Владимир Димитријевић: „Apage, Satanas!“
четвртак, 23 октобар 2014

 Жак Атали и Иван Иљин – кога послушати?

Трилатерала у Београду – тешко нама!

Светски олош се окупља у Београду – крајем октобра и почетком новембра, глобалистичка багра маскирана у елиту звану Трилатарелна комисија долази нам у госте. Биће ту њушке из Банке Ротшилда, мутанти из Голдман Сакса, а очекује се и „премијерка Косова“, Јахјага (занимљиво, зар не?) Причаће се, веле, и о Украјини, јер на скупу у Београд стижу и трилатералци из Украјине и Русије.

Долазе да сеире над пропашћу Србије, која им је, слугама Великог Архитекте Луцифера, већ вековима кост у грлу, јер је Христова.  Долазе да спремају нове планове за заливање света крвљу, да ни на планети живела њихова „златна милијарда“, милијарду их грозница тресло… 

А домаћи ништачићи који их дочекују срећни и пресрећни: трљају ручице, и надају се да ће и за њих бити мрвице са златних столова сатанистичке врхушке. Сви су, дакле, ЗА ГЛОБАЛИСТИЧКИ ДОМ СПРЕМНИ!

Чувајмо се глобалистичких мудраца!

Зашто написах овакав, нимало новинарски, увод?

Ствар је проста. Ових дана ће вам, браћо Срби, испират мозгове причом како је то сјајно, како је то долаз да смо на правом путу, како је Београд опет неком битан… И хвалиће учеснике овог разбојничког скупа, наравно.

Тако је било недавно, кад су наши медији преносили ставове Жака Аталија, једног од кључних нациглобалистичких теоретичара и практичара, поводом Русије. Атали је представљен као „мудрац“ и „умерењак“.

Нисам приметио да је његове ставове неко коментарисао, па сам решио да кажем неколико ствари на ту тему. Тек да се не заваравамо.

Дакле, један од идеолога „светске закулисе“ (израз Ивана Иљина), Жак Атали,  се огласио тврдећи да је политика понижавања Русије, на чијем челу стоји САД, а коју Европљани слепо прихватају, води у Трећи светски рат. Он је Европи, на челу са Француском, пожелео да се ослободи америчког утицаја, и да са Русијом поступа партнерски. (1)Рекао би човек: сјајно, права реч у прави час! Али, треба бити опрезан, као увек када говори било ко од припадника глобалистичке врхушке; јер,  шта они заиста мисле? Нарочито ако се зна биографија дотичног господина.

Атали је рођен је 1943. у  у Алжиру. Дипломирао је на Институту за политичка истраживања,а затим је похађао Националну школу администрације. Године 1980. основао је организацију „Акција против глади“, за помоћ сиромашнима. Предавао је теорију на војној Високој политехничкој школи у Паризу.Од 1981. саветник је председника Француске, Франсоа Митерана, а 1991. постаје први челник Европске банке за обнову и развој. По часопису Рокфелеровог Савета за иностране односе, „Foreign Policy“, један је од сто најутицајнијих интелектуалаца света. Због тога је почасни доктор неколико светских универзитета, али и члан Универзалне академије културе.

Члан Билдерберга и биограф Зигмунда Вартбурга, чији је брат Пол био на челу ове организације, писац низа књига, познавалац езотеријских учења, Атали је 1992. године објавио књигу „Линија хоризонта“, у којој се налази „нацрт за будућност човечанства“. Наводно, то је била пука футурологија; довољно је, међутим, погледати шта се дешава у последње две деценије, па да се види да се „маштарија“ дотичног лагано приближава остварењу.  

Будућност виђења из 1992.

