Браћо! Пост је обновљење душе. Апостол каже: уколико тело изнеможе и ослаби подвиг поста, утолико се душа обнавља из дана у дан, изграђујући се у прекрасну и блиставу красоту, коју нам је дао Бог у почетку. Када се душа покајањем и постом очисти и украси, тада је и Бог заволи и почиње да живи у њој. Зато је Господ рекао: "Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити" (Јн. 14,23). Уколико је тако велико достојанство и благодат поста, да нас чини местом на коме обитава Бог, утолико смо дужни пазити на њега са великом радошћу и весељем, а не тужни због слабе хране, сећајући се да је и Господ нас Исус Христос благоизволео у пустињи да са пет хлебова нахрани пет хиљада људи хлебом и водом. Он је могао, да је хтео, рећи да се тамо појави мноштво јела, но дао нам је пример уздржања да бисмо се бринули само за оно што је неопходно. Пост се у почетку показује тешким подвигом, но уколико ми из дана у дан будемо улагали усрђе и трпљење, то нам уз помоћ Божију постаје лакше. Но да би наш пост био истински делотворан и пријатан Богу, то уздржавајући се од хране уздржавамо се и од сваког греха духовног и телесног, како нас учи и песма у којој се казе: "Пост није (само) уздржање од хране које чинимо, но и од сваког вештаства страсти отуђење" (стихира на стихове у уторак прве недеље поста).
Боримо се против лењости и нерада, а пре свега са гордошћу (самољубљем), ревношћу у завидљивости, са злурадошћу, зато што су то тајне страсти које убијају душу; сачувајмо своје душе од чињења зла и самољубља јер ђаволу је лако да приђе човеку који не тражи савет од оног ко му може помоћи. Враг без муке превари самољупца и лови га својом мржњом све док он, човек самољубац, мисли да је само он савршен у добру.
Будимо нарочито будни у односу према телесној похоти јер и сада када постимо, многолика змија, ђаво, узбуђује нас злим помислима. На први поглед, плод греха се чини лепим а не саблажњивим, али није тако и на делу. Понекад и јабука изгледа лепа, а када је расечеш нађеш унутра трулост. Тако и похота телесна, која се показује слатком насладом, а када се учини грех покаже се горчом од жучи и као двосекли мач. То је претрпео праотац наш Адам: он је био преварен ђаволом и окусио плод непослушности надајући се да ће добити живот, но пронашао је смрт. Од тог времена на тај камен спотичу се сви они који су преварени страсним жељама тела од древне змије, тј ђавола.
Ђаво, будући тама, јавља се као анђео светлости. Сатана уме да представи зло добрим и горко слатким, тамно светлим, безлично лепим и смрт животом. Тиме он вара и мучи свет. Браћо, будимо опрезни, да се не бисмо уподобили птицама које из нехаја упадају у мрежу и корпе. Ако својим умом испитујемо намере злобних, научићемо се препознавати зло и склањати се од њега.
Будимо усрдни у псалмопевању и службама црквеним, пажљиво се трудећи да упознамо Слово Божије. Јер како се тело храни хлебом, јача и расте, тако се и душа храни Словом Божијим. Чинимо стално коленопреклоњења (метаније), свако по својој сили и колико му је одређено (од духовника). Занимајмо се и својим ручним радом, јер онај ко не ради ништа, по речима Апостола, није достојан трпезе (2. Сол. 3,10). Једни другима помажимо јер неко је немоћан, а други је пак силан. Не будимо непокорни, будимо добри, послушни, богоглагољиви, мирни, снисходљиви, милосрдни, кротки, благопокорни, испуњени милости и благих плодова.
Мир Божији да сачува срца наша и ум и да нас удостоји Небеског Царства у Христу Исусу Господу нашем, коме припада слава и власт са Оцем и Светим Духом, сада и у све векове. Амин.
Из Триода посног, Москва 1992. г.
превео са руског: Бобан Миленковић, свештеник