У свом настојању да покатоличе православни српски народ, екуменисти и новотарци су делимично променили тактику. Сада повлаче потезе лукавије и обазривије (мада се и даље ослањају на голу силу - попове батинаше, а често и полицију). Иду корак по корак. Настоје да верни народ привикну на новотарије, – да му оне постану нормалне и са њима се саживе. Рачунају на постепено нестајање генерација које познају светопредањски поредак богослужења и дишу Светим Предањем Цркве од Истока.
Такође, својим (зло)делима и циркуским представама саблажњавају вернике, како би исти отпали од Цркве, а њима остао широк простор за деловање (овде подсећамо на речи блаженопочившег патријарха Павла, да није довољно бити саблажњен да би се спасао). На некада православном Богословском факултету у Београду и неким богословијама, школују Њу ејџ свештенике и вероучитеље. Ови излазе на Њиву Господњу и уместо пшенице саде кукољ. Но, сви њихови планови пропашће, јер виноград Српске Цркве засадио је Свети Сава. У том винограду биће свагда лоза које род роде, и једино те лозе опстаће на Чокоту Који је Христос. Екуменисти и новотарци су лозе без рода, и, ако се не покају, биће одсечени и бачени у огањ. "Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим" (Откр. 22, 11-12).
Као што смо већ рекли, ми будно пратимо и пратићемо сва безакоња новотарско-екуменистичких окупатора Српске Цркве. Док нас Бог буде држао на местима на којима смо, износићемо на светлост дана сва њихова недела усмерена на кварење Православља и рушење Српске Православне Цркве. Текст који следи подсећање је и подстрек на будност, јер екуменисти и новотарци су вукови у јагњећим кожама и не треба им веровати "млијеко је да ријече бијело“. Текст у наставку је такође и најава за наш нови текст о духовном злочинцу новотарском епископу Јовану, који, по дуготрпљењу Божијем, седи на трону шумадијских епископа и администрира епархијом жичком.
Уредништво
Фото у наслову: екумениста и новотарац епископ шумадијски Јован
+++
„Окупљени око свог Архијереја, на празник Светог свештеномученика Харалампија 23. фебруара 2009. године, у Епархијском центру у Крагујевцу са почетком у 9,00 часова, чланови Епархијског савета Епархије шумадијске одржали су редовну годишњу седницу.“
Овако почиње саопштење за јавност Епархијског савета Епархије шумадијске, које је објављено на сајту Епархије шумадијске (http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=991&Itemid=1).
Чак и површним читањем лако је уочити да је једини циљ издавања овог саопштења био да се у српској јавности дискредитују правоверни Епархије шумадијске који се боре за очување чистоте светог Православља и поштовање одлука СА Сабора СПЦ о богослужбеном поретку у нашој Цркви. Неистине изнете у поменутом саопштењу о ономе што се догодило у порти „Старе цркве“ у Крагујевцу, на Светог Трифуна 1./ 14. фебруара 2009., недостојне су сваког истинољубивог човека, а понајмање су достојне свештеника и епископа Православне Цркве. Потпуно супротно свим чињеницама које сведоче о мирном протесту верника (што видео запис сачињен том приликом најбоље потврђује), а које су јавности пружене на увид после овог немилог догађаја, у саопштењу Епархијског савета стоји да је свештеник Саво Арсенијевић „повређен од стране обесне групе верника која се ту окупила ради протеста.“ Христољубиви верници, који попут Учитеља свога не би ни „стучене трске згазили“, а камоли повредили служитеље Божијег олтара, проглашени су у саопштењу Епархијског савета Епархије шумадијске за „обесну групу верника“, за „верске екстремисте“ и „насилнике“. А све је могло у миру да се заврши, без немилих сцена: само их је њихов епископ требао удостојити разговора (што га упорно моле већ неколико година), и ништа више од тога. Но, он се и овог пута понео према њима као да они нису из његовог словесног стада. Није их удостојио ни погледа.
После догађаја у Душковцима, када су жртве свештеничке обести биле проглашене за виновнике најсрамнијег догађаја у историји СПЦ – када је свештеник тукао вернике у храму Божијем, изнете неистине у саопштењу нису нас много изненадиле.
