било је потребно једноставно замијенити циљеве и задатке дјеловање. Сада помоћу радова војних лица и спецслужби људе убјеђују да купују робу и да гласају за одређене политичаре. Агенти САД-а, Велике Британије и Њемачке почели су активно продавати своје технологије. При том, они су сачували контролу над практичном примјеном тих технологија манипулисања друштвеном свијешћу.
На моја питања одговара директор спецпрограма Московског центра за заштиту од стреса Алексеј Захаров:
Алексеј Валерјевич, на једној од сједница Руског интелектуалног клуба Ви сте изложили оригиналну концепцију формирања трендова у друштвеној свијести. Зашто се бавите изучавањем тих питања?
Ја сам војни психолог, бавим се екстремном психологијом. Почетком 90-тих година морао сам много да ратујем (осетино-ингушки конфикт, чеченски сукоби, истраживања великих терористичких напада). Послије распада СССР-а идеолошки фундамент нашег друштва се распао. Није тајна, да је за совјетског човјека идеологија била замјена за религију.Психологија као наука, такође је била заокупљена идеологијом. Совјетска психологија се, улавном, развијала у сфери образовања. Није случајно Центар психологије за екстремне ситуације, којима сам руководио од 2003. до 2009. године био формиран при Руској академији образовања.
90-те године становници Русије нашли су се у веома сложеној ситуацији, будући да су биле изгубљене основе погледа на свијет друштва. Морао сам да радим са учесницима у ратним комфликтима и екстремним ситуацијама. Психолога, који су се бавили истим тим, у нашој земљи било је свега неколико десетина. Резултат комуникација и анализа ситуације колега и мене био је низ закона у раду противника са становништвом. Многе од тих технологија одрађиване су још у вријеме хладног рата против ССССР-а, а затим су се ширили у читавом свијету. Сада је дјеловање усмјерено на становништво, практично, свих земаља.
Није тајна да су политички интереси тијесно повезани са економским. Технологије информативног рата показале су се веома траженим комерцијалним инструментом. Било је потребно једноставно замијенити циљеве и задатке дјеловање. Сада помоћу радова војних лица и спецслужби људе убјеђују да купују робу и да гласају за одређене политичаре. Агенти САД-а, Велике Британије и Њемачке почели су активно продавати своје технологије. При том, они су сачували контролу над практичном примјеном тих технологија манипулисања друштвеном свијешћу.
Технологије информативних ратова и маркетинга су апсолутно идентичне?
У принципу да. Идеолози хладног рата су оцијенили, да је најсложеније, у реализацији успјешног информативног дјеловања на човјека, савладавање баријера које обликује (учвршћује) његова свијест. Познато је да се културне традиције разних народа јако разликују једна од друге. То се посебно тиче културе смијеха (на примјер Кинезу је тешко схватити амерички хумор). Управо зато они рачунају на рад са подсвијешћу. У основи човјекове природе леже три базична инстикта: преживљавање, продужетак врсте и доминација. Ти инстикти су унесени у генетски код и одређују, како социјални, тако и биолошки живот човјека. Дјеловање на ове базне подсвјесне инстикте, омогућава да се лако пређе преко механизама заштите, које успоставља свијест .
Навешћу једноставан примјер. Када пролазите поред ресторана „Мекдоналдс“, обратите пажњу на мирис – тамо увијек мирише ванила. На биолошком нивоу код вас се укључује рефлекс глади, и почињете да тражите извор „укусног“ мириса, тј. мирис управља вама. У систему вентилације многих казина и ноћних клубова убацује се кисеоник, који дјелује узбуђујуће на човјеков нервни систем. Резултат – човјеку се не спава.
Није тајна, да је у посљедње вријеме шопинг постао масовна болест, која се претворила у један облик зависности упоредо са наркоманијом, алкохолизомом и коцком. Човјеком, који се налази у стању зависности, лако се управља. Механизам формирања зависности увијек је исти. Зато се од алкохоличара лако може направити наркоман, коцкар итд. Знате ли у чему је тајна лијечења алкохолизма у организацији анонимних алкохоличара? Они просто мијењају зависност од алкохола зависношћу од групе. Када човјек долази у групу и каже: „Ја сам алкохоличар“, он је изнемогао и други чланови групе скидају са њега стрес. Ипак, чим човјек престане да посјећује сеансе групе, код њега се појављује „лом“ (преокрет) и он опет почиње да пије. Та чињеница провјерена је не једном. На том принципу створене су секте.
