Када је пензионисан епископ зворничко – тузлански Василије Качавенда, званично саопштење Синода, које су пренели медији, гласило је: „Свети архијерејски Синод је донео одлуку да усвоји оставку епископа зворничко-тузланског Василија на службу активног епархијског архијереја, поднету из здравствених разлога 6. новембра 2012. године, и да га разреши даљег управљања Епархијом зворничко-тузланском“.
Сада, међутим, сазнајемо из изјаве патријарха Иринеја дате „Куриру“ 21.11.2015. године да је владика Василије пензионисан на основу извесних „доказа“ и непотпуних „сазнања“ која се, очито, односе на његов неморалан лични живот. Патријарх је рекао: „Нисмо имали сва сазнања, али смо понешто чули. Бојан Јовановић је неке од ових тврдњи износио и раније. Међутим, као човек који не напустио манастир и оженио се, у његове тврдње се није могло у потпуности веровати. Биле су разне приче о Качавенди, међутим, прича увек има. Чим смо добили доказе, против владике зворничко-тузланског предузете су одређене мере, односно пензионисан је.“
Шта ово значи?
То значи да владика Василије није пензионисан зато што је слабог здравља, него на основу непотпуних „доказа“ и „сазнања“ о његовом неморалу, добијених од човека чија реч нема никакву тежину!
То значи, у исти мах, да је Синод Београдске патријаршије ЛАГАО о разлозима за пензионисање владике Василија.
Када је Тома Аквински учио богословију, другови су се шегачили са њим сматрајући га глупим. Једном му један рече: „Томо, гледај, ВО ЛЕТИ!“ Тома погледа кроз прозор да види вола који лети, на шта сви почеше грохотом да му се смеју. Аквински мирно рече: „ПРЕ БИХ ПОВЕРОВАО ДА ВО ЛЕТИ НЕГО ДА ЂАК БОГОСЛОВИЈЕ ЛАЖЕ!“
А овде лажу чланови Синода!
На „БОРБИ ЗА ВЕРУ“ увек смо се држали канона, и сад понављамо – ако је владика Василије крив по отпужбама за хомосексуализам и педофилију, он није могао бити пензионисан и остати у чину – њега је требало рашчинити и дати му да се, као монах, доживотно каје; ако није крив, није могао бити лишен катедре и послат у пензију.
А нашег „наивног“ патријарха Иринеја, питамо:
1. Има ли, макар делимичних, доказа да је митрополит Порфирије, кршећи све каноне, био на челу РРА у доба кад су у Србији почели да се емитују најнеморалнији ријалити шоуи на Балкану?
2. Има ли, макар непотпуних, доказа да је самозвани бискуп херцеговачки Гргур читао ФИЛИОКВЕ са бискупом Узинић Матом, пуштао жене у олтар цркве у Требињу, и папу Фрању назвао носиоцем Светога Духа?
3. Да ли је, макар случајно, чуо да је Атанасије Јевтић, то ругло новотарства, постао „почасни професор“ Богословског факултета СПЦ?
4. Има ли икаквих индиција да је епископ Иринеј Буловић (са братом му Амфилохијем) носилац бискупског крста и прстена, добијеног од папе Ивана Павла Другог, и да је себи продужио боравак на Богословском факултету СПЦ за две године, иако нема никаквих основа за тако нешто?
5. Шта зна о личном моралу епископа Јеронима Мочевића?
6. Да ли је чуо да је владика Андреј Ћилерџић скидао мантију и напуштао монаштво, па је, у договору с кардиналом бечким, враћен да буде нови архијереј?
7. Има ли индиција да се јеретичко учење Игњатија Мидића о души непрестано предаје на Богословском факултету и у богословијама СПЦ?
Иначе, могли бисмо патријарху Иринеју да поставимо још много оваквих и сличних питања. Но, за извођење одговарајућих закључака довољно је и оволико.
Такође, спремни смо да му извесне доказе доставимо, да сутра, кад буде „стани – пани“, Синод не буде „приморан“ опет да лаже.