Милосрђе на делу: Ђаци се одрекли ужине да би другу купили ципеле
среда, 02 децембар 2015

 Ученици I/1 одељења Техничке школе у Новој Вароши одрекли су се ужине да би купили патике и ципеле школском другу чија је породица слабијег материјалног стања, па он неће више морати да пешачи до школе у подераној обући.

Сиромаштво у коме живи Боривоје Димитријевић (15), његове нове школске другове гануло је до суза. Брзо су се организовали и прикупили новац, а поред два пара нове обуће другу из одељења поклонили су и већу количину очуване половне гардеробе.

Боривоје је девето од укупно десеторо деце Млађена и Драгице Димитријевић из Ојковице. Мада живи у оскудици и немаштини, никада се није жалио, а његови школски другови кажу да су га одале поцепане патике у којима је долазио у школу и на часове физичког.

- Остали смо запањени приликама у којима Боривоје живи. У одељењу нас је 28 и лако смо се договрили да свако да по 200 динара, а да Боривоју поред патика купимо и ципеле како би имао удобну обућу и за зиму. Наших пар динара без ужине мала је жртва у односу на невоље са којима се Боривоје свакодневно сусреће. Одужиће нам се бољим знањем на часовима и уколико сачува веселу природу и скромност, због којих је и омиљен у разреду - каже ученик Миљан Рајић, иницијатор акције.

Боривоје са породицом живи високо у брдима изнад Затарског језера и свакога дана до школе и назад пређе скоро 40 километара. Од тога сам препешачи 15 километара јер путем од раскрснице на магистрали за море у Кокином Броду до Ојковице и Јасенова не саобраћа аутобус.

- Захвалан сам им до неба. Од куће до најближе аутобуске станице пешачим више од сат времена у једном правцу. Најтеже је када су пљускови и дубок снег, али сада бар нећу морати да у мокрим чарапама седим на часовима. Породична примања су симболична јер се тешко откине динар, а и увек се нађе нешто прече што треба купити и обезбедити за кућу - каже скромно Боривоје.

Хуманитарна акција коју су споровели будући машински техничари моторних возила пријатно је изненадила и њиховог разредног старешину Миладина Зековића. Они се надају да ће њиховим примером кренути и друга одељња, јер у школи има ош сиромашних ђака.

Зековић: Овако нешто никад нисам доживео

- Овом акцијом показали су своје право, људско лице и зарадили су петицу из хуманости за цео живот. Професор сам 32 године и овако нешто нисам доживео. И до сада су ђаци прикупљали помоћ за угрожене, али ово је први пут да сами покрену хуманитарну акцију за свог школског друга. Боривоју смо почетком септембра обезбедили и половне уџбенике - каже професор Миладин Зековић.

Извор: „Блиц“

Последњи пут ажурирано ( среда, 02 децембар 2015 )