У последњим деценијама, феминизам је кардинално изменио традиционалну породицу. Притом, ни слабији ни јачи пол од тога нису победили. Уместо равноправности, десила се отворена неравнотежа у корист жене-победнице и пасивног мушкарца.
Штавише, у САД и Европи традиционалну породицу замењују хомосексуални бракови и повремено се то чак представља као пример. По резултатима испитивања, та склоност се вештачки распрострањује од стране групе банкарских кланова, за које је феминизам постао оруђе за стварање новог друштва и смањење броја становника земље.
Извори
Почетак ”породичне реформе” је био постављен још у 17. веку. Тада су француски просветитељи Волтер, Дидро, Хелвецијус и Монтескје изнели идеју о неправедном односу према слабијем полу. Као резултат тога, у првој половини 19. века, у Европи и САД су се појавиле прве женске друштвене организације. Основни задатак женске еманципације тог времена састојао се у добијању права гласа. Настала су два основна правца феминизма – либерални и марксистички. Први је настао на Западу, где су као активисткиње наступале интелектуалке из вишег друштва. Други се орјентисао на жене из народа и примио се у Русији и другим државама, касније се прудруживши социјалистичком табору.
Два светска рата приметно су снизили активност феминисткиња – традиционална породица поново је изашла у први план. Али већ 1960-тих година, на Западу се подигао други талас феминизма. Ако су у првом таласу жене добијале право да бирају, сада су иступале за право да буду биране. Теоретичари су измислили нове феминистичке концепције. Свет је угледао постмодернистичке, психоаналитичке и радикалне покрете.
Што се тиче трећег таласа феминизма, он је почео 90-тих година прошлог века и траје до данас. Његова разлика од претходних је у томе што се орјентише на државе Азије, Африке и Латинске Америке.
Момци за удају
За последња три деценије, феминизам је до непрепознатљивости изменио социјално-радну панораму Запада. Истраживање Pew Research Center под називом ”Нова економика породице: напредак жена” (јануар 2010. год.) то очигледно представља. Ако је 1970.год. у САД само 4% мушкараца имало добростојеће и богате жене, то је 2007.год. таквих било већ 22%. Доходак жена је за 30 година порастао за 44%, а код мушкараца је динамика само 6%. Тачније, годишњи доходак неудатих жена порастао је са 30.500 на 48.700долара, а удатих са 45.700 на 74.600 долара (у периоду 1970- 2007. год).
У Русији нису изводили слична истраживања, али и код нас је већ дошло до сличне појаве. У периоду 2000.-2007.год., јачи пол је стабилно претицао слабији пол по степену незапослености. Чак су у кризној 2008., жене успешније налазиле посао (6,4% незапослених жена против 7,5% незапослених мушкараца).
По мишљењу аналитичара, ускоро ће израз ”срећно се удати” постати архаизам, а норма ће постати ”момци за удају” – мушкараца који траже такав брак је све више. У социјалној психологији, синдром трута добио је назив ”криза мужествености”. Научници убеђују да ће та склоност временом само напредовати. Јер данас постоје идеални услови за размножавање мужева-паразита. ”Истраживања сведоче о општој склоности: повећавају се образовне и каријерне могућности за жене и жеље мушкараца да деле бреме финансија са будућим супругама.” – сматра социолог Кристин Велан са Ајова универзитета. Са своје стране, Ричард Фрај из Pew Research Center, радује се новим могућностима: ”Данас већина жена ради. За момке економика брака постаје све уноснија” (Chicago Sun-Times, 23 јан. 2010.).
Из корена се мења и начин избора невесте. Сада се критеријуми избора будуће жене групишу око образовања, финансија и радне способности. По подацима Pew Research Center, 2007.год. је само 19% жена имало образованије мужеве, а 28% је живело са мање образованим. 40 година уназад све је било обрнуто. 1939.год. тачка ”финансијске могућности” заузимао је 18. место на списку мушких приоритета при избору будуће супруге. 2008.год. младожење су постале практичније и ”новчано питање” се преместило на 12. место, по подацима фебруарског истраживања Ајова универзитета.
Еманципација среће
На жалост, феминизам, како показује стварност, не обећава женама претерану радост. Често се после посла ”победница” претвара у ”чуварку огњишта” и ради домаће послове. Са своје стране, ”победник” се претвара у ”чувара дивана и телевизора”. Испада да је слабији пол преузео на себе комплекс традиционалних женских послова и мушких обавеза. Притом у друштву до данас постоји схватање ”женске” и ”мушке” плате. Pew Research Center је подвукао да је 2007.год. у САД, плата ”слабијег пола” представљала 78% плате ”јачег пола” за исте послове.
”Парадокс гашења женске среће” (The Paradox of Declining Female Happiness) – тако се назива истраживање социолога Бетси Стивенсона и Џастина Волферца из Националног бироа економских истраживања САД, издано у мају 2009. године. У складу са резултатима наведеним у њему, још пре 35 година у САД и 12 земаља ЕУ, била је очигледна појава незадовољства жена сопственим животом.
