Осврт на изјаву митрополита Илариона или екуменисти успављују савест православног народа
понедељак, 20 јул 2015

 Упркос слаткоречивим уверавањима митрополита Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, православни народ с правом изражава забринутост поводом сазива „Свеправославног сабора“

+ + +

Упркос слаткоречивим уверавањима митрополита Илариона, и даље постоје озбиљнe бојазни да ће „Свеправославни сабор“, који Константинопољска патријаршија припрема за 2016. годину,  озаконити на највишем нивоу линију секуларно-либералне реформације Православља, његову трансформацију у тзв. посветовњачено односно -  „европравославље“. У суштини, то ће бити његова издаја.

Волели бисмо да грешимо, међутим извођење тако грандиозног преврата у Православној Цркви могуће је како због активне секуларизације данашње пастве и клира, која генерише потпуну равнодушност према истини, неспремност да се по њој живи и да се она брани, - тако и због спољашњих притисака на свештенство Помесних Цркава од стране међународних центара за развој „светске демократије“. Требало би узети у обзир и садашњи геополитички тренутак, када је непријатељима Русије нужно да управо сада, на било који начин, ослабе духовну моћ Русије и њен ауторитет међу народима.

Православни народ, - ако у нашој Цркви још увек није изгубљен дух саборности, - има свако право да изрази своју забринутост због тога што сва покренута питања и проблеми за Сабор 2016. године могу, у крајњем исходу, озаконити управо либерални тренд савременог „европравославља“, због чега ће вероватно бити постепено модификовани и измењени Свети канони као и многовековно Предање Православне Цркве, лишавајући тако Цркву благодатне соли и важних спаситељних орјентира, транформишући је дефинитивно у некакав религијски систем.

Таква опасност не сме се одбацивати само  због тога што, - како тврди митрополит Иларион, - „ниједна одлука на Сабору не може бити донета без Руске Цркве, пошто је услов за то једнодушна сагласност свих Помесних Цркава.   Уосталом, и он сам признаје да „представници појединих Цркава понекад предлажу нацрте саборских одлука који нису у складу с предањем Православне Цркве“.

Не сме се заборавити да данас живимо у епохи глобалистичке диктатуре светске евроатлантске закулисе, која не жели ни под каквим условима препород  антилибералног – односно традиционалног Православља. Зато и глас представника Руске Цркве у сваком тренутку може променити свој вектор у правцу светског тренда развоја друштва ка либералној диктатури. Ми памтимо да су чак и такви ревнитељи за чистоту Православља, као што је био   Свјатјејшиј патријарх Тихон, подлегали диктатима света. Јер он је, - мада привремено, - ипак издао Указ о преласку на Григоријански календар. 24. септембра 1923. године саветовање епископа које је одржано под председништвом патријарха Тихона, одлучило је да се у црквеном животу неодложно пређе на нови календар. Слава Богу што је тај календар изазвао противљење народа Божијег, па је патријарх био принуђен да 8. новембра 1923. године изда други Указ у коме је наложио да се одложи увођење новог календара.

Још једанпут подвлачимо да ће „Свеправославног Сабор“ 2016. године бити одржан у време све убрзанијих глобалистичких процеса (а такође и оштрих антируских санкција од стране САД и њене ћерке – ЕУ), чији ће протагонисти неминово покушавати да изврше свој антихришћански утицај на низ саборских одлука. Сетимо се и „Свеправославног конгреса“ у Константинопољу 1923. године на коме је, под притиском масонске врхушке Константинопољске патријаршије, многим Православним Црквама био наметнут Григоријански календар.

Зато, дакле, није умесно оне људе који су забринути за очување непогрешивости вероучења и предања Руске Православне Цркве напрасно убројати у некакав „расколнички“ табор, који жели „слабљење Цркве“, а сама страховања у погледу одлука будућег Сабора сврставати у некакву „у суштини антицрквену кампању“, као што то чини митрополит Иларион.

Подсећамо да је у септембру 2011. године председник ОВСЦ-а митрополит Иларион открио неке тајне, везане с припремом тог „Великог Сабора“. По његовим речима показује се да „су Цркве успеле да се договоре само око осам тема, па је по тим темама и могуће одржати Сабор. То су, на пример, питања календара, унификација црквених правила о посту, о препрекама за брак, о односу Православља према осталом хришћанском свету и екуменизму“.

Овде се, међутим, намеће исправно питање: зашто верници Руске Православне Цркве још увек нису упознати с позицијом свештеноначалија о тим најважнијим питањима црквеног живота, ако је око истих већ постигнут договор? Верници чак не знају ни каква ће на том Сабору, по најважнијим питањима за Православље, бити позиција делегације Руске Цркве!

Они нам ништа не говоре, ништа не обећавају. После свега, могућа је и ова варијанта: после Сабора рећиће нам да је делегација РПЦ била против свих новотарија и измена канона, али ми, ето, нисмо могли ићи против мишљења већине Православних Цркава због притиска економских санкција, општеправославног јединства и солидарности!  Уосталом, владика Иларион је рекао да ће се  припреме за Сабор, одвијати на основу једногласности свих Помесних Православних Цркава.“ Зато се и страхује да ће Руској Цркви бити наметнуте обновљенске реформе, „једногласно усвојене на Свеправославном сабору“.

На крају крајева, зашто Свјатјејшиј патријарх и ОВСЦ не саопште отворено да наша Руска Црква на том злогласном „Свеправославном сабору“ неће прихватити никакве измене Предања: календара, постова, да ће се одрећи екуменизма чак и ако већина Помесних Православних Цркава ступи на пут апостасије – на недопустиве новотарије и реформе? Једино би таквим саопштењем свештеноначалије наше Цркве могло успокојити многомилионску паству, у којој се накупило много питања која узнемирују душе верника, везаних за „Свеправославни сабор“.

А од кулоарски припреманих тама „Свеправославног сабора“ 2016. године, на коме већином гласова могу бити усвојене реформе фаталне за судбину Православља, православни верници у Русији не могу да очекују ништа добро. Отуда је и разумљива забринутост православне заједнице за исход предстојећег Сабора.

И пошто се питање календара налази на дневном реду тог Сабора, најразумније и најблаготворније за читаво васељенско Православље било би да Руска Православна Црква, као најмногобројнија, предложи новокалендарским Црквама да се врате на Јулијански календар, како би нарушено молитвено јединство било васпостављено.

По материјалу са „Благодатни огањ“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 20 јул 2015 )