Заједничко саопштење цркава и верских заједница
субота, 14 март 2009

Заједничко саопштење представникâ традиционалних Цркава и верских заједница

          ПОЗИВ ГРАЂАНИМА ДА СЕ УПОЗНАЈУ СА НЕОПХОДНОШЋУ ИЗМЕНА ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ: ПРЕДЛОГ ЈЕ ДИСКРИМИНАТОРАН ПРЕМА ГРАЂАНИМА ПО ОСНОВУ ВЕРЕ, ПРИВРЖЕНОСТИ ЈАВНОМ МОРАЛУ, ПРИВАТНОСТИ И НЕПОВРЕДИВОСТИ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА

Влада Републике Србије на седници 13. марта само је делимично побољшала досадашњи Предлог закона о забрани дискриминације. Влада је очигледно прихватила само оне измене које су јој као „прихватљиве" сугерисали аутори досадашњег Предлога закона.

Традиционалне Цркве и верске заједнице изнова поздрављају спремност Владе да преиспита досадашњи Предлог, као и да Предлог побољша чак и у мери у којој је то већ учињено. У пракси је посведочена демократичност државног поретка Србије.

Традиционалне Цркве и верске заједнице, међутим, сматрају да је Влада доведена у заблуду од стране ауторâ досадашњег Предлога, као и појединих медија.

Наиме, у Анализи примедаба Цркава и верских заједница којом су аутори досадашњег Предлога закона информисали Владу прећутани су аргументи на којима су Цркве и верске заједнице засновале свој заједнички предлог, а сами предлози традиционалних Цркава и верских заједница за конкретне измене су неистинито пренети.

Традиционалне Цркве и верске заједнице позивају грађане да се упознају са недостацима Владиног Предлога закона о забрани дискриминације, како би све политичке странке, и власти и опозиције, поступале на основу реалности а не на основу клевета и дезинформација.

Због тога су на Интернет-страницама Српске Православне Цркве (www.spc.rs), Надбискупије београдске Католичке Цркве (www.kc.оrg.rs) и Исламске заједнице Србије (www.rijaset.rs) стављени на увид образложени предлози традиционалних Цркава и верских заједница за измену досадашњег Предлога закона, као и одговор на „Анализу" предлога Цркава и верских заједница коју су аутори досадашњег Предлога закона доставили Влади.

Конструктивност традиционалних Цркава и верских заједница очигледна је из чињенице да од 142 става распоређена у 63 члана досадашњег Предлога, измене условљене верском слободом предложене су само за осам ставова, дакле за око 6% садржине Предлога. За других шест ставова дат је добронамеран савет Влади да се ради о нестручним и неадекватним решењима. Ова чињеница јасно побија тврдње да Цркве и верске заједнице у целини одбацују Предлог закона.

Анализа ауторâ досадашњег Предлога је прећутала кључни предлог традиционалних Цркава и верских заједница, за уношење новог члана који би на општи начин регулисао тумачење основних права и слобода, као и дозволио разликовање с обзиром на лична својства у случајевима када је то легитимно и када се врши примереним средствима. Прећутано је вероватно јер нема аргумената да се не усвоји оно што је непосредно преузето из директива ЕУ које се односе на забрану дискриминације, као и из члана 17. Европске конвенције о заштити основних слобода и права.

Такође, стручњаци којима је Влада поклонила поверење немају одговор на непобитну чињеницу: право на изражавање сексуалне оријентације није гарантовано ни у једном релевантном међународном документу или националном законодавству. Притом, традиционалне Цркве и верске заједнице поново наглашавају да је неспорно да дискриминација у односу на такве личне склоности треба да буде ефикасно забрањена на општем плану. Такође, неспорно је да се имаоцима таквих личних склоности не сме ускратити право на изражавање идеја, мисли и сл. Сексуална оријентација ни по чему не спада у ред појава које се тичу националног идентитета, идеја и интелекта, чије се изражавање Уставом Србије и Европском конвенцијом штити.

Дакле, док се општа забрана дискриминације с обзиром на личне склоности не сме доводити у питање, право на изражавање сексуалне оријентације као такве је неприхватљиво, будући да би оно омогућило вређање јавног морала, верских уверења, права на приватност и породични живот, што су све категорије заштићене како Уставом Србије тако и Европском конвенцијом о заштити основних права и слобода. Свака сексуална оријентација је приватна ствар грађана - не могу се на мала врата уводити права која ни Уставом Србије ни на упоредном плану нису гарантована.

Притом, аутори досадашњег Предлога дају погрешна тврђења о садржини директива ЕУ које се односе на забрану дискриминације: док је истина да предлажу пребацивање терета доказа на туженог, те директиве нигде не налажу увођење објективне одговорности, тј. немогућности одбране да кривица у конкретном случају не постоји.

Досадашњи Предлог, осим у погледу права на изражавање сексуалне оријентације, озбиљно одступа од међународних стандарда још на два начина: не садржи одредбу којом би на општи начин били решени конфликти у вршењу различитих заштићених права, и уводи објективну одговорност за дискриминаторне радње. Отуда је очигледно да би такав Предлог водио тешким конфликтима у друштву, и да по својој природи представља израз дискриминације грађана по основу вере и привржености јавном моралу, приватности и неповредивости породичног живота.

 http://www.spc.rs/sr/zajednicko_saopstenje_predstavnika_tradicionalnih_crkava_verskih_zajednica

Последњи пут ажурирано ( субота, 14 март 2009 )