Радио телевизија Србије је на своме сајту објавила 27.јула 2014. године, у рубрици „Магазин“, као ударну вест да је Свети Деспот Стефан Лазаревић сахрањен у манастиру Манасија, што није тачно.
Позивајући се на изјаву археолога Завода за заштиту споменика културе Србије Марина Брмболића, у чланку се тврди да су антрополошка и ДНК анализе показале да су остаци скелета и главе нађене у гробници коју су означили као "гробница Лазаревића" припадали Светом Деспоту Стефану Лазаревићу.
Први општински суд у Београду је пре неколико година осудио Марина Брмболића због изнетих неистина. Та се чињеница не спомиње у чланку.
Српска Православна Црква никада није признала да су скелет и глава у Манасији припадали Светом Деспоту Стефану.
Европски институт за проучавање древних Словена у Лондону је утврдио следеће чињенице у вези са овом изјавом: У наведеној гробници у Манасији нађена је одсечена глава једне особе која је лежала поред посткранијалног дела скелета. ДНК анализа те главе коју је извршио Институт за судску медицине Медицинског факултета у Београду је показала да је та глава припадала крвном сроднику Светог Кнеза Лазара (највероватније његовом сину Вуку, коме су Турци одсекли главу у Пловдиву). ДНК анализа узорка узетог са бутне кости посткранијалног дела скелета који је лежао у наведеној гробници није показала сродност са Светим Кнезом Лазаром. Антрополози који су вршили преглед тог скелета и главе нису ни покушали да утврде да ли су глава и остали део скелета припадали истој особи. Пропустили су да наведу којим су се методама служили и шта су уствари утврдили. Дали су само своју изјаву, без образложења, очекујући да им се верује на реч.
Бројна исцељења потврђују присуство моштију Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину
Европски институт за проучавање древних Словена у Лондону је 2009. године објавио књигу под насловом "Нерешена тајна владарске гробнице Лазаревића у манастиру Манасија", у којој су наведене све чињенице у вези недоказане тврдње археолога Марина Брмболића и Завода за заштиту споменика цултуре Србије из Београда.
Сада када је прошло неколико година од тог недоказаног налаза, Завод за заштиту споменика културе Србије поново излази у јавност надајући се да су људи већ заборавили оно што је уствари нађено.
У чланку није наведено да је Завод у својим публикацијама објавио неистините фотографије налаза и да никада није дозволио ни једном стручњаку из света да види нађене скелетне остатке, нити да провери тачност њихових "налаза".
Сајт „Борба за веру“ је о свему овоме већ раније писао, а стручна критика и примедбе на рад антрополога и археолога које су упућене Заводу за заштиту споменика културе Србије овај Завод никада није објавио.
Академик професор др Србољуб Живановић,
Директор Европског института за проучавање древних Словена,
Лондон, Велика Британија
Повезани текстови: