Хари Потер је био агент 007 у 16. веку, а кроз 30 година може завладати светом у име магије
четвртак, 14 мај 2015
             Светски познати и признати руски научник Андреј Иљич Фурсов, Директор центра за руска истраживања Московског хуманитарног универзитета, говорио је телевизији Russia ru о томе ко реално влада данашњим светом и куд ће он даље ићи.

Ево другог дела његових виђења и упозорења:

Новинарка: Да ли међу наднационалним елитама и националним постоји сукоб интереса, можда  између неких њених група, шта се тамо сада догађа?

Националне елите се сада налазе на таквом нивоу да је њима веома тешко да буду конкурентне наднационалним. Можда Кина једина има националну елиту са неком преговарачком позицијом бар у наредних десет година - елиту можда не за конкуренцију, већ као могућност да представи своју позицију наднационалним елитама. Они то себи могу да приуште.

Практично у свакој земљи елита је подељена на наднационални део и национални. Наднационални део је горе, а национални је ниже рангиран.

Западна елита се од 16. века формирала на наднационалном, општем североатлантском нивоу.

Веома је занимљиво како је настала западна елита. Теоретичари система знају да генеза система одређује његово функционисање.

Новинарка: Ви сте то једном назвали „невиђеном ствари“...

Да, то је заиста „невиђена ствар“. Западна елита је формирана као наднационална, што се раније никада није догађало.

Како наднационална? Преко система затворених друштава. Корпорације су постојале и раније, али овде се ради о наднационалној привредној и интелектуалној елити.

Њено формирање је почело у 16. веку. Њено „склапање“ се одвијало у Енглеској и ево на који начин.

Када је Отоманска империја затворила Венецијанцима пут на Исток, представници венецијанских породица су почели да разматрају питање: шта да се ради?

И, одлучили су да ставе под контролу једну европску државу и оданде да руководе. Представници старијих породица који су живели у прошлости, као Вотсон, за разлику од Шерлока Холмса, сматрали да то треба да буде Ватикан. Међутим, представници старих династија схватали су да почиње нова доба, да је Ватикан слаб, нарочито што су Венецијанци делимично финансирали реформацију како би га ослабили. Зато су представници старих венецијанских породица одлучили да нова земља буде Холандија и заиграли су на ту карту.

Неколико венецијанских породица се преселило у Холандију.

Ако погледате холандске мапе 16. века, видећете да је Холандија представљена у облику лава - венецијанског лава.

Прошло је само 25 година. Венецијанци су, као паметни људи, имали једну од бољих обавештајних служби у Европи у то доба, ако не и најбољу, увидели да је Холандија рањива земља и да треба тражити друга. Та земља је постала, наравно, Енглеска.

Енглези су били спремни на такав контакт. У то време, Хенри VIII је хтео да се разведе од своје жене, а нису му дозвољавали да се разведе. Њега Венецијанци у том тренутку нису занимали.

Пошто му Папа није дозвољавао да се разведе, он је тражио неког јерарха који би га развео. Обавештени људи су му рекли: „У Венецији постоји епископ који може да да дозволу“.

Тај епископ је дошао, а са њим је и рабин. Та два човека дала су дозволу Хенрију VIII за развод. Он је заволео Венецијанце, Венецијанци су снабдели Енглезе својом обавештајном мрежом, Венецијанци су се толико инфилтрирали у британско друштво, иако их није било много, да су се крајем 18. века у британском Парламенту присталице Источно-индијске компаније - а тада је била у току борба између присталица и противника Источно-индијске компаније, коју су у своје време основали Венецијанци - себе називали „венецијанском партијом“.

Ајнштајн је добро говорио да свет није појам квантитета, већ квалитета...

Прошло је још 140-150 година. Јал Маршах је 1930. године објашњавао европским банкарима: подржите Хитлера, он ће да поломи националне државе у Европи и добићемо Венецију величине Европе.

Венецијанци су одиграли важну улогу у стварању новог субјекта. Али, не само они: и Енглези и јеврејски капитал. Резултат је био наднационални субјекат који се даље само ширио и ширио, са логиком ширења.

Капиталистички систем се развија у циклусима. Постоје холандски циклус гомилања капитала, британски, амерички. Између циклуса се одвијају светски ратови и управо у тим периодима се догађа квалитетна промена у наднационалним структурама светског усаглашавања и управљања.

То никако није светска влада. За постојање светске владе не би било потребно постојање оволиког броја клубова.

Постоји 10-12 великих финансијских групација, а заједно са њима и велики глобални финансијски токови, које ти људе заједно „музу“. Као што је рекао један наш писац о тој „мужи“, постоје периоди „примирја за време суше“, а за кршење примирја следи - смрт.

Генерално, све то функционише.

Светска елита сурово кажњава скоројевиће који покушавају да играју своје игре и да уводе своја правила.

Историја са Кенедијем, са кланом Кенедијевих веома је за то репрезентативна. Џона Кенедија су убили тако да то изгледа као јавно погубљење!

Оним што се догодило и са другом и са трећом генерацијом те породице - светска елита је показала како пролази човек који у исто време покушава да приграби Федерални резервни систем, нуклеарну бомбу Израела и војску САД. Јер, Кенеди је покушавао да истисне традиционалну организацију и да уведе специјалне јединице. Он је формирао зелене беретке. То је био паметан корак.

Као млад и паметан руководилац, Кенеди је знао да су специјалне јединице будућност. Он је био испред свог времена. Сада  видимо како се мења војска, како време масовних армија одлази у прошлост. На том плану као да се враћамо у време пре 16. века.

Шта гледамо у Африци? Тамо ратују француски и украјински најамници, ратују племенске војске и приватне војне компаније. Нису то велике војске, али су мобилне. То је револуција у ратовању на делу. Кенеди је осећао да се нешто тако може догодити, али је он ушао у сукоб са америчким естаблишментом.

Кад се изазивају такви људи и кад при том не попушташ, јасно је да ће уследити пацке, при чему веома непријатне, а са маслиновом гранчицом на челу.

Новинарка: Вратимо се на интересе светских елита. Осим што су ту власт и новац, оне су заинтересоване - како сте оценили у једном интервјуу - и за смањење броја становника на Земљи...

О томе се већ отворено прича у Уједињеним нацијама и Унеску. На пример, 1948. године оснивач Унеска је бираним речима указао да треба прикочити демографски раст. Избацили су га због недостатка хуманизма. А на последњој конференцији УН било је отворено речено да треба смањити број становника на планети, а још је наглашено и да треба да се смањи потрошња. Чија потрошња да се смањи? Зар у Африци, где и овако умиру од глади или у Индији где је високи ниво морталитета?

Постоји организација „Worldwide Forum“ - друштво за заштиту дивље природе. У њој се отворено прича да треба заштити природу, јер је превише људи на планети, да треба смањити притисак на њу. Јасно је због чега се све то чује. Људи у Африци и Индији су сувишни са тачке гледишта постиндустријске епохе.

У време индустријске епохе била су потребне радничка класа и бројна средња класа, а постиндустријској епохи то није потребно.

Мислим да реални број становника на Земљи не 7 већ 9 милијарди. Верујем да Кина, Индија и Африка имају више становника него што се говори. Неки крију реалан број становника у својој земљи, неки нису у стању да их тачно преброје.

Постоји још једна озбиљна претња везана за претерану настањеност планете. То је „slum people“ сиротиња. Ње је 2000. године било 1 милијарда...

То је огромна маса људи који испадају из социјалних процеса и прелазе у некакву социо-биологију. Фавеле у Рио-де-Жанеиру имају своју субкултуру инцеста и нагонску тежњом за разбојништвом.

Према прогнозама стручњака, 2030. године сиромашна предграђа више неће моћи да задрже то становништво. Оно ће да похрли тамо где је чисто и светло. Њега ће, наравно, заустављати, њега ће уништавати...

Новинарка: Значи, у току је економски, социјални регрес...

То су људи који су на граници преживљавања и када се пред њима нађе питање - или смрт или кретање било где, они ће кренути као леминзи...

Новинарка: Управо под утицајем услова живота драстично се мења и психа...

Тачно. Они могу да се претворе у војску људождера. Из Африке већ стижу такви извештаји. Премештање тих маса становништва може да буде и фактор смањења бројности становништва. Протеклих 50-60 година је показало да никакви вируси сиде не могу да реше проблем смањења броја становника. Те проблеме традиционално „решавају“ глад и ратови.

Новинарка: Хоће ли на то утицати генетски модификовани производи и пропагирање истополних бракова?

Реално број становника може да се битно смањи у случају геоклиматске катастрофе или великог рата. Јер, после ратова обично уследе глад и болести. Након Првог светског рата је обична шпанска грозница покосила огроман број људи. Безмало исто колико је погинуло...

Новинарка: Дакле, то је циљ који је себи поставила светска влада мада то не признаје...

Муж британске краљице, који надзире „Worldwide Forum“, рекао је да би он у другом животу желео да се врати на Земљу као смртоносни вирус, како би једном и засвагда решио проблем пренасељености планете.

