Јелена Пономарјова: На делу масовна операција под кодним именом „Избеглице“
понедељак, 28 септембар 2015

 Руски доктор политичких наука Јелена Пономарјева упозорава да је на дјелу велика масовна операција под кодним називом „Избјеглице“, с циљем слабљења и дестабилизације Европе, што је почетак велике прекомпозиције свијета.

Пономарјева, професор на Московском државном институту за међународне односе, истиче да иза те операције стоји савез легалних политичких, економских и медијских структура са међународним криминалом и арапским монарсима, који свјесно усмјеравају мигранте ка Европи да би створили хаос из којег ће зарадити.

Пономарјева у интервјуу Срни оцјењује да ће исламизација, не само Србије него и цијеле Европе, због оволиког таласа избјеглица бити неизбјежна и представља огромни ризик, а не искључује ни могућност активне борбе за стварање нечега сличног „Исламској држави“ у Европи.

Пономарјева упозорава да на Балкану већ постоји „лансирна платформа“ за тако нешто – „бандитска држава Косово“ и наводи да је миграторни талас, који може да потресе и „изврне“ Европу, некоме потребан и користан, а један од његових циљева је и заустављање изградње било ког руског гасовода у Европи.

Наводећи да изградња зидова, појачана контрола, чак и преиспитивање Шенгена могу донијети само привремено олакшање, Пономарјева оцјењује да то фактички значи стварање појаса такозване „варварске периферије“, која је у далекој прошлости уништила Римско царство и изњедрила „мрачни средњи вијек“.

„Највећи терет пашће на балканске земље, које су економски слабе и које нису чланице ЕУ. Од њих ће се европске државе оградити зидовима, а цијели миграторни удар ће пасти управо на Србију и Македонију“, тврди Пономарјева.

Осим тога, не може се очекивати да ће ЕУ пружити довољну економску помоћ, сматра она и оцјењује да нас очекују веома турбулентна времена.

Огромни талас миграната са Блиског истока и из сјеверне Африке, који је „запљуснуо“ Европу, није случајна појава већ добро припремљен и организован процес који се може назвати чак и масовном специјалном операцијом.

Она наводи да се ових дана испоставило да је фотографија сиријског дјечака који се утопио била – изрежирана, односно „дјечак је заиста погинуо, али његово тијело су специјално пренијели на друго мјесто да би фотографија била ефикаснија, дирнула у живац“.

Пономарјева истиче да главни организатори специјалне операције под кодним именом „Избјеглице“ нису руководства САД, Велике Британије или Њемачке и Француске…

Посљедњих деценија у свијету је створена моћна алијанса криминалних и потпуно легалних група, структура и организација повезаних са обавјештајним заједницама, финансијерима и крупним медијима.

Пономарјева не искључује могућност да све то прати још један циљ – да се не дозволи почетак изградње било којег руског гасовода у Европи и наводи да велике транснационалне компаније и арапски монарси чине све што могу да се руско присуство на европском енергетском смањи, као што се десило са „Јужним“ и „Турским током“.

Она додаје да садашњи талас миграната фактички блокира могућност реализације споразума Њемачке за изградњу руског гасовода „Сјеверни ток два“, тако да савремена мигрантска криза представља вишепотезну „партију“ у којој и арапски монарси имају удио.

Пономарјева сматра да велики број „миграторне омладине“ представља „ризичну групу“, која може бити укључена у разне терористичке и екстремистичке структуре и створити „експлозивну смјесу“ и појаву радикалних банди.

Она наводи да је будућност Европе, која се рађа у, како је рекла, „босанском лонцу“, још у мају 2011. године нацртао амерички предсједник Барак Обама, који је буквално рекао да ће „садашњи вијек бити вијек рађања нових нација“.

„Нема бољег експерименталног полигона за њихов ‘узгој’ од Европе, у којој се деценијама разлажу европска друштва, са њеним мултикултурализмом и толеранцијом“, наводи Пономарјева.

Она истиче да се неке познате свјетске установе деценијама баве питањем пресељења људи због климатских промјена, попут Института у Брукингсу и Берну, као и Норвешког савјета за избјеглице и Лондонске школе за економију.

"РТРС"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 28 септембар 2015 )