Душан Лазаревић: Скандинавске земље постају бастиони зла и мрака
понедељак, 23 фебруар 2015

 Норвешки данак у крви

Пројекат „родне равноправности" који се намеће на Западу има своје тамне стране. Уместо да се деци препусти да буду оно што желе, она се од стране државе буквално гурају у содомију и разне изопачености. У Норвешкој постоји некаква народна традиција интимних односа са децом, са дечацима и девојчицама, учињених од стране њихових крвних сродника који их касније предају комшијама. У тој земљи је одузимање деце и њихово предавање „хранитељским породицама" постао уносан посао од кога сви имају користи - осим деце. Можда је баш у оваквим условима растао и Андерс Брејвик.

Западну Европу, посебно њене најразвијеније државе, многи неупућени виде као прави рај. Замишљају да су то уређене државе са снажним демократским традицијама и заштитом људских права. Испод такве површине крију се, међутим, ствари које никада у историји нормалним људима нису биле појмљиве.

Рускиња Ирина Берсет 2005. године се удала за норвешког држављанина и преселила у Норвешку, заједно са својим малолетним сином из претходног брака. За новински портал завтра.ру касније је испричала: „Мој син је тада имао 7 година. Отишли смо да живимо у комуну Аурског-Хекланд, у насеље Аурског. Тада још нисам знала да је до пре пола века Норвешка била држава која се по степену цивилизације могла упоредити са државама Централне Африке."

У међувремену су Норвежани нашли нафту у мору и постали једна од најбогатијих и најсрећнијих нација Европе.

Ирини су предложили да ради као учитељица у суседној Фет комуни, у сеоској школи новог типа - по прогресивном данском обрасцу по имену "Риддерсанд", што у преводу значи "школа витезова". Од првог до седмог разреда је основна школа. Задатак државног програма је научити абецеду до 13. године и да се деца науче бројању - да могу да читају цене у трговинама!?

У разреду се не сме читати наглас зато што је то "срамота". Специјални учитељ изводи дете у ходник и тамо слуша малишу како он чита да га не срамоти пред друговима, ако не зна да чита. Учитељ има право разрадити с децом два примера из математике дневно, а ако ђаци не усвоје материјал, онда се кроз три дана поново труди да им објасни пређено градиво. Домаћи задатак недељно је пет речи на енглеском или осам, по одлуци детета.

Норвешка школа је пример потпуне деградације образовања, тврди Ирина. Књижевности нема, нема историје, физике, хемије, нема природних наука. Има познавање природе, зове се "Преглед". Деца изучавају свет око себе у општим цртама. Она знају да је био Други светски рат. Све остале појединости - то се сматра насиљем над дететом и његовом психом.

Шест година после доласка почињу Иринине муке. До тада није знала да у Норвешкој постоји „Барневарн", свемогући „заштитник деце".

У марту 2011. године њен млађи син, рођен у у међувремену разведеном браку са Норвежанином, пожалио јој се да су му приликом недавне посете стричеви и стрине, рођаци његовог оца, наносили бол у устима и гузи. Ирина није могла да поверује у оно што јој је син испричао. Случај је пријавила полицији.

Већ следећег дана социјални центар за децу, односно „Барневарн", јој је одузео оба детета. Ирини су објаснили: "Ситуација је таква, ви говорите о насиљу над децом. Вас мора да прегледа лекар и да каже да сте здрави."

Када јој се старији син Саша јавио телефоном да јој саопшти како их воде у хранитељску породицу Ирини је дошло да заплаче. Није се усудила да то учини, јер се плакање у Норвешкој сматра нездравим и социјана служба је могла да је пошаље на присилно психијатријско лечење.

У смислу крађе деце од родитеља, Норвешка предњачи пред целим светом - тамо је то државни пројекат. Наслов у норвешким новинама гласи: "Једна петина деце у Норвешкој већ је спашена од родитеља". Новчано покриће које пријемна породица добија у Норвешкој је око 240.000 евра годишње. Ако је дете инвалид, добија се још више дотација. Што више траума, то боље за пријемни дом, који постаје ништа друго до затвор породичног типа.

Ни у Шведској, тврди Ирина, ситуација није другачија. По једном документу који јој је достављен у тој скандинавској земљи је преко 300.000 деце одузето од родитеља. То је цела једна генерација.

Хранитељске породице могу саме да бирају, чак наручују какво дете желе да имају. На највишој цени су деца руских родитеља.

Министарство за децу у Норвешкој зове се буквално „Министарство за дечја питања и равноправност свих облика сексуалне разноликости". Сексуалне мањине у Норвешкој - то више уопште нису мањине. Нормални људи су тамо мањина. Материјали социолога који су доступни сведоче: до 2050. године Норвешка ће бити 90 одсто геј држава.