Сада УН постављају задатак смањења броја становника на Земљи, а све такозване еколошке организације траже то исто. Обратите пажњу на мутација која се догодила са бившим социјалистичким покретом. Јер, догодила се „екологизација“ социјалистичког покрета. Као социјалистички, он је иживео себе, сада је то све еколошко. Екологизам је својеврсна идеологија светске елите јер она жели да смањи број становника и да их стави под већу контролу. Немогуће је чиповати 9 милијарди људи, али је могуће 2 милијарде.

Шта је то глобализација?

Кисинџер је рекао да је глобализација нова реч за амерички империјализам. Али,постоји и други смисао глобализације.

Постоји сјајан јапански аутор Кеничи Омаја. Он је аутор бестселера „The Borderless World“ - „Свет без граница“. Написао је и други „The End of the Nation State“  - „Крај националне државе“. На омоту те књиге је мапа света са отприлике 150 зелених тачака.

Те тачкице су енклаве где је чисто и где има светла. То је, на пример, Сан-Паоло, али не и Рио-де-Жанеиро. То је област Токија, то је и Сингапур, али ту нема Тајланда. То су Шангај и Пекинг, Санкт-Петербург и Москва.

Те тачке су између себе повезане зеленим линијама. То су авиони, а у случају океана - море. Зоне које се налазе ван енклава - не улазе у глобализацију.

Део онога што је изван тих „зелених тачака“ контролишу криминални кланови - као у Сомалији, например. Нешто контролишу подивљале историјске архаичне структуре.

Почетком 90-их година читао сам једног француског новинара и приметио сам нешто занимљиво. Он је написао: „Ако су у првој половини 20. века различити антисистемски покрети у Африци и Азији покушавали да се одмах експонирају, сада се ради другачије. Уимају под своју контролу неку територију и та територија престаје да контактира са остатком света. То је испадање из света. Парадоксално је, али савремене компјутерске технологије, омогућују да формално испадаш из света, али можеш са њим да комуницираш уз помоћ рачунара.

На бази ових постиндустријских технологија расту варваризација и архаизација модерног света...

Новинарка: То је очекивано...

Ја сам страствени љубитељ Толкина. То је озбиљна „фентези“. Постоје и друге ствари. На пример: „Хари Потер“. Не мислим на књигу, већ на филм.

То је невероватан идеолошки инструмент. Људи који се баве историјом црквених редова, одлично знају да то је реклама реда Хоспиталаца, односно Малтешког реда, који у светској елити врши веома битну функцију - повезује Ватикан са енглеском службом MI-6 и CIA.

Осим тога, филм „Хари Потер“ говори младим генерацијама: погледајте, постоји хијерархија и постоји магијска власт. Систем власти у школи „Хогвортс“ је апсолутно недемократичан.

Замислите ситуацију: после 30 година, свет је у кризи и долази човек који физички личи на одраслог Харија Потера који говори људима, који су већ донекле архаизовани: Ја сам магијска власт, ја ћу да решим ваше проблеме. Код њих ће у глави нешто да проради и они ће се сетити нечега што су гледали у детињству и што је код њих изазивало пријатне емоције.

Филм „Хари Потер“ је невероватан психолошко-историјски инструмент великог домета. То ће кроз 25-30 година бити веома јака ствар. Можемо да аплаудирамо људима који су то смислили.

У таквим филмовима увек постоје битни цитати који познаваоцима показују о чему се ту, заправо, ради.

У прва два филма о Харију Потеру постоји лик - Дамблдор - учитељ. Глуми га човек - касније је умро, па су га заменили - који је апсолутна копија Џона Диа. Он је сада мало познати лик, али људи који се баве историјом тајних друштава и Енглеском 16. века, знају да је он био астролог и математичар, један од руководилаца обавештајне службе Елизабете I и да је своје извештаје потписивао са „агент 007“.

Ди је био ученик Венецијанаца. Он је разрадио најбитније, са тачке гледишта филма „Хари Потер“. Он је разрадио теорију „Зелене империје“.

„Зелена империја“ је Енглеска која у исто време контролише Северну Америку и Русију.

Он је био веома практичан човек. Радио је у Прагу, а његов син је радио у Русији. За време Руске смутње почетком 17. века, његов син је под презименом Дијев радио у Русији као фармаколог и лекар, између осталог је припремао отрове. Историчари сматрају да је управо он помогао да се отрује Михаил Скопин-Шујски, сјајни ратни командант. Да је тровање обављено по наруџбини Дмитрија Шујског - брата цара Василија Шујског, који није имао деце а Дмитриј Шујски је желео да постане његов наследник, а у томе му је страшно сметао царев рођак којег је зато требало отровати.