Ево Аталијевих визија: „Поредак, заснован на сили, биће замењен поретком заснованим на новцу... Новчани поредак постаће универзалан. Од Сантјага до Пекинга, од Јоханесбурга до Москве, сви економски системи клањаће се пред олтаром тржишта. Никад свет није био у таквом ропству какво диктира новац... Победници те нове ере биће градитељи, а у њиховим рукама ће се наћи и власт и финансијска моћ". По Аталију, људи ће изгубити „традиционалну везаност за земљу, заједницу, породицу", и постаће „нови номади" под сталним електронским надзором. Најважније људско право ће бити право да се купује и продаје. Атали додаје: „Основа технологије будућности је микрочип /.../ Човек нигде неће моћи да се сакрије... Први пут ће човек бити без адресе... Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе или његов број или његово име". По њему, највећи број земаља у будућем поретку биће поражен, и њихови становници ће добити „номадску супстанцу" - наркотике - као утеху, а многи ће, одбачени на маргину, умирати у ужасним условима глобалног загађења. У то доба, богаташи ће моћи да праве своје репликанте: „Човек ће моћи да производи самог себе као робу". Ако међународне институције добију власт, каже Атали, никакав отпор Новом поретку неће бити могућ.(2)

Да ли се Атали преумио?

Ако се Атали, данас и овде, а поводом Русије, брине о будућности човечанства, и ако би да избегнемо Трећи светски рат, онда би свакако требало да мисли о алтернативној, „небанкарској“ верзији будућности. И он би, као доброжелатељ човечанства, могао да поради на томе. Јер, суштина кризе која се јавила у наше доба јесте банкократска: банкстерски олош, маскиран у елиту, већ вековима ствара чудовишни свет(3). Велики енглески писац, Гилберт Кит Честертон, одавно је приметио да Рокфелери и Ротшилди нису бранитељи приватне својине – приватну својину бране обични људи, који хоће да се њихово имање јасно граничи са имањем њиховог комшије; а банкари жуде да све међе нестану, и да сва имања буду њихова.

 Ипак, од Аталијевог преумљења  нема ништа. Он и даље сведочи оно што му Газде Глобализма причају иза, све мање затворених, врата, где се одавно расправља о свету у коме ће да живи „златна милијарда“, док остале треба побити.

 На измаку прве деценије 21. века, Атали је објавио нову утопију, „Кратку историју будућности“, која се наслања на „визије“ овог глобалистичког лумена из 1992.године. Да видимо шта нас чека ако победе Аталијеви покровитељи, попут Ротшилда, Рокфелера, Вартбурга и иних.

Утопити се у утопији

У разговору за србски културолошки часопис „Зенит“ 2009, Атали каже: “С једне стране, постојаће привилеговане елите које ће моћи да живе и да се крећу где желе; речју, располагаће средствима покретљивости. Њима ће припадати звезде номадских предузећа. Називам их хиперномади. С друге стране, на дну лествице биће ИНФРАНОМАДИ – који ће бити принуђени да се непрестано крећу како би дошли до хране и крова над главом у подношљивим климатским условима“(4,19). Атали најављује да ће, у сукобу између економије, која је глобална, и демократије, која је локална, победити економија, и да ће свет бити организован по законима тржишта. Држава ће, на путевима дсуверенизације, губити право штампања новца, утицај на политику одбране, запошљавања, неће господарити пореским системом итд. Атали не сумња: “Многе службе ће у потпуности престати да буду јавне: здравство, образовање, а затим и правосуђе и одбрана биће сегменти приватног сектора“ (исто,20). Медији ће коначно постати оруђа масовне забаве – и информативне емисије биће комбинација забавног и обавештавајућег.

По Аталију, док државе пропадају, нације ће се умножавати, и биће их све више, што отвара путеве сепаратизма. Корпорације ће заменити пропале државе; а то значи следеће: “Као што су најважније централне банке на свету донеле правила примењива на све банке на планети, и многе ће друге професије издати своје норме, стварајући специјализоване организације, преко којих ће надгледати своје чланове, служећи се свим средствима ХИПЕРНАДЗОРА.“ (исто, 20-21)

Наравно, Атали каже да рај види „као земаљски, а не као небески“ (исто,23); то је свет у коме влада љубав, а „љубави нема без завођења“ (исто).

Тако би, да је интервјуисана, рекла и змија из библијске Књиге постања.