На Западу је озакоњено најмање тридесет видова нетрадиционалог брака. "Најнапреднија" по том питању је Норвешка, тамо су "мушкарац" и "жена" - појмови који нестају. И није чудно да у Норвешкој нема могућности да се заштити дете рођено у природној породици

У Норвешкој се отворено говори о томе да су родитељи обавезни, заједно с лекарима и одгајивачима у вртићу, да уче децу "разним видовима љубави".

А посебно одељење тог општеевропског сексуалног стандарда објашњава зашто европску децу родитељи и васпитачи треба да уче мастурбацији строго до 4 године и никако касније. На 46. страни једног званичног документа, у који је Ирина имала увид, указује се да новорођенче треба да спозна свој "родни идентитет".

Обавезним сексуалним образовањем дете треба већ у тренутку рођења да се определи је ли оно: геј, лезбејка, бисексуално, трансвестит или транссексуално. А пошто су појмови "мушкарац" и "жена" искључени из поимања равноправности полова, закључите сами шта дете може да постане. Ако ваше дете ипак не изабере "род", у томе ће му помоћи свемогућа норвешка Барневарн или финска Ластенсуоелу, немачки Југендамт...

Лисбакен, норвешки министар за питања деце, не стидећи се, говори: "Ја сам хомосексуалац. Ја хоћу да сва деца у земљи буду оваква какав сам и ја." Он је зато започео државни програм који треба да спроведе следећи експеримент: у вртићима је била узета сва литература типа" Пепељуга ", све бајке браће Грим. Уместо тога је написана друга књижевност, полна, као што су: "Краљ и краљ" или "Гаy-деца". Тамо се принц заљубљује у краља или принца, а принцеза машта да се уда за краљицу. По закону су деци већ у вртићу васпитачи дужни да читају такве бајке и показују слике.

Норвешка је једна од првих земаља света која је отворила научно - истраживачки институт при Универзитету у Ослу, који проучава самоубиства деце од 0 до 7 година. Са тачке гледишта обичног човека то је јако чудно. Како новорођенче може да изврши самоубиство? Али са тачке гледишта Барневарна, то је природно. Ако деца после садистичких оргија умру, онда се то службено може подвести под "самоубиство" и - нико није крив.

У норвешким новинама су описали случај једног дечака кога су узели од мајке у дечјем узрасту и силовали га у свим хранитељским породицама. Када је напунио 18 година купио је оружје, дошао "кући" и убио хранитељске "родитеље".

Другог норвешког дечака су узели од мајке - он је плакао, хтео је назад мајци. Лекари су рекли да је то параноја. Онда су га су накљукали лековима и од њега направили ствар. После напада медија, вратили су га мајци у инвалидским колицима. Тада већ није могао говорити, спао је на 13-15кг. То је била дистрофија, пошли су неповратни процеси.

Ово је редак случај интервенције медија, јер се у скандинавским земљама забрањује јавно изношење оваквих случајева, ради наводне заштите права детета на интимност.

Ирина и њен син су имали срећу. Један Пољак, који је имао организацију за спасавање деце и родитеља успео је да их у последњем тренутку пребаци назад у Русију. Саша је већ био написао мајци опроштајно писмо тврдећи да ће радије да се убије него да настави да живи у немогућим условима „хранитељске породице". Од тада је Ирина свој живот посветила борби за спас деце страних држављана, која су на посебној цени у Скандинавији, из канџи Барневарна и сличних државних организација.

Сваких пет година Берневарн прави извештај о досељеницима чија деца се највише одузимају. Топ-листу предводи Авганистан, затим Еритреја, онда Ирак. Код беле деце Русија је на првом месту, у општем попису држава - на четвртом. Укупно је одузето 200.000 деце у Норвешкој, 300.000 у Шведској, а 250.000 у Финској. То су читава покољења, модерни данак у крви.

А: Креативни секс за елиту

Једна друга руска држављанка, Ирина С. је 18 година живела у Енглеској. Тамо је имала момка. Родила је ћерку. Једном је Ирина случајно сазнала да је њен пријатељ члан садомазохистичког клуба. Њена дјевојчица је једном гледала где на ТВ показују месног возача. Ћерка каже: "Мама, а тај чика је долазио да се са мном игра доктора. А та тета се са мном купала у кади "

Ирина је отишла код енглеског дечјег психолога, који јој је рекао: "Драга, ви сте луди, ви сте параноични. То није изопачеништво - то је креативни секс за елиту! "Она је ућутала и полако почела да спрема ствари и припрема се за повратак у Русију.

Руски туристи су пошли у Нови Зеланд са краткорочном визом за одмор. Мама, тата и дете. Јесу ли родитељи викнули на дете или је дете гласно плакало не зна се, али из кафеа или хотела су позвали службу за заштиту деце. Дошао је одред "спасилаца" и дете одузео, "спасао" од "родитеља-садиста". Руска дипломатија се борила више од годину дана да то дете пусте да се виђа са родитељима.

У Норвешкој закон прописује да биолошки родитељи одузету децу могу да виђају једном у пола године, на два сата.

 (специјално за Таблоид из Осла)

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 23 фебруар 2015 )