Зашто је секс погубан? Он лишава човека богоопштења, дакле, Царства Божијег, које је, по речима Спаситеља «у нама». У Старом Завету је дата заповест да се не чини прељуба. У Новом Завету Господ тражи више – целомудреност не само у поступцима, већ и у мислима; онај ко гледа с похотом већ чини прељубу.
У заповестима блаженства Господ каже: «Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.» Значи, обавезан услов за богоопштење је чистота срца. Људи нечистог срца неће моћи да виде Бога, да виде, не очима, већ кроз посебно осећање срца просвећеног благодаћу. Видети Бога значи имати у својој души Божанску светлост. Свети оци су борбу против блуда сматрали једном од најтежих за човека. Они су блуд називали «смрћу духа». Преподобни Јован Лествичник је говорио да је блуд најтежи грех после убиства човека. Човек који се предаје другим страстима греши, а онај ко је починио блуд је пао, односно демон га је оборио с ногу и он беспомоћно лежи на земљи. Потребне су године покајања да би блудник добио не само опроштај, већ и благодат, коју је кроз грех изгубио. Свети оци нас уче да контролишемо своје чула: вид, слух итд., како кроз њих не би у душу улазила било каква прљавштина, нарочито блудна нечистота, иначе пет чула, по речима преподобног Симеона Богослова постају «пет прозора смрти». И ако блудник иде у храм до његовог покајања и поправљања унутрашњи живот Цркве ће за њега остати затворен као за слепца, који стојећи на сунцу не може да види светлост. Апостол Павле пише: «Не варајте се, блудници неће наследити Царство Божије.» Апостол Јован Богослов, тачније Дух Свети, сведочи да блудници и прељубочинци као ни убице и чаробњаци неће ући у Небески Јерусалим.
Дакле, морамо рећи да секс у свим његовим манифестацијама лишава човека вечног живота. Зато се катастрофално смањује унутрашње двориште Цркве, односно срца оних људи, који се налазе у светлосном пољу благодати. Секс деформише људску личност; он раслабљује човекову вољу, чини га робом сопствених страсти, који личи на чамац на отвореном мору за време буре и који је изгубивши контролу предат на вољу таласима. Секс подрива и уништава морал. За хришћанина је морал пре свега унутрашње стање душе. За савременог човека су то само одређене норме друштвеног живота. Зато је савремени човек дволичан - за њега је моралност да изгледа моралан.
Последица «слободног секса» није рођење деце, већ чедоморство. Зато је секс по својој природи неприродан и окрутан. Он уништава међусобно поштовање у људима и поштовање самих себе. Секс и разврат сужавају човеков живот до задовољења мрачних инстинката, који живе негде на дну подсвести, притом вештачки деформисаних, изопачених и извитоперених. Човек се навикава да гледа на себе, на друге и на сам живот дрско и цинично. Ако је човек само парче меса, где је ту место за верност и истину, коме бити веран, пред ким говорити истину, а и коме је она потребна? Због тога у наше време лаж и лицемерје постају универзални принцип у људској комуникацији. Истина и поштење, верност и постојаност су речи, којима се шпекулише. А ако човек живи по моралним принципима он изазива нему раздраженост, у најбољем случају људи на њега гледају као на чудака попут Дон Кихота, а чешће као на непријатеља друштвеног реда и мира.
Секс, чије апологете су у знатној мери књижевност и уметност, у току последња два века у ствари човеков живот чини бесмисленим, сивим и досадним. Ако човек савлада терор јавног мњења и масовну хипнозу средстава за информисање и ако буде искрен, мораће да призна да у култивисаном сексу, који се врти на свим телевизијским каналима и упија као прљавштина у наш живот, нема ничег племенитог и радосног, већ постоји само понижавајуће и вулгарно. У сексу долази до искључења свести као приликом употребе дроге и алкохола, а затим човек пролази кроз периоде унутрашње опустошености и одвратности према самом себи. И овде се као код алкохоличара појављује зависност од отрова и одвија стална деградација личности у духовној, душевној па чак телесној равни.
Постоји још један мистички аспекат секса и разврата. Прво обећање Бога нашим прародитељима биле су речи: «Семе жене сатрће главу змије.» Обред обрезања у Старом Завету имао је симболичан значај: посвећивање потомства Богу. У Новом Завету брак је подигнут на степен тајне. Разврат и секс су давање семена ђаволу и то није проста слика или симболика; у демонским ритуалима постоје обреди посвећења семена – потенције живота ђаволу, човекоубици.
Секс и разврат су атрибути црне магије, а оргијама се завршавају празници у сатанистичким сектама. Још су древни хришћански апологети писали о томе да смрад блуда и људске крви привлачи демоне, зато они живе у паганским идолиштима као у својим кућама. Демони се окупљају на смрад блуда као гаврани, који надлећу леш. Људско семе постаје њихов плен, али вероватно о томе не треба детаљно писати. Зато су секс и разврат сила која демонизује свет, то је она страшна опасност на коју су људи заборавили или намерно затварају очи да не виде њено одвратно обличје. Први потоп је земљу претворио у океан. Последњи потоп ће је спалити и истовремено обновити у ватри. А сада нараста потоп прљавштине у којем не тону људска тела, већ душе.
Из књиге архимандрита Рафаила Карелина "Како вратити породици изгубљену радост", Сакт-Петербург 2004.
На илустрацији у наслову - митарство за блуд.