Мислилац кога треба слушати

Ове, 2014, навршава се шездесет година од смрти великог руског мислиоца, Ивана Александровича Иљина. Иако је изванредно познавао западну философију и културу,а  од 1922. непрестано живео на Западу (или, можда, управо због тога), Иван Иљин је своје земљаке у емиграцији увек опомињао да буду трезвени кад је будућност у питању.

Рецимо, 1950. упозоравао је да је немачка пропаганда уложила огромна средства у разбијање Русије, нарочито у украјински сепаратизам; указивао је да ће после пада комунизма многи властољупци уз помоћ западних сила, кренути да освоје власт у Русији; предвиђао је да ће „светска закулиса“ од својих планова комадања Русије одустати тек ако доживи потпуни пораз. Иљин је тада подсећао да је 1917.  од земље у револуционарном хаосу свако отимао шта је хтео: Енглези су потапали руску флоту под изговором да би бољшевици могли да је искористе; Немци су освојили Украјину и стигли до Волге и Дона. Чим падне комунизам, кренуће опет дипломатске и војне претње, отимање сировина,  подмићивање појединаца, партија и маса, организовање најамних банди, стварање марионетских влада, продубљивање грађанског рата по кинеском моделу. Иљин додаје:“А нова Лига народа покушаће поново да успостави „нови поредак“, посредством резолуција донетих без руског присуства ( Париских, Берлинских или Женевских), усмерених на гушење и разградњу Националне Русије/…/Али за нас је поучно то што су европски политичари почели да причају,у исти мах, и о паневропском уједињавању и о комадању Русије! Одавно слушамо те гласове…Светска закулиса сахрањује једину и јединствену националну Русију. Није то паметно. Није то далековидо. Жури се у мржњи и безнадежно је заувек.“

Нада у западњаке

У тексту „О нади у странце“, на страницама „Наших задатака“, Иљин је оштро прекоревао руске емигранте који су веровали да ће им странци помоћи у борби против совјетске власти, подсећајући на све акте непријатељства које су ти исти странци предузимали кроз векове, настојећи да покоре и униште њихову отаџбину. Поставља им Иљин и питање – с каквим то страним политичарима шурују Руси? Па зар су то утицајни политичари својих земаља? Нису, јер“где, у којој то држави политичар који саосећа са националном Русијом може да изгради каријеру? То је било могуће само у краљевској Србији“.Иљин завршава свој текст: “Па чему да се надамо? Јер се без наде никад не може! Наша нада је двострука. Пре свега, у Бога, да се неће срдити на нас довека и да ће нас помиловати… Друга је нада у духовно оздрављење руског народа/…/ РУСИЈУ МОГУ ОСЛОБОДИТИ И ПРЕПОРОДИТИ САМО РУСИ!“

То исто се односи и на Србе.

Зато између два мислиоца, Аталија и Иљина, бирамо овог другог. Он је наш,а Атали је, ма какве „премудрости“ говорио, њихов.

И зато њушкама из Трилатерала узвикујемо: Apage, Satanas!“ Знају они шта то значи!

УПУТНИЦЕ:

1.http://www.nspm.rs/hronika/zak-atali-geopolitika-ponizavanja-rusije-koju-sprovodi-zapad-mogla-bi-da-dovede-do-treceg-svetskog-rata.html

2.Кристоф Левалуа:Сочти число Зверя/Замечания о книге Жака Аттали“Линии горизонта“,http://www.patriotica.ru/enemy/levalua_attali.html 

3.О томе у књизи Валентина Катасонова:
КАТАСОНОВ В. Ю. КАПИТАЛИЗМ. ИСТОРИЯ И ИДЕОЛОГИЯ «ДЕНЕЖНОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ» http://www.rusinst.ru/articletext.asp?rzd=2&id=7601                                           

4. Жак Атали: Велики таласи будућности, Зенит, Београд,10/2009.

5. И. А. Ильин - Наши задачи

http://www.rus-sky.com/gosudarstvo/ilin/nz/iljin-nz.htm      

Последњи пут ажурирано ( петак, 24 октобар 2014 )