Уредништво: Папин прстенлија Амфилохије хвали јеретичке "светитеље" и србомрсце
уторак, 01 децембар 2015
        Папин прстенлија и велики смутљивац и мутивода у Српској Православној Цркви, митрополит црногорско- приморски Амфилохије, почетком октобра месеца ове године, на подгоричким протестима опозиционог политичког савеза Демократског фронта, наново је почео сејати јеретичке лажи и причати његове омиљене папистичке и екуменистичко-језуитске фантазмагорије. Говорећи о правој и лажној Европи, Амфилохије је правом Европом назвао „Европу светог Фрања Асишког и Дантеа“.
          (видети од 8 минута 28 секунда, https://www.youtube.com/watch?v=t7Mg_b47zBI).

 Духовно просути монтенегрински владика са Цетиња је на тај начин још једном потврдио колико је гордост, помешана са екуменизмом и папизмом, затровала његово већ одавно помућене духовно око. Због такве духовне затрованости Амфилохије и може да изјави да је један отворени римокатолички јеретик и поклоник гордоумног и јеретичког римског папе Инокентија III, Франциско (Фрањо) из Асизија (1182-1226), некакав светац и Амфилохијев символ праве Европе. Фрањо Асишки је за све православне Свете Оце и читаву Православну Цркву уствари само познати јеретик и човек који је живео у огромној духовној самообмани. Он је светац само јеретичке Римокатоличке цркве“, али је изгледа постао и светац тзв. Амфилохијеве и екуменистичке Европе. Заиста не знамо у ком је то Црквеном Календару СПЦ или Црквеном Календару било које Помесне Православне Цркве, римокатолички јеретик и квазисветац Фрањо Асишки, уписан као светитељ? Којег се то датума у Православној Цркви овај тзв. светац слави? Где му је служба на црквенословенском, или грчком или српском језику? Или је Фрањо Асишки светац само у Римокатоличкој и у некој монтенегринско-екуменистичкој секти распопа Мираша Дедеића? Пре ће бити да је ово друго јер у СПЦ, а нити било где у Православљу, јеретик Фрањо Асишки наравно није светац, а нити ће икада и бити, из простог разлога јер су по учењу Православне Цркве јеретици уствари служитељи лажних тј. ђаволских учења и отворени непријатељи Божији.

Амфилохијево помињање и песника Дантеа Алигијерија (1265-1321) као символа праве и истинске Европе је за православног хришћанина такође духовно неприхватљиво. Иако је Данте творац познатог песничког дела Божанствена комедија, овај ревносни римокатолик и србомрзац се ни у ком случају не сме узимати за символ праве Европе. Управо у делу Божанствена комедија Данте је на осми круг пакла осудио Светог српског краља Милутина Немањића. Данте је овог великог и Светог српског краља Чудотворца, чије нетрулежне мошти и данас почивају у центру Софије, оптужио за отпадништво од вере и фалсификовање новца. Папин прстенлија Амфилохије је пак  истог овог јеретика и србомрсца Дантеа уздигао до символа праве и истинске Европе. Значи, поново се један римокатолички јеретик, Амфилохијевим устима, уздиже у лидера праве и истинске Европе.

Пред крај се само на кратко присетимо шта је за те Амфилохијеве екумено-папистичке свеце и свеце Римокатоличке цркве, написао велики руски и православни светитељ Игњатије (Брјанчанинов):

У отшелништву су снажну прелест демонску достигли Фрањо Асишки, Игнацио Лојола и други подвижници римокатолицизма (након одељивања Западне од Источне Цркве), који се у његовом крилу сматрају Светима. “Када Фрањо би узет на небо”, приповеда његов хагиограф, “Бог Отац, угледавши га, доспе у недоумицу, коме би дао предност: да ли Сину Своме по природи, или сину по благодати, Фрањи”. Шта може бити страшније, наказније од те хуле, жалосније од те прелести “. (Св. Игњатије Брјанчанинов).

Паметноме је и оволико доста да спозна бар мали део те духовне сировости, лукавости, затрованости и изопачености папиног прстенлије и великог смутљивца у СПЦ, самозваног архиепископа цетињског Амфилохија.

Поводом Амфилохијеве изјаве доносимо и један нејезуитски, непапистички и неамфилохијевски, али зато православни текст оца Георгија Макриса (ОВДЕ:), на тему духовне обманутости и опрелашћености Амфилохијевог, римокатоличког и свеевропско-екуменистичког свеца Фрање Асишког.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 01 децембар 2015 )