Уредба о празновању недеље издата 1839.г.
субота, 17 јануар 2009

О ПРАЗНОВАЊУ НЕДЕЉЕ

УРЕДБА О СВЕТКОВАЊУ НЕДЕЉЕ
И ПРАЗНИЧНИХ ДАНА
ИЗДАТА 4. СЕПТЕМБРА 1839. ГОДИНЕ Н° 1493.

"Поводом тим, што народ наш у опште свету недељу, а и гђе које заповедне Господње празнике, сасвим опређељењу и вољи Божијој противно проводи, које тиме, што у те дане, по варошима и касабама чаршију отварају и јавни пазар држе, које пак тиме, што по неким местима пољске  тежачке послове предузимају и одправљају; и тако уместо што би те свете  дане по закону светковали, а оно их противу закона обесвећују и безчасте: то да би у народу нашем једанпут за свагда дојакошње противзаконито светковање недеље и празника, као вољи Божијој противно престало, а у место тога, право, законо вољи Божијој угодно и сходно светковање свете недеље и празника васпоставило се и увело се, нашли смо се побуђеним на представку врховне духовне власти сљедећу уредбу издати.

1. Заповеда се и налаже сваком Србину у опште, и поименце сваком домаћину у отечеству нашем како варошанину тако и сељаку, да Свету Не-дељу и остале Господње заповедне празнике, на славу Божију празнује и светкује, које се у том састоји, да људи у такве дане приљежно у цркву иду, ту да се Богу моле, и да му на свагдашњим његовим благођејањима благодаре а напротив тога, да од сваког општег рада престану и одпочињу.

2. Забрањује се сваком Србину у свету недељу или на Господњи заповедни празник, пољке тежачке послове предузимати и радити, и то се забрањује, да речене послове ни домаћин сам нити преко чељади своји, нити пак преко надничара или мобом сме предузимати.

3. Забрањује се у свету недељу како по варошима и по мањим касабама (варошицама) чаршију отварати и јавни пазар држати.

4. Забрањује се сваком трговцу и сваком кога му драго заната мајстору, како по већим варошима тако и по варошицама и мањим касабама, у Свету Недељу или на заповедне Господње празнике пазарити, и дућан свој отворити ни пре ни после подне. (Само бакалнице могу после свршене са литургије и то не са чаршије, већ изнутра у авлији бити отворене).

5. Забрањује се онима, који меане и кафане држе такве у Свету Недељу, или заповедне Господње празнике, отварати пре, него што се света литургија у цркви сврши.

6. Забрањује се у Свету Недељу довозити на колима у варош или икуда дрва, грађу, брашно или друго што на пазар.

7. Будући се пак овом уредбом укида пазар у Свету Недељу, то да би сваки Србин своје кућевне потребе, које је до сада с пијаце набављати или на пијаци продати могао: то се овом уредбом за сваку варош и место, где је обичај био до сада пијацу држати, опређељује шести дан у недељи тј. субота.

8. Ова уредба разумева се и за панађуре, који су уредбом правителственом опређељени то јест да и панађури не могу бити нити у свету недељу, нити пак на заповедне годишње празнике, но у дане послујуће.

9. Да би сваки Србин знао, који су то заповедни празници, они ће у календару нашем с црвеним словима бити напечатани, а и свештенство ће свагда напред такве у цркви народу објављивати.

10. Уредба ова имаће важност своју од наступајућег Митрова дне 1839. године, од кога дана нико се изговором незнања ове уредбе извинити неће моћи."

           У Београду, 4. септембра 1839. године Н° 1493.

Намјесници књажевствог достојанства
Јеврем Обреновић, Тома Вучић-Перишић, Аврам Петронијевић, Стојан Симић.

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 17 јануар 2009 )