Пре нешто више од годину дана, тачније 19. јануара 2014. године, у јеку медијске хајке против Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г.Г. Георгија, издали смо саопштење у коме смо упозорили владику Георгија, али и остале правоверне епископе, да се чувају попова новотараца у својим редовима, јер им они раде о владичанској митри и трону (да не кажемо „о глави“).
На жалост, оно на шта смо упозоравали тренутно се остварује. Попови, углавном притајени новотарци („спавачи“), али и традиционалисти среброљупци, руковођени од стране екуменистичког Синода, сада имају кључну улогу у свргавању владика Георгија и Филарета, као што су је имали и у случају свргавања владике Константина.
Поменуто саопштење издали смо поводом саопштења које за јавност издало Свештеничко братство Епархије канадске (овде:), које је реаговало на нападе и инсинуације на рачун владике Георгија изнете у „Вечерњим новостима“, које су се позивале на изјаве свештеника Епархије као извор информација. 32 свештеника Епархије канадске потписало је изјаву у којој се, између осталог, говорило: „...Никада нико од нас није дао било какву изјаву поменутим нити било којим другим новинама поводом напада на архијереја Српске православне епархије канадске“; „сви свештеници Епархије стоје уз свог Епископа...“; „познајући драгог нам Владику, можемо посведочити о љубави, трпљењу, вери, бризи за свештенство и верни народ поверене му Епархије...“; „чак и у критици према нама свештеницима увек се осети љубав којом Епископ исправља погрешке оданих му саслужитеља и сапатника; „у Епархији канадској никада није постојала никаква подела, нема ту група или „свештеничких кругова“; „постоји јерархија, постоји Епископ и верно му свештенство, и постоји јединство у вери и љубави! Сваки од нас својим ауторитетом потврђује истинитост ових речи. Нека би Господ Преблаги поживио нашега Епископа господина Георгија на многаја љета да правилно управља речју истине Господње. Амин.“
Као што видимо, било је то прање руку и посипање главе пепелом.
Поводом тога написали смо:
>>Прочитавши саопштење Свештеничког братства епархије канадске, човек би се могао узрадовати због исказане слоге, послушности и љубави свештенства према свом епископу. Нико од свештеника није блатио владику Георгија у „Вечерњим новостима“, новине „лажима желе да повећају свој тираж“, износе се неистине „зарад рушења поретка Цркве“ и „увођења протестантског духа у заједницу са Богом“. „Вуци сити и овце на броју“, што би рекао наш народ. Но, да ли ствари баш тако стоје?
Пре свега, на заједничкој фотографији свештеника епархије канадске са владиком Георгијем видимо и двојицу свештеника у сивим мантијама. Шта то говори? Можда је широј читалачкој публици непознато да када су се у Српској Цркви пре двадесетак година појавили новотарци, сиве мантије биле су главно обележје по коме их је било лако разликовати од правоверних свештеника. Ми, свакако, не тврдимо да су свештеници на слици новотарци, али би неопростиво било веровати да сви свештеници у тој епархији воле свог владику, да ни један међу њима није новотарац, или среброљубац и да ни један није љагао владику у новинама.
Недавно смо коментарисали изјаву једног екуменисте форумаша који је отворено рекао да оно што није учинила теологија, учиниће биологија. Тачније, са света одлази један по један свештеник „старе гарде“, а на њихово место долазе млађи. А одакле долазе и какви су ти млађи? Долазе са богословских школа које су у рукама папофила. Одатле долазе испраних мозгова и јересима затрованих душа. Шта више, у богословијама и на (некада) православном Богословском факултету у Београду, међу њима се ствара чврсто братство (наравно, не православно!), и дубока приврженост и оданост својим професорима. Кад такви дођу у епархију правоверног епископа, то је пета колона која ће му кад-тад радити о епископском трону и чину. Неки ће од њих после овог нашег осврта обући уместо сивих црне мантије, али ће остати то што јесу. То су „спавачи“ који ће на миг својих професора Атанасија Јевтића, Иринеја Буловића, Игњатија Мидића, Амфилохија Радовића и осталих извршити најнечасније дело издаје, мислећи притом да Богу службу чине.
Још једанпут понављамо: једну од кључних улога у рушењу рођеног брата владике Георгија, владике Константина, одиграо је поповски лоби.1 То је довољна опомена владики Георгију, али и прочим правоверним владикама да обрате већу пажњу на новотарце у својим редовима.
_____________
1Ево како, на пример, ствари функционишу: свештеник учини нечасно дело, владика жели да га санкционише и премести на другу парохију, економски мање уносну или провинцијску. Поп тада, често под притиском попадије и породице, почиње грчевито да се бори против свог епископа, не презајући ни од чега, само да би остао на парохији у којој се живи као „бубрег у лоју“. Онда наступа тобожња брига таквих попова за духовно стање у епархији, за низак проценат верника на богослужењима, за одлазак верника у секте, за неморална дела епископа, за проневеру новца итд. Дакле, крећу све оне приче које се лако могу примити у народу. То је ситуација где почињу да се преплићу интереси попова традиционалиста среброљубаца и новотараца, који потом заједно, под диригентском палицом моћног екуменистичког Синода, руше и сургунишу епископа антиекуменисту и антиновотарца, или му „ломе кичму“, како би се о таквим работама префињено изволео изразити епископ бачки Иринеј Буловић.<<
Поповски лоби против владике Филарета
Шесторица свештеника који су 2. и 3. марта 2015. године сведочили против владике Филарета, припадају групи од 17 свештеника (углавном ученици професора новотараца еп. Игњатија браничевског и Здравка Пена) који су 2012. године устали против свог епископа и отказали му послушност. Они су тада ишли код патријарха Иринеја, самодекларисаног екуменисте и пацифисте, да се жале на свој „тежак материјални положај“. Патријарх им је обећао да владика Филарет „не сме више да их прогони“. Охрабрени патријарховом пристрасношћу, уротили су се против свог епископа и направили договор да ако било кога од њих пребаци на другу парохију иду пред његов двор и почну штрајк глађу. Може се рећи да је ова група попова завереника тада направила тајни раскол у Милешевској епархији. Према нашим информацијама, сва шесторица саслушаваних свештеника од стране синодских иследника – сведочили су против владике Филарета.
Наравно да свештеник има право да се бори за повређена права, али је јасно – он при том скоро никад не мисли на начела. А начело је просто: владика традиционалиста је увек „у криву“, а владика новотарац је увек „у праву“. Зато свештеници код владика новотараца могу да се жале колико хоће, али им ништа не помаже. Као што нико не контролише владике Григорија тајкуна, Игњатија, који живи као цар у свом царству, оном из песме Бранка Коцкцике („У свету постоји једно царство, у њему царује другарство, у њему је све лепо, у њему је све нежно, у њему се све радује. Тамо су куће од чоколаде, подови су од мармеладе, тамо свако ради оно што хоће, тамо расте свако воће“) Иринеја аустралијског, агента САД, или Теодосија, који је склопио братски посао са својим братом око израде свећа.
Зато објављујемо шта се реално десило у Епархији канадској и Епархији милешевској. Свима на знање и равнање.