То јест, ради се о психолошкој зависности?
Она почиње као психолошка, али се постепено претвара у физиолошку. Формирање свих облика зависности има један те исти механизам. У човјековом мозгу се налази центар задовољства, који јасно фиксира сваки процес у организму, који уклања напетост и дарује задовољство. Није важно шта је извор извор те слабости и олакшања: алкохол, таблете, коцка. За то вријеме дешавају се у организму хемијски процеси који се памте. Постепено настаје привикавање на физиолошком нивоу. Постоје нпр. „адреналински наркомани“ који ништа не употребљавају (користе), једноставно они стварају за организам екстремне ситуације које су праћене избацивањем адреналина, и човјек доживљава задовољство. Немојте вјеровати натписима на средствима за спавање и антистресним препаратима „не изазива навикавање“. Још једном понављам, све што доводи до опуштања организма и скидања стреса изазива привикавање.
Да би се добила могућност манипулисања човјеком треба га учинити зависним. А свака зависност уништава личност, будући да човјека води на ограничени програм дјевања. Напуштање тог програма одмах изазива апстиненцију („лом“). Читав систем разоноде је усмјерен на то да се добије осјећање задовољства. У првом реду филм, телевизија, музика, сви они су окренути према трима базним инстиктима о којима сам говорио. Управо зато на телевизији и на филму је тако много секса. Сва реклама је створена на инстиктима. Човјек који нешто купује остварује два основна инстикта (доминација и наставак врсте). Па, он купује ствар за то да би „био јачи“, то јест да би доминирао, самим тим и да би се некоме допао.
Друга варијанта формирања зависности је опуштање послије премора. Неке групе људи нарочито пренапрежу, тјерају у мрачну депресију, а затим отварају за њих неки излаз („прозор“). Ако човјек веома много ради без нормалног одмора, онда то код њега изазива стрес, који постепено прераста у физиолошку трауму. Организам мора нечим да компезује тај притисак, да нађе неки начин за опуштање: алкохол, дрога, шопинг, игра (коцка), комуникација у групи итд. Овај начин јасно се фиксира у центру задовољства у мозгу и тамо се формира зависност. Како раде оба ова система може се видјети на примјеру арапских муслиманских земаља. Тамо је један од главних фактора копензације стреса ислам. При том, стрес специјално настаје због притиска од земаља Запада. Одговор на вањски притисак увијек је исти – протест, тражење кривца. А кривац је Запад. Све то се није десило случајно. Послије рушења СССР-а Западу (прије свега САД-у) је био потребан нови непријатељ, да би се оправдали огромни трошкови за армију и спецслужбе. Тај непријатељ је мора бити јак (страшан) да би плашио становнике западних земаља, али не и опасан за елиту. Управо зато, појавио се „међународни исламски тероризам“ кога елите западних земаља користе за плашење свог становништва и рјешавање геоекономских и геостратешких задатака.
А зашто су главне новости на телевизији свих земаља катастрофе повезане са људским жртвама? Зашто становник Саратова мора да зна да се у Аргентини срушио авион?
Ствар је у томе, да организам човјека на физиолошком нивоу снажно реагује на смрт других индивидуа. Он се плаши. Ако видите смрт другог човјека, ваш организам се плаши, као да њега убијају. То је инстикт самоодбране. Главно за ТВ је то да се човјеку нанесу траума, коју ће он настојати да компезује и ту се формира зависност. Компезација може бити двојака: или се опустити помоћу нечега, или ће искалити бијес на неком другом и на тај начин уплашити још једну групу људи. Сталне психичке трауме постепено доводе до сужења свијести. Човјек почиње да види живот у црној боји и најједноставнији излаз му се чини самоубиство. Често сам се сусретао са тим када сам радио са учесницима ратних дејстава и са жртвама терористичких напада. Да би се човјек извукао из тешке депресије, треба му показати излаз у правцу позитивног дјеловања. То може бити помоћ другим настрадалим, неки стваралачки рад. Захваљујући таквом дјеловању, човјек заборавља своју трауму, код њега се дешава ширење свијести и живот добија смисао. Он почиње да буде задовољан, више себе цијени и све то се фиксира у мозгу.