У саопштењу Епархијског савета Епархије шумадијске између осталог се каже:
„По први пут, исто тако, ова група наше браће и сестара у свој протест против Цркве, уводи насиље, што се, тек, као чин и став не може толерисати. Екстремизам ни у једној области друштвеног живота није добродошао, а поготову је то случај са верским екстремизмом повезаним са насиљем...“
„Екстремизам ових људи, углавном неодређеног занимања и образовања, и даје основну карактеристику њиховог окупљања - да оно није теолошке или црквене природе већ психолошко-екстремистичке. Непрестано проналажење непријатеља таквим људима даје смисао постајања и идентитет што све заједно нема никакве везе са Црквом и Хришћанством и од чега се Епархијски савет ограђује и позива, не на униформност у мишљењу, већ на уздржање од било какве праксе која би нарушила јавни ред и мир или, још горе, угрозила нечије здравље и живот“.
Сваки истинољубац може само да осећа тугу и бол у срцу после читања горе наведених делова из саопштења Епархијског савета Епархије шумадијске. Све је проткано неистинама и клеветама на рачун страдалника за веру. Но, владика Јован је и у ранијем периоду показивао склоности ка изношењу неистина, тако да то није посебно изненађујуће. Оно што је нас покренуло да обратимо пажњу на ово саопштење, јесте чињеница да Епархијски савет једне епархије издаје саопштење за јавност. Верујемо да ће се наши читаоци сложити да то није баш уобичајена појава. Зато је морао да постоји посебан разлог, а то је свакако давање на тежини ономе што је владика Јован хтео рећи.
Прво што смо запазили, и што је скренуло нашу пажњу и покренуло наше сумње да саопштење није осветљено духом истине, јесте зачуђујеће мала фотографија еп. Јована са члановима Епархијског савета. Као да на епархијском сајту није било више места за фотографију са „историјске седнице Епархијског савета Еп. Шумадијске, на којој су „једногласно“ осуђени „верски екстремисти“.
На фотографији величине 133/100 пиксела приказана је група од 40 људи. На фотографији те величине тешко је запазити чак и колико људи тачно има, а камоли разазнати њихове ликове.
Фотографија на сајту Епархије шумадијске изгледа овако:
Уз сва могућа напрезања није нам било могуће да распознамо ликове на фотографији. Увећавањем фотографије губи се њена резолуција, тако да опет није могуће утврдити јасно ко је ко. Посматрањем фотографије неодољиво се стиче утисак да је онај ко је поставио саопштење са овом фотографијом на сајту Епархије шумадијске хтео управо то: да се ликови на фотографији не могу јасно видети. Шта се желело сакрити?
Пошто се већ ликови нису на фотографији могли распознати, хтели смо да макар избројимо колико људи има на њој. Да би смо то лакше учинили, урадили смо следећу ствар: мало смо фотографију увећали и тамо где су ликови људи на фотографији ставили смо црвене тачкице, ради лакшег бројања (могуће је да смо испустили неког појединца, али то суштински не мења ствар). Желели смо да избројимо колико људи има на фотографији, јер смо уочили да их сигурно није онолико колико их је потписано у саопштењу.
Што се тиче потписника саопштења, њих је укупно (укључујући Епископа) 50. Летимичним погледом на фотографију долази се до закључка да толико људи нема на фотографији. На фотографији, уз тешку муку, успели смо да избројимо 40 људи, укључујући и владику Јована, који се може распознати по владичанским обележјима. Шта се догодило са осталим члановима Епархијског савета Еп. Шумадијске који су били на поменутој седници? Где су они у међувремену нестали?
(У тренутку писања овог текста била нам је на располагању само ова мала групна фотографија еп. Јована и чланова Епархијског савета. Пошто је на наш сајт у току данашњег дана (28.2.2009.) послата већа фотографија на којој се јасно виде чланови Епархијског савета, ми смо и њу нахнадно поставили у текст као јасан доказ онога о чему говоримо, а то је: број потписаних чланова Епархијског савета, није идентичан броју чланова на фотографији).