”Традиционално су жене показивале већи степен среће од мушкараца, али сада се све окренуло на супротну страну”, пишу аутори. Ослањајући се на анкете за последњих 35 година, научници су изводили специфичне величине-коефицијенте- угодног самодоживљаја упитаника. Тако је у 12 најразвијенијих земаља Европске уније ”коефицијент задовољности животом” код жена био нижи него код мушкараца.
Феминизам не само да жене чини мање срећнима, него и подрива њихово здравље. Марта 2007.год. научници шведског Института социологије и медицине упоредили су податке од стране особља свих 290 шведских општина по девет показатеља. Испоставило се да уједначавање разлике у примањима и каријерним могућностима између полова скраћује животе и једних и других. Мушкарци страдају од губитка одговорности за породицу. Жена се савија под тежином притисака и стреса.
Произвођачи феминизма
На такав начин, породица са пасивним мужем и женом-победницом није у складу са законима природе. Испада да неко упорно распрострањује еманципацију на вештачки начин. У интервјуу датом Алексу Џонсу, 29.1.2007., режисер и продуцент Аарон Русо му је рекао да је еманципација била осмишљена од стране породичног клана Рокфелер. По речима Русоа, његов пријатељ Николас Рокфелер му је сам говорио о циљевима вештачке еманципације: добити додатне уплате пореза и васпитавати будућа поколења по својој замисли.
Није искључено да се сам Николас Рокфелер мало хвалисао, и да се програм ”емансипе” шири не од стране једног већ групе банкара из САД и Европе. Тако да не можемо да га окривимо за разметање. Постоје чињенице које потврђују његове речи. Данас Rockefeller Foundation спонзорише више од 48 организација, друштвених, државних и научних института, који на овај или онај начин заступају даљу еманципацију по целом свету (види Grant and Grantees, www.rockefellerfoundation.org). На пример, једна од последњих донација – је 3милиона долара за програм Стејт Департмента (Државно одељење) САД за ослобођење жена и девојака. Средства иду за плате најактивнијим лобистима.
Не мање пожње заслужује и верзија да је феминизам – само инструмент за смањење бројности становништва на планети. У септембру 2009.год . др. Леонард Горовиц је отворено изјавио да финансијска елита прави масовни геноцид (види www.drlenhorowitz.com). Процесом руководи клан Рокфелера, који управља свим глобалним социјалним, генетским и биотехнолошким трендовима. По подацима Горовица, које је он представио ФБР, труст Дејвида Рокфелера предводи програм смањења становништва земље (нарочито путем масовних вакцинација).
Ако је веровати Горовицу, реч је о остварењу сценарија ”златне милијарде” – преживљавању најразвијенијих земаља Европе и Америке у условима потрошених залиха планете. Они ће се спасти на рачун других држава: спречаваће њихов развој, смањивати њихов наталитет и потрошњу добара. Сличну доктрину је смислио енглез Томас Малтус још 1798год. објаснивпи је у ”Трактату о принципима становништва”.
Акушерка из ада
Најмасовнији пројекат за смањење броја становништва на планети, по мишљењу истраживача, представља Међународна федерација планирања породице (IPPF, International Planned Parenthood Federation). Родоначелница IPPF је феминисткиња Маргарет Зангер. она се родила 1879.год. у Њујорку, обожавала је еугенику и Томаса Малтуса, сматрала брак ”дегенеративном установом”,”која је оптерећујуће језгро супружанске верности”. Притом, негативан однос према установи породице није сметало Зангеровој да се двапут уда, притом, други пут за милионера Џ.Ноа Сли, који јој је помагао у борби за чистоту људске расе.
У мају 1943.год. у American Weekly Magazine, Маргарет је објавила чланак са законодавним предлозима. Зангер је сматрала да је неопходно да се ”заустави пре-производња деце” и да се уведу дозволе за рађање, предложила је стерилизацију болесних и неразвијених људи (таквима је она сматрала 70% становништва САД). У својој књизи ”Жена и нова раса” (1928.) Маргарет је писала да је ”највеће благо које многодетна породица може да укаже новорођеному – да га убије”. За IPPF, Маргарет Зангер је апологета, на њеним постулатима се заснива делатности федерације.
Организација је настала 1921.год. под називом ”Лига за контролу рађања”. 1942. је преименована у Америчку федерацију за планирање породице. Већ кроз 10 година је свет угледао IPPF, која је данас застушљена у 140 земаља света, мешу њима и у Русији (Российская ассоциация планирования семьи, или РАПС). Од 1925.год. организација је почела да добија донације од Фондације Рокфелер, а такође и фондација Форд и Карнеги. У извештају за 2008.год. организација је 18 земаља дала укупно 91,5 милиона долара. Притом је највећу суму добила Швајцарска – 15,9 милиона долара.
IPPF се углавном занима заступањем ”сексуалног здравља” и ”репродуктивних права” по целом свету. Прво подразумева пропаганду сексулане слободе и безбедног секса, између осталог, у школама. Различите изопачености – хомосексуалност, транссексуалност, промена пола и.т.д. – за њих представљају норму. ”Репродуктивно право” је пропаганда феминизма и абортуса. Притом се стерилизација заступа као најефикаснији и најбезопаснији начин контрацепције.