Наставља се прогон Владике Јована. Наставља се прогон недужног човека. Сад се не ради о Владики Јовану Вранишковском у Македонији, него о Владики Јовану Нишком у Србији. Сада су на удару његови најближи сарадници и пријатељи. Они се сада позивају у Полицију ради давања исказа на основу анонимних кривичних пријава. Ово се ради са циљем да се ови поштени људи и часни свештеници натерају да напусте Епархију и да њом настави да влада клан који је њоме управљао у протеклих неколико деценија.
Чланови овог клана су наводни страдалници од комунизма, који су по свему судећи, још у оно време, заиграли у Брозовом тиму, ушли под окриље Брозових злочиначких служби и до дана данашњег остали на положају незаменљивих кадрова у Епархији, чак и након пензије. Они су како сами тврде флексибилни, прагматични, увек расположени за трговину. Њих покреће интерес а не истина.
Као и у оно време, и данас они имају разумевање за антихришћански активизам. Толерантни су према прогонитељима Цркве. Истина их не занима, народ презиру мислећи да су изнад народа, Владикама се намећу перфидно и покушавају да спроводе своје циљеве.
За то продавање истине скупо се плаћа. За то испаштају потомци оних који крену тим путем, путем лажи.
Верни народ ће све то имати прилику да посматра са стране и да се учи на туђим грешкама. Још више ће се радовати победи правде и слави Божијој.
То како Бог диже руке и одступа од оних који га се одричу, могли смо да чујемо и видимо у Ђунису, у манастиру Покрова Пресвете Богородице, уочи празника Покрова. Наиме, после читања акатиста беседио је један од начелника побуне против Владике Јована Нишког. Он је итекако знао да беседи раније, пре побуне. Сада се његова беседа свела на штуцање, кашљање, муцање и реченицу „драга браћо и сестре“ коју је поновио стотину пута током беседе; вероватно да би сто пута изговорена лаж постала истина.
Али, штуцање, муцање и кашљање рекли су своје.
Поздрав свима, а пуно Вас има, који сте прави Хришћани и који знате
КО ЈЕ ПУТ ИСТИНА И ЖИВОТ!!!
M.E.