У "Политици" од 11 јануара 2015 године новинари "Политике" Јелена Чалија и Александар Апостоловски су објавили један веома тужан чланак о својој посети Јасеновцу. И о заборављеном стратишту хрватских логора смрти.
Према налазу Међународне комисије у Јасеновбачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено је преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома. Највеће српско гробље се налази на територији Јасеновца на левој обали реке Саве и преко реке на десној обали у Доњој Градини. Хрватска је једина држава у свету која је имала концентрациони логор за истребљење мале деце. Према налазу Међународне комисије, међу жртвама Јасеновачких логора било је 110 000 деце ипод 14 година старости. Веома мало се зна о тој страдалој деци. Драгајло Луиц је успео да попише око 20 000 имена деце које су Хрвати покупили на Козари и послали у логор, а недавно је доста писано о Аустријанки Дијани Будисављевић која је успела да спасе око 12 000 деце из хрватских логора. Новинари сада пишу: "Језиво звучи симфонија ветра, са кратким паузама тишане, када се сиво небо примири" над Јасеновцем. Једини натпис на Јасеновачком стратишту који су новинари успели да виде је: "Забрана купања и риболова на спомен подручју". Хрватске власти су уклониле све натписе и све спомен пложће жртвама, а целло ово спомен подручјеје једна запуштена пустара. Једино се види бетонски споменик са усташким симболима који је направио Богдан Богдановић по налогу тадашњих комунистичких власти у Југославији."Одаје ли то небо пошту жртвама у сабласно пустој равници, прекривеној хумкама" пишу ови новинари."Ко би могао Господе да забаци пецарошки штап или да се брчка у језерцету, у епицентре једног од најстрашнијих логора у Европи, у току Другог сватског рата?" Један мештанин је дочекао новинаре рчима "Ово је највећи српски подземни град. Лежи вас доле милион и биће вас још више, не секирајте се."
У Јасеновцу се налази српски православни манастир, који је закључан, а кључ се налази код једне жене у комшилуку. Једина монахиња у манастиру је сестра Медијана, која је често одсутна. Пре ње је ту био монах Пантелејмон, али је он отишао да лута по свету. Овај манастир, који треба да чува спомен на Јасеновачке мученике и страдалнике је практично мртав и заборављен од стране Српске православне цркве.
Знамо да је Свети Архијерејски Сабор СПЦ још пре много година образовао Одбор за Јасеновац, који се изгледа никада није састао. Питамо се шта ради тај одбор? На сајту Одбора постоји једна информација од маја 2013 год. После тога ништа ново није објављено. Исто тако је пре више година надлежни епископ СПЦ пренео седиште своје епархије у манастир у Јасеновцу. Седиште епархије се више не налази у том манастиру. Зашто је то тако? Произлази да је Српска православна црква сасвим изгубила интерес за Јасеновачке мученике и страдалнике. Са друге стране Саве, у Доњој Градини, на територији Републике Српске стање је другачије. Надлежни епископ, владика г.Јефрем је 1.фебруара 2013 год. одобрио пројекат спомен цркве Јасеновачким жртвама у Доњој Градини. Одржано је и свечано полагање камена темељца. Радови су, међутим, застали услед недостатка средстава. Елементарне непогоде кој су погодиле Републику Српску 2014 год. исцрпле су све финансијске могућности. Потребна је помоћ, а ње нема.
Геноцид над Србима у Хрватској се и даље наставља. Преостали Срби у Хрватској су преплашени дивљањем нео-усташа и одбојношћи власти Хрватске. Више стотина хиљада Срба је протерано из Хрватске у Србију у току тзв. "отаџбинског рата". Све избеглице су нашле уточиште у Србији и нико од њих није умро од глади или зиме. Сигурно је да међу тим избеглицама има доста оних који би желели да се замонаше и служе у Јасеновачком манастиру уколико би неко из Српске православне цркве покушао да им то предложи. Хрватска држава је сада чланица Европске уније, те не би могла јавно да се супротстави повратку својих држављана у Јасеновац.
Нажалост, успомена на јасеновачке жртве се не чува ни у Србији. Савом и Дунавом дуж целог тока су годинама пловили лешеви јасеновачких страдалника. То сам на сопствени ужас посматрао својим очима. Воде Саве и Дунава су често избацивале поједине лешеве на обалу, па су ти лешеви сахрањивани као НН лица на локалним гробљима. Нихови су гробови остали необележени. Ни у једном месту у Србији не постоји ни један споменик жртвама хрватских злочина у Јасеновцу. Деца у школама у Србији ништа не уче о геноциде над Србима који су починили Хрвати, нити пак иду на екскурзије да посете јасеновачка стратишта. Србија је једина земља у кој не постоји музеј холокауста и геноцида. Простор Старог сајмишта" на територији некадашње Независне државе Хрватске, а сада на Новом Београду на коме се налазиопрво нацистички немачки, а потом хрватски логор смрти и даље је запуштен и неуређен. У том логору су страдали сви београдски Јевреји, око 40 000 Срба и ко зна колико Рома. Њих нико никада није бројао. Они су само убијани. На обали Саве се налази споменик жртвама фашизма, али нема споменика јасеновачким жртвама. Докле ће тако да буде?
У земљама Европе се 2015. обележава 70 година од свршетка Другог светског рата. У Великој Британији, у Лондону ће 17 фебруара 2015 год. бити отворена изложба посвећена страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској. Изложба потом иде у Париз. Да ли ће једна таква изложба бити организована и у Београду? Произлази да само српски народ и Српска преавославна црква заборављају јасеновачке жртве и страдање Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској.
Професор Др.Србољуб Живановић,
Лондон, Велика Британија