Поштовани председниче,

Брате у Христу, Томиславе,

Ценим Ваш рад и ангажовање на челу  наше Србије. Драго ми је било када сте постали председник државе. Надала сам се, очекивала и желела да са Вама на челу,  Србија наша постане држава као у доба Немањића, у време наших Христоносних владара, да и власт уз народ, организује живот  у свим  сегментима,  тако да јача Православље и Светосавље.

 Нисам очекивала да Ви сада подижете нове цркве и манастире, али  јесам да се велики празници  Божић, Васкрс, Света Тројица, славе духовно и васпитно и традиционално и торжествено. Зато Вас МОЛИМ да учините шта треба да те предивне празнике који трају  три дана,  три дана је црвено слово, тако и прославимо, да можемо наше унуке да водимо на литургије  свих тих дана, да од малих ногу уче ко су и одакле су и куда треба да иду.

Једноставно је то, брате у Христу, Томо! Можда Ви можете сва три дана Божића да будете са вашим унуцима? Многи други, и ја, не могу.  Моја деца као и бројних  Православаца у Србији не живе  у истом месту. Дођу нам унучићи за Божић, Васкрс, Свету Тројицу, буду дан уочи и на сам празник, и увече већ путују кући, јер им родитељи сутрадан раде! А празник још траје, још су црвена слова, литургије,  звона звоне на црквама нашим...

У срцима бака, као и мом, радост празника помућује туга растанка са најмилијима!

Како да малишани наши осете сву величину и  светлост празника, када га окрње радни дани световне власти, како да им објаснимо да је духовно вечно, а световно пролазно, како да их несметано водимо кроз школу домаћег васпитања и Србске православне побожности...?

Како да их учимо  да у овом времену страшних искушења, знају шта је истина и да живе врлински, у љубави, вери и нади?

Једноставно је, брате у Христу, Томиславе, на челу сте државе Србије!  Еј, оне Србије на чијем челу су били  владари светитељи! Православна је ово Србија, пуне су цркве и манастири младог света и дечице. Дајте им још радости... Ето, приближава се Божић, кажите, одлучите, наредите да се Православни празници прославе колико трају, и више, да се породице окупе. 

Поздрављам Вас подсећањем на речи песме:

''О Небеска, о Србијо права,

Ти си наша надежда и слава,

Нада си нам јер Господа молиш.

Слава си нам јер Христа узносиш.''

(Србски  свети, манастир Рукумија, 2000.)

Милост Божја, да је са Вама, брате у Христу, Томиславе и са вашима најмилијима!

Славица Барбарић, новинар у пензији