У Цркви Православној постоје јасна мерила за разликовање следбеника Христових од следбеника антихристових. То су Божија мерила, која не може замаглити никаква „високотеолошка“ новотарска фразеологија, усмерена на паралисање умова православних верника.
Ова мерила нам је дао сам Господ наш Исус Христос. У опроштајној беседи са Својим учиницима, Христос је рекао: „Није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати“ (Јн. 15, 20). А на другом месту: „И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти“ (Мк. 3, 23 – 26).
Имајући у виду наведене речи Господње, није тешко разбрати се у кучинама актуелних дешавања у нашој Цркви. Ево и примера.
На видео запису у прилогу, види се како самозвани бискуп тврдошки Гргур (или, како га још увек називају заблудели верници, - епископ захумско – херцеговачки Григорије) изговара, скупа с латинима, латински символ вере. Ни за овај отпаднички чин, као ни за многе друге, њега неће испитивати никакве синодске комисије. Он ће, - док то буде по допуштењу Господњем, - благовати у својим тврдошким дворовима и винским подрумима. А шта, истовремено, бива са владиком Филаретом, који је за 16 година службе обновио и изградио чак 14 манастира и 36 цркава, и то у једном од најсиромашнијих крајева Србије? Он болестан лежи на ВМА због рана задатих му од стране синодских прогонитеља. Још је Свети Григорије Богослов говорио да су „лав, гуја и змија великодушнији и кроткији у поређењу са рђавим епископима који су препуни гордости и који немају искре љубави“. Као што видимо, ове речи Великог Светитеља испуњавају се дословно на српским екуменистима и новотарцима.
И док се Гргур Тврдошки облачи у свилу и кадифу, пије од птице млеко, вози у аутомобилима вредним стотине хиљада евра, игра фудбал и кошарку, моли са духовним и телесним потомцима усташких кољача српске нејачи, уводи жене у олтар, што нико није чинио у историји Православне Цркве, владику Филарета распињу, јер је „...у периоду од 2010. до 2012. године, тадашњим највишим државним званичницима написао више писама у којима се обраћа за помоћ или предлаже отпис дугова који припадају његовој епархији код 'Железница Србије', 'Електропривреде Србије' и других компанија“, како стоји у оптужбама. Још је владика Филарет крив, јер се дрзнуо да у једном од писама подсети да је Епархија милешевска својевремено од „Железница Србије“ добила на поклон пешачки мост и два стара неупотребљива вагона која користе за смештај стоке: „Ових дана смо добили опомену од Железница да платимо неки дуг од 937.102 динара, као и услуге ПДВ-а. Напомињемо да је све то половна роба, није нова. С обзиром да је ово велика сума и за јаче епархије, а камоли за нашу у Рашкој области, ми нисмо у могућности да овај износ исплатимо. Молимо вас да нам отпишете дуг или, у најгорем случају, морали бисмо да вам вратимо поклоњену робу“.
Два месеца касније, у фебруару 2011. године, епископ Филарет се обраћа тадашњем министру финансија Дијани Драгутиновић за помоћ како би „интервенисала на нивоу Владе Србије“ јер им ЕПС прети искључењем струје, како епархијском центру, тако и манастирима који се налазе у овој епархији. „Код нас се хране и бораве царински службеници чије трошкове боравка плаћа Министарство финансија. Исти нам за услуге дугују 900.000 динара, па Вас молимо да извршите компензацију између ЕПС-а и царине како би се наплатило дуговање за електричну енергију“.
Након тога, владика Филарет је написао и једну молбу за донацију компанији „Биохемија“: „Обраћамо вам се са молбом да нам изађете у сусрет и донирате за потребе манастира следеће: детерџент за прање веша – 150 килограма, омекшивач за веш – 100 литара, шампоне за купање, сапуне..., средства за одводе и санитарије, као и средства за одстрањивање флека са тканина – 100 паковања. У нади да ћете нам изаћи у сусрет, унапред остајемо благодарни и захвални“.
Такве и сличне су оптужбе на основу којих је свргнут један правоверни епископ. Њему су паписти замерили што је молио сапуне и детерџенте за своје сиромашне манастире, што је од ЕПС-а, који отписује дугове шиптарима на Косову, тражио компензацију дуга, а од Железница Србије – отпис старог пешачког моста и два стара вагона! Ој, Србијо међу шљивама!
Зато, драги наши посетиоци, кад год чујете гласове о прогону неког епископа Српске Цркве, сетите се да сатана сатану не изгони, не устаје сам на себе, нити се сам по себи раздељује.
"Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско" (Мт. 5,10).