Неки сматрају да је само човек са презименом Дијев могао да направи такав отров.

Енглези су крајем 16. века имали разрађен пројекат успостављања протектората над Русијом који није био реалан крају 16. века.

Узгред, идеја Ротшилда о формирању трансатлантске наднационалне заједнице у коју ће се утопити Сједињене Државе и цела Северна Америка - то је умногоме понављање плана „Зелена империја“ Џона Диа. Погледајте како су Ротшилди сада активни у Северној Азији, укључујући Кину.

То што су нам у „Харију Потеру“ показали Џона Диа - а он личи као да је пресликан - то је сигнал.

Не треба то демонизовати и правити од тога неку конспирологију. То је обичан начин комуникације међу тајним друштвима.

Људи који знају - разумеју о чему се ту ради.

Код нас често демонизују масоне, демонизују тајна друштва. Истина је: ти људи имају контролу над влашћу, имовином и информацијама. Кад чујем питање - како то шачица људи може да манипулише социјалним процесима - имам два одговора на такво питање.

Један ми је сугерисао добитник Нобелове награде Кругман, а други је мој.

Кругман је рекао да модерна политичка економија показује да људи који контролишу информације, могу да манипулишу огромним људским масама. А мој одговор је „дечији“ и своди се на питање: међу десет вукова и сто оваца - ко представља већину? Мислим да је одговор потпуно јасан.

Новинарка: На крају наше емисије, хтела бих да вам поставим питање нашег гледаоца Марка Шабалина. Он вас моли да нам испричате о вашем односу према Владимиру Путину и генерално према нашој власти. О томе каква је наша позиција данас у геополитици и можда, шта нам је чинити даље?

Шта нам је чинити даље? То је питање за нашу власт. Она треба да се баве таквим питањима. Ја сам научник, бавим се науком, бавим се истраживањима.

Што се наше позиције у геополитици тиче, Путин је за време свог првог председничког мандата рекао да је распад Совјетског Савеза био - геополитичка катастрофа. Додао бих да се догодила и социјална катастрофа. Не само у Русији, већ у читавом социјалистичком блоку.

Број људи који су пали у сиромаштво - просто је незамислив. Године 2002. изашао је извештај ОУН о сиромаштву са следећим бројкама: 1989. године је у социјалистичком делу Европе  у сиромаштву живело 14 милиона људи. То није биломного. А 1996. године - после само 7 година - у Источној Европи и европском делу СССР много већи број људи је запао у сиромаштво...

Нoвинаркa: Колико већи?

У беди се нашло 168 милиона људи! У истом извештају УН пише да је то највећи у историји погром средње класе: научника, лекара, официра, наставника, квалификованих радника. Распад Совјетског Савеза је зато био огромна катастрофа како за Совјетски Савез, тако и за Источну Европу.

Јесенас сам био у Прагу и од људи који већ дуго живе у Чешкој чуо да је многе Чехе срамота што су 1989. године стајали на Вацлав тргу. Није све срамота, али многе јесте.

У Румунији, према испитивању, 64 одсто становништва сматра да су најсрећнија времена била у време владавине Чаушескуа, а овог лета је у Берлину прави хит била мајица са натписом: „Вратите ми мој Берлински зид. Направите га за два метра вишим“. 

Мислим да данас, 20 година након распада Совјетског Савеза, многи схватају да је то била геополитичка и социјална катастрофа. Најбитније је оно што се догодило са тачке гледишта геополитике.

Горбачов и Јељцин су нагло сузили коридор својих могућности.

Јељцинов коридор био је ужи него коридор могућности Горбачова који је био руководилац државе са нуклеарним наоружањем. Та држава је могла да нанесе непоправљиву штету САД. Може то и сада, али то не може да се упореди са могућностима из 1985. године.

После Јељцина се тај коридор сузио још више.

Путин је током своја прва два мандата председниковања тај коридор проширио.

Главну је улогу одиграо Горбачов. Он је главни „лош момак“. Јер, ако си имао нуклеарно наоружање и ако си 1989. године све предао - онда си нагло ограничио могућности игре за следеће генерације руководилаца. Све се догодило 1989. Године. За време састанка на Малти Горбачов је предао све или скоро све. То и јесте била геополитичка катастрофа о којој је говорио Путин.

Новинарка: Хвала вам за интервју...

Превела: Марија Петрова

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 14 мај 2015 )