Дмитриј Седов: О новим аспектима америчке демократизације света
недеља, 22 фебруар 2015

        Пријатно је видети како развој светске демократије под руководећом палицом САД, не тапка у месту. Куд год да се окренете – Американци на све стране врше брижљиво изучавање друштвених појава и покушавају да их модификују у складу са реалностима времена. У том смислу је веома интересантно искуство САД у обучавању “умерене опозиције” на навике вођења оружане борбе против сопствених влада. Могли би то назвати новим говором у међународној пракси.

 Ако пођемо од дефиниције “умерена опозиција”, то би требала бити таква опозиција која пред себе поставља умерене циљеве и тежи да их оствари умереним средствима. Рецимо сиријска умерена опозиција чије су вође интелектуалци, почела је са покушајима уклањања Башара Асада мирним путем. Она је организовала масовне акције које су затим прелазиле у туче, а онда у борбе локалног карактера. Али кад су их под своје окриље преузеле САД, они су осетили укус и кренули су у прави рат против Дамаска. Међутим, своју умереност нису изгубили. На пример, они не мисле да се са Башаром Асадом обрачунају на такав варварски начин као што је вешање или одсецање главе, већ планирају искључиво стрељање. Армија окупљена око тих вођа која себе назива Сиријска Ослободилачка Армија (СОА), такође је попуњена човекољупцима и непрекидно изјављује да су јој туђе варварске методе ИДИЛ-а. Напади те СОА на сиријске градове и села услед чега гину мирни становници, никако не треба назвати екстремистичким, зато што се током таквих операција остварује искључиво селективно гађање становништва. Убијају се само осумњичени за симпатије према Б. Асаду, а то је, нема сумње, умерени начин вођења рата.

То јест, ми имамо посла са истинском умереношћу која је у последње време почела да збуњује Вашингтон. Ради се о томе да СОА не слуша наређења Вашингтона да усредсреде своје напоре против Исламске државе. Она се овде бори веома млитаво, без жара. Може се рећи чак и да уопште не војује, што порађа сумњу у симпатије СОА према исламским екстремистима. Па нису због тога за СОА издвојени новци америчких пореских обвезника. Са сличном умереношћу се мора престати, а како се то ради – одавно је познато.

У таквим случајевима Пентагон организује кампове за обуку и позива на њих све људе добре воље, што је у потпуности у складу са америчком традицијом. Кога све они нису обучавали у таквим логорима током своје историје! Међу кандидатима увек се нађе солидан контигент специјалиста за пуцњаву, који номадски јуре из земље у земљу за мирисом печења. У случају СОА то се тиче њених бораца, али и међу њима таквих типова има више него довољно.

Немилосрдном “муштром”[1] из њих се избија партизанштина, зомбирањем се мржња према одређеној земљи или народу доводи до нивоа условног рефлекса, узимају се на издржавање и шаљу куда треба. У таквој армији се питање о умерености само по себи уклања и рат тече по плану.

Ради испуњења тог плана ових дана ће између Вашингтона и Анкаре бити потписан одговарајући споразум. Планира се да се за СОА припреми 15 хиљада зомбија, уз учешће Катара и Саудијска Арабије. Ова вест би требало да обрадује све противнике ИДИЛ-а, али је у ствари обрадовала све противнике Б. Асада, јер ће у првој тури бити обучено 2 хиљаде Туркмена који у Дамаску имају нерашчићене рачуне.

Али није ствар у редоследу по коме ће САД и Турска упућивати “псе рата”, него у томе што их легализују под окриљем СОА, што их касније претвара у резерву за искоришћавање у широком спектру задатака.

Као веома вероватне опције можемо размотрити следећа догађања.

Тренутно је на Балкану приметан масован излазак косовских Албанаца. Као што се могло и очекивати, демократизација Косова под руководством САД и уз помоћ ОВК, довела је до уникалних резултата. Косово представља једину “демократску републику” у свету у којој се директно из владе командује бандитизмом, нарко-трговином, проституцијом, отимачином предузећа и трговином људским органима. А пошто се косовско руководство не бави другим видовима економије, онда се његови поданици почињу масовно уклањати из области у потрази за другим стаништима. Према данашњој статистици, сваки девети становник је напустио Косово и процес добија на замаху.

Масовни одлазак Албанаца са Косова има социјално-економске узроке. Али грех је не искористити их у политичким играма. Део тих људи који се није усрећио у завичају, поћи ће у најамнике и наћи ће се на блиско-источним фронтовима. За њих, муслиманиме, прави пут је ка турско-америчком кампу, тим пре што су борци несиријске националности у њему радо виђени. Судећи по избегличким колонама, биће доста оних који то желе.

А касније, прошавши обуку и зарадивши новац на проливеној крви, они ће се вратити својим породицама које су се населиле у суседним са Косовом земљама – Србији, Македонији, Грчкој, Италији и другим.

Да још једном истакнемо да ће то бити људи који су прошли америчку школу и који су добили амерички новац.

Зар то није резерва Вашингтона за будућност? На крају крајева, ако албанска мафија данас држи под контролом сиву економију у већини европских земаља, зар онда није време да јој се подигне ниво? Та очајна деца носе се и са озбиљнијим проблемима. Треба узети у обзир бар ту чињеницу да Мађари нису правили нереде по питању одвајања Војводине од Србије, ма колико се око тога упињале америчке НВО на челу са  Freedom House.

Али ако се у тој покрајини скупи 150-200 хиљада избеглица са Косова на челу са ветеранима из блискоисточних битака (а ствар иде ка томе), будите уверени: за добар новац они ће организовати потребну кавгу.

Тако да на нову реч у демократији по-амерички нећемо дуго чекати.

________________

[1] Муштра – систем војне обуке у Пољској заснован на суровој дисциплини и вишеструком понављању шаблонских метода (примедба преводиоца).

Извор: „Фонд стратешке културе“