У вези тог питања, а и у вези са самом седницом Епархијског савета, у круговима блиским Епархији шумадијској сазнали смо следеће:
Они чланови Епархијског савета Епархије шумадијске којих нема на групној фотографији, нису ни били присутни на седници. Њихови потписи су фалсификовани. Неки од њих су били у иностранству, тако да све подсећа на скупштинску аферу „Бодрум“. На седници није био присутан ни потпредседник Епархијског савета Епархије шумадијске, господин Радиша Пљакић, који је такође потписан на саопштењу. Његово одсуство са седнице неколико пута је у току седнице нагласио сам епископ Јован. Присуство господина Радише Пљакића на овој седници било је неопходно, јер је он „требао бити у комисији за преглед епархијске благајне, али га није било, па умести да му одреде заменика, трочлана комисија се свела на двочлану, архијерејског намесника младеновачког и опленачког, која је утврдила 'исправност стања касе'“, каже наш извор близак Епархији шумадијској.
Нас је такође заинтригирало питање, како је толико часних и угледних људи могло потписати овако срамно саопштење? Наш извор о томе каже: „Ми смо мислили да потписујемо записник седнице (који, наравно, нисмо ни видели), али они су носили 'саопштење за јавност' – то им је било најважније. Зашто? Од када Епархијски савет издаје саопштења за јавност? По ком члану устава СП Цркве смо на то обавезни? То је срамно! Чак шта више, неке од присутних су 'прескочили' у потписивању.“
Но, и сам начин припреме и усвајања овог саопштења на седници Епархијског савета Епархије шумадијске, не представља преседан. То је нешто уобичајено. Углавном све одлуке које Савет „доноси“ унапред припремљене и све је унапред изрежирано.
Али круна свега што је у вези са овом седницом Епархијског савета Еп. шумадијске, као и обично, био је ручак.
За ручак (у питању је понедељак Сиропусне седмице) било је сервирано месо за све. Наравно, и Епископ Јован га је јео. Шта после рећи верницима о томе? Коме Црква прописује уздржање? Но, пошто су верници наше Цркве већ навикли на кршење Канона од стране појединих епископа, верујемо да се неће саблазнити оваквим понашањем епископа Јована.
У Епархији шумадијској догађају се, у најмању руку, чудне ствари. Тако је, рецимо, Епархија затражила дозволу СА Синода да се на подручју Епархије шумадијске промене печати и штамбиљи свих црквених јединица. Тако да они не гласе као до сада, на пример: Српска православна црквена општина у Крагујевцу или Српски православни манастир..., већ: Епархија шумадијска – црквена општина у Крагујевцу; или: Епархија шумадијска –манастир... Синод је по овом питању позитивно одговорио Епархији. Поставља се питање: коме је ово, и због чега, било потребно? Кога се плаши Еп. Јован?
Догађају се још неке „чудне“ ствари у Епархији шумадијској. Реч је о „пререгистрацији имовине“, како је то епархијска администрација дефинисала. И одлука по овом питању била је унапред припремљена и изнуђена од Савета. Ради се о томе да се сва имовина у катастарским листовима непокретности са до сада, на пример: Српске православне црквене општине у Крагујевцу, или Српског православног манастира ..., „ПРЕРЕГИСТРУЈЕ“ (народ би рекао: препише) на, на пример: Епархија шумадијска – црквена општина у Крагујевцу, или: Епархија шумадијска – манастир.... Тако да имовина ГЛАСИ НА ЕПАРХИЈУ, а не на СП Цркву. Коме је то потребно? Да ли је то израз страха или је нешто друго у припреми? Имовину која је одузимана од цркава и манастира СП Цркве, сада треба фактички вратити Епархији шумадијској КОЈА ТАДА НИЈЕ ПОСТОЈАЛА, а да ли ће постојати за десетак година, то само Бог може знати.
Кршењем Канона, непослушношћу Цркви, служењем неистинама, клеветама и фалсификатима од стране оних који би требали вернике да воде уским путем у Царство Божије, не доприноси се васпостављању нарушеног мира и јединства у нашој светој Цркви.
Нека би дао Свеблаги Господ да код оних којима је Он поверио своје словесно стадо на чување превлада разум, како би схватили да својом непослушношћу СА Сабору изазивају раскол у српској Цркви, а грех изазивања раскола у Цркви ни крвљу мученичком не може се спрати, како су говорили наши Свети Оци.
