Милка Љубичић: Патријархов кец за папу
понедељак, 05 октобар 2015

 По други пут за последње три године патријарх српски Иринеј послужио се Србима из Хрватске као једним од "аргумената" за одсуство званичног позива СПЦ поглавару Римокатоличке цркве да посети браћу по Христу у Србији.

"Сматрамо да за сада није прилика да папа посети нашу цркву. Ми као Црква не бисмо имали ништа против, нама би чак била и част да примимо папу, али имамо у виду огроман број нашег народа који је из Хрватске протеран, а неки и данас живе као избеглице у тешким условима", рекао је Иринеј у интервјуу "Вестима".

Када је агенција Тањуг, у склопу припрема за прославу 1.700 година Миланског едикта у Нишу, питала Иринеја о могућности доласка папе на ту свечаност, патријарх српски је рекао да су у Србији још увек свежа сећања на последице Другог светског рата, потоње ратове, као и да уколико би папа дошао у Србију "нико му не би могао гарантовати безбедност, јер овде живи много избеглица".

Реаговала су избегличка удружења, понека јавна личност, згрозио се и комесар за избеглице али, колико се зна, патријарх се није извинио нити оградио од тих својих тешких речи, чак ни оним уобичајеним како је - погрешно схваћен.

Зашто Иринеј у сваком прогнанику из Хрватске види могућег атентатора на шефа Ватикана, није познато.

Иначе, актуелни први човек српске цркве заговорник је доласка папе у Србију. Тај свој став обзнанио је крајем јануара 2010. године, непосредно након је изабран за патријарха СПЦ, а пре устоличења у Пећкој патријаршији.

Иринеј је с пуно оптимизма говорио о могућем доласку папе у Ниш, подсећајући да би то био први сусрет после 1054. године, од раскола између источне и западне цркве. Тада је био уверен да ће имати подршку власти у Београду јер, како је приметио "Црква и држава су један организам".

Пет година касније патријарх српски више не мисли да су Црква и држава један организам, напротив, подсећа јавност да је папа и државник и да га као челника Ватикана држава Србије увек може позвати, као и да се Црква у то "неће мешати".

Другим речима, ако председник Републике упути званични позив папи Фрањи, то не би обавезивало СПЦ на сагласност?!

Упућени у активности поглавара Католичке цркве, међутим, тврде да где год је папа до сада путовао, радио је то у двострукој улози, и као државник и као верски вођа. Није познато да је игде ишао само у функцији челника државе Ватикан, па није вероватно да ће Србија у том погледу бити изузетак.

Иринеј је, дакле, покушао да пребаци лоптицу у туђе двориште свестан да његов лични однос према посети папе није довољан да би до ње заиста и дошло.

А иза флоскуле да још није време за такву посету заправо се крије незадовољство СПЦ односом Свете столице према страдању Срба у НДХ у Другом светском рату, посебно у Јасеновцу, њеним понашањем у време распада Југославије (Ватикан је, на пример, пожурио да призна Хрватску, учинивши то пре Немачке) и нарочито инсистирањем на проглашењу кардинала Алојзија Степинца свецем, и то, ако је могуће, уз благослов СПЦ.

То су опште познате ствари и баш зато чуди због чега Иринеј узима Србе из Хрватске као монету за поткусуривање којом покушава да објасни зашто СПЦ на свом семафору стално држи упаљено црвено светло за папин улазак у Србију.

Извор: „Вести онлајн“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 05 октобар 2015 )