Позната је метода лијечења алкохоличарске и наркоманске зависности коју користе православни свештеници. Испочетка они привлаче човјека у групу, то јест дјелују по принципу организације анонимних алкохоличара. Затим зависност од групе прелази у зависност од конкртетног облика дјеловања – послушања. Затим лагано повећавају дјеловање ширећи му свијест. За 3-4 године човјек се постепено ослобађа зависности и већ може да буде самосталан. Секташи и терористи раде супротно. Њихов задатак је да сузе свијест. Они формирају зависност, учвршћују је и претварају човјека у послушног извршиоца туђе воље. Али човјек чија свијест ради само на извршавању наредби, не живи дуго, пошто се његов организам распада.
У току глобализације десило се мијешање разних народа. Данас у Европи и САД живе људи свих боја коже. При том су сви они једнако придобијени масмедијима. Зашто?
У првом реду зато да се претворе у послушне купце. При том се роба стално мијења и њен квалитет већ не игра суштинску улогу. Главно је да ствар „буде модерна“, важно је „бити у тренду“. Друго, на планети има сувише много људи. Да би се осигурао становништву читаве планете ниво живота средње класе САД или земаља Европе, нема довољно ресурса на Земљи. Управо зато систем масмедија ради на проблему смањења броја становништва. Зато се подривају традиционалне институције живота, које су основа постојања човјечанства. Људима кажу: „Није потребно оснивати породицу и рађати дјецу“. Почиње борба између либералне и традиционалне идеје. Либерална идеја се гради на приоритету личне жеље („ја хоћу“), а традиционална – на интересу („мени је потребно“). Прва ради на нивоу рефлекса и подсвијести, а друга на нивоу свијести. Друштвена традиција је увијек елеменат развоја, будући да се ослања на интерес, не одређене личности, него групе. Социјални ослонац човјека је породица, традиција, његов социјални статус. Ако нема традиције, онда нема ни развоја, почиње трка укруг која води неминовној деградацији личности.
Али елита, која уноси у масовну свијест либералне идеје, такође је дио друштва и она се дегенерише заједно са свима.
Нема човјека који признаје себи да је изопачен. Сваки преступник себе сматра добрим човјеком. Мада у пракси либерална политика доводи до свеопште деградације. Елита покушава да се огради од друштва, али је ипак дио њега и иде у пропаст заједно са свима.
Каква је алтернатива?
Традиционалне вриједности: породица, стваралачки рад, љубав, узајамна помоћ итд. Уосталом, прошле године њемачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила, да је либерална идеја доживјела крах и зато да би нација преживјела (обратите пажњу на ову ријеч), треба да се врати традиционалним вриједностима.
Кинези предлажу неку алтернативну идеологију?
Другима они ништа не предлажу. Они себе сматрају центром свијета. То је једини народ, који за неколико хиљада година постојања није изневјерио свој културни код: конфучијанство, таоизам и будизам. Уосталом, кинески будизам се јако разликује од индијског. У посљедње вријеме у свијету се активно пропагира управо индијски облик будизма.
Зашто?
Зато што он проповиједа тражење индивидуалног пута одласка из активног живота у стање спокојства и нирване. Индијски будизам јако оправдава егоизам: па главно је да је теби добро (није важно због чега и на рачун кога). Ако је у Индији захваљујући клими то могуће, у сјеверним земљама није. Због тога, што је такав будизам усмјерен на извођење човјека из социјума, њега пропагирају. Притом, то не раде индијске ламе, него избјеглице из Европе. Нпр. Ошо – бивши наркоман који је у Индију, да би се ослободиоод своје зависности, а затим је постао проповједник.
У чему се разликује кинеска варијанта будизма?
Његова основа је колективно дјеловање. Ако је добро групи, онда је добро и појединцу. То исто се може рећи и за конфучијанство и таоизам. Комунистички режим практичноније ништа измијениоу духовним основама кинеског друштва.
А шта је са исламским свијетом?
Исламски свијет није једнородан (једнообразан). Он се дијели на суните, шиите итд. Главна земља шиита је Иран, који је углавном насељен Персијнцијма. То је веома древни старосједелачки народ са изузетним културним достигнућима и традициом. За разлику од номадских Арапа код којих је систем традиционалних односа много простији. Упарво зато Арапима је лакше манипулисати, него Персијанцима,И управо зато САД, мрзе Иран и хушкају на ту земљу своје савезнике. Уосталон, на Сјеверном Кавказу се дешава напредовање управо арапске верзије ислама.
Разговарао Сергеј Правосудов
Извор:http://pravosudovs.livejournal.com/10114.html
Превод: Милана Бабић/Евроазија.инфо
http://evroazija.info/aleksej-zaharov-tehnologije-manipulacije-informativnog-rata/