Ради објективног информисања посетилаца нашег сајта, преносимо и саопштење за јавност Епархијског савета Епархије шумадијске.
+++
СЕДНИЦA ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СА СЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ
Крагујевац
Окупљени око свог Архијереја, на празник Светог свештеномученика Харалампија 23. фебруара 2009. године, у Епархијском центру у Крагујевцу са почетком у 900 часова, чланови Епархијског савета Епархије шумадијске одржали су редовну годишњу седницу.
Седница Савета почела је после одслужене Свете Архијерејске Литургије и призива Светога Духа, који је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење више архијерејских намесника, свештеника и свештеномонаха.
На почетку Седнице сви чланови Епархијског савета упутили су искрене жеље за што скорије оздрављење Његове Светости Патријарха српског Господина Павла. Такође на почетку седнице чланови Савета Епархије шумадијске пружили су пуну подршку државном руководству Републике Србије и Епархији рашко-призренској у борби за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије.
Епархијски савет Епархије шумадијске је још једном заузео став да прихватање Косовског завета значи прихватање љубави и спремности на жртву, као мере нашег живота и односа према свим људима а посебно према нашој браћи и сестрама на распетом Косову и Метохији.
Епархијски савет је потом размотрио и усвојио годишње извештаје који се тичу живота и рада у Епархији шумадијској.
Такође Савет је донео и више значајних одлука за даљи живот и рад Епархије шумадијске које се тичу извођења верске наставе, прославе вишевековног постојања манастира Тресија, одржавања научног скупа за борбу против сиромаштва у Шумадији, пружања помоћи свештеницима на слабим парохијама, као и покретање одговарајућих активности у циљу имовинско-правног регулисања статуса црквене имовине Епархије шумадијске.
Епархијски савет је изразио наду да ће надлежни државни органи предузети одговарајуће кораке по питању преко 250 поднетих захтева за враћање имовине која је одузета црквама и манастирима Епархије шумадијске.
Епархијски савет Епархије шумадијске пружио је пуну подршку Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану, у његовим напорима на литургијском и уопште свеукупном препороду Епархије шумадијске.
Епархијски савет је са жаљењем саслушао извештај о инциденту који се на празник Светог мученика Трифуна догодио у порти храма Свете Тројице (Стара црква) у Крагујевцу, а у којем је свештеник Саво Арсенијевић повређен од стране обесне групе верника која се ту окупила ради протеста.
Епархијски савет је заузео следећи став у односу на поменути догађај:
Група верника већ неко време, на различите начине, изражава своје негодовање у вези са појединим теолошким питањима и праксама, покушавајући да их подигне на ниво суштинских и пресудних питања уз неоригиналне и из политичког речника пренете оптужбе о ,,страним плаћеницима и домаћим издајницима”. На такве, у суштини, провокације, изречене најчешће, за Хришћане, непримереним речником, ми, углавном, нисмо одговарали, изражавајући тако став да различита мишљења о појединим црквеним или теолошким питањима нису зло по себи, напротив. Али, чини нам се, да се ова група верних на томе не задржава, а све са жељом за публицитетом, инцидентима и сукобом, са свешћу да нико није довољно добар и довољно православан осим њих самих. Појединачна различита мишљења ћемо увек толерисати, али поступке који ремете богослужење и јавни ред и мир, нећемо. Дакле, храмови и црквене и манастирске порте су места где се Хришћани могу окупљати искључиво на скупове који су одобрени и благословени од стране надлежног, канонски изабраног и од свих Православних широм Васељене, потврђеног Архијереја Српске православне цркве.
Исто тако, нико нема права мимо благослова да у порти храма (манастира) предузима било какве ,,протестне шетње” које симулирају црквену литију. То ћемо увек сматрати као недозвољено окупљање које ремети јавни ред и мир и због кога ћемо, увек, позивати надлежне органе.
По први пут, исто тако, ова група наше браће и сестара у свој протест против Цркве, уводи насиље, што се, тек, као чин и став не може толерисати. Екстремизам ни у једној области друштвеног живота није добродошао, а поготову је то случај са верским екстремизмом повезаним са насиљем. Ми још једном позивамо нашу, хоћемо да верујемо само у овом случају, острашћену браћу и сестре, да схвате да су грех и гордост наши непријатељи, а не људи, а поготову не званичне и легитимне структуре Српске православне цркве.
Екстремизам ових људи, углавном неодређеног занимања и образовања, и даје основну карактеристику њиховог окупљања - да оно није теолошке или црквене природе већ психолошко-екстремистичке. Непрестано проналажење непријатеља таквим људима даје смисао постајања и идентитет што све заједно нема никакве везе са Црквом и Хришћанством и од чега се Епархијски савет ограђује и позива, не на униформност у мишљењу, већ на уздржање од било какве праксе која би нарушила јавни ред и мир или, још горе, угрозила нечије здравље и живот.
Овај наш став ће сигурно схватити већина наших ,,обичних” верника, а надамо се да ће то, овог пута, схватити и они који себе сматрају ,,елитом и ултраправославцима”, који своје мишљење увек могу супротставити црквеним структурама кроз одговарајући уљудни поступак на за то предвиђеним местима.
На крају седнице Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се захвалио свим члановима Савета на досадашњем труду уз молбу да и у текућој 2009. години, сви заједно уложимо још више љубави у циљу остварења постављених задатака.
ПРЕДСЕДНИК ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ
ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ЈОВАН
Потпредседник Епархијског савета Епархије шумадијске
Господин Радиша Пљакић
Чланови Епархијског савета Епархије шумадијске:
Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски заменик Епископа шумадијског
Протојереј Милован Антонијевић, секретар ЕУО Епархије шумадијске
Протојереј Рајко Стефановић, секретар Црквеног суда Епархије шумадијске
Архимандрит мр АЛЕКСЕЈ (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњану
Игуман Евтимије (Јутрша ) игуман манастира Јошанице
Протојереј-ставрофор Радосав Станковић, архијерејски намесник белички
Протојереј-ставрофор Видо Милић, архијерејски намесник бељанички
Протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, архијерејски намесник јасенички
Протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, в.д. арх. нам. колубарско-посавског
Протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, архијерејски намесник лепенички и в.д. архијерејског намесника левачког
Протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник младеновачки
Протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник опленачки
Протојереј-ставрофор Мићо ]ирковић, архијерејски намесник орашачки
Протојереј-ставрофор Љубисав Ковачевић, архијерејски намесник темнићки
Протојереј Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски
Протојереј Љубиша Ђураш, архијерејски намесник рачански
Протојереј-ставрофор Зарије Божовић из Крагујевца
Протојереј-ставрофор Никола Гвоздић из Смедеревске Паланке
Протојереј Бранислав Јеремић из Влашке
Протојереј Марко Митић из Лазаревца
Протојереј Милић Марковић из Крагујевца
Протојереј Ђорђе Марјановић из Обрежа
Протонамесник Ђорђе Радишић из Тополе
Протонамесник Сретко Петковић из Велике Крушевице
Протонамесник Зоран Симоновић из Ракитова
Протонамесник Велибор Јовановић из Саранова
Јереј Славиша Поп-Лазић из Раље
Проф. др Милош Ђуран, ректор Универзитета у Крагујевцу
Господин Верољуб Стевановић, Градоначелник града Крагујевца
Господин проф. др Небојша Арсенијевић, декан Медицинског факултета у Крагујевцу
Господин др Жарко Чолић из Смедеревске Паланке
Господин проф. др Радивоје Николић из Крагујевца
Господин проф. др Стојан Јевтић из Комарана
Господин др Небојша Мрљеш из Аранђеловца
Господин Миодраг Николић из Јагодине
Господин Момчило Тришић из Вранића
Господин Драган Томић из Лазаревца
Господин Бранко Борић из Великих Црљена
Господин Слободан Петровић из Сопота
Господин Мирослав Брковић из Крагујевца
Господин Вукмир Миленковић из Крагујевца
Господин Љубиша Маринковић из Крагујевца
Господин Зоран Пантић из Рајковца
Господин Дамјан Арсић из Тополе
Господин Слободан Дамјановић из Аранђеловца
Господин Милутин Стевановић из Саранова
Господин Раде Тодоровић из Варварина
Господин Бегуш Драгош из Варварина