БОРБА ЗА ВЕРУ - Борба за веру у Митрополији дабробосанској

((Не)дјела Митрополита дабробосанског Николаја у слици и ријечи)

Све у животу, било добро, било лоше, почиње из срца, почиње са мислима и порађа намјеру, из које слиједи дјело. Први корак ка сваком дјелу је, по обичају, учињен са највише пажње и страха, са највише опреза. То је и нормално јер се закорачује у нешто ново, у нешто што је до тада било непознато. Други корак је већ лакши, а сваки наредни је све лакши и све бржи.

Како је у случају Митрополита дабробосанског Николаја тачно почело и кад и како је направио свој први корак, или боље рећи искорак, ми тачно не знамо. А оно о чему не знамо о томе и нећемо. Бог зна.

Али о ономе о чему знамо, о ономе што је учињено ријечју и дјелом, пред два или више свједока, о ономе што је Светим Канонима, Светим Оцима осуђено као потпуно супротно свему православноме – о томе можемо и хоћемо. О томе смо и дужни да причамо ради нас и наших ближњих, како нам и заповиједају и Свети Оци православља:

''Јер заповијест је Господња да не остајемо нијеми у временима када је вјера у опасности. Када је у питању Вјера, нико нема право да каже: ''Та ко сам ја?'' Нема право ни свештеник, ни владар, ни војник, ни земљодијелац, ни бескућник, који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже: ''није то моја ствар или то ме не занима.'' Камење ће завикати, а ти зар да останеш нијем и незаинтересован?''

''Кад се проповиједа јерес, православни не треба да пребива у грешном ћутању, но ваља да говори ријеч истине са смјелошћу и да крепко ''добар рат ратује'', да ступи у борбу православног и богоугодног отпора.''

''Хризостом јасно и гласно обзнањује да непријатељи Божји нису само јеретици, већ, такође, и они који опште (заједничаре) са њима.''

''Одсјекли смо Латине од нас ни због каквог другог разлога, но зато што су не само шизматици него су, такође, и јеретици. Због тога је потпуно неправилно ујединити се са њима?"

''Никаквих компромиса и никаквог општења с њима не може бити, јер каква је заједница свјетлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор. 6,14)? ''

''Али, како једна грешка коју грешком не сматрамо обично повлачи за собом и другу, тако и једно зло порађа друго – па се тако збило и са римском црквом. ''

У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, у четвртак увече, 18. јануара 2007. године одржана је молитва за јединство хришћана, коју су служили православни свештеници Митрополије дабробосанске у присуству Митрополита дабробосанског господина Николаја, врхбосанског надбискупа кардинала Винка Пуљића, помоћног врхбосанског бискупа др. Пере Судара и папског нунција у БиХ Алесандра Ди Ерика. Пригодну бесједу одржао је кардинал Винко Пуљић (слика 1).

Епископ или презвитер или ђакон који се са јеретицима само и молио буде нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

Дана 25. јануара 2007. године у сарајевској римокатоличкој катедрали уприличен је екуменски сусрет и богослужење Ријечи, које је служио надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић уз учешће папског нунција у Босни и Херцеговини надбискупа Алесандра Ди Ерика, помоћног бискупа врхбосанског Пере Судара, бројног свештенства и вјерника. Богослужењу је присуствовао Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај са свештеницима Дабробосанске митрополије (слика 2).

Ако који клирик или свјетовњак пође у синагогу јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.

Дана 25. јануара 2009. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, по благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, одржана је молитва за јединство хришћана, Пригодну бесједу одржао је надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић. Молитви у Саборној цркви, уз кардинала Пуљића, присуствовао је и папски нунциј надбискуп Алесандро Ди Ерико, помоћни бискуп врхбосански господин Перо Судар, те бројни православни и католички свештеници и вјерници (слика 3).

С јеретицима или расколницима не смије се заједно молити.

Католички ускрс 2007 – Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај у пратњи старјешине Саборне цркве у Сарајеву јереја Борислава Ливопољца присутваовао је пријему који је у просторијама врхбосанске католичке богословије у Сарајеву уприличио надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић поводом католичког ускрса (слика 4).

Не смије се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.

Блажен човјек који не иде на вијеће безбожних,

и на пут грешних не стаде, и на сједалиште погубника не сједе.

На Свете Каноне, на Свете Оце и на Свето Предање православне цркве, Митрополит дабробосанки Николај се није освртао. Више је вјеровао себи и својим римокатоличким колегама.

Саборна црква Успења Пресвете Богородице, Сарајево

Божићну Свету Литургију служи Митрополит дабробосански Николај уз саслужење свештенства митрополије дабробосанске. Вјерни и добри народ наш (оно мало преосталих Срба сарајевских) дошао је како би у своме православном храму и на Светој Литургији дочекао рођење Христово и да би се причестио пречасним Тијелом и Крвљу Господа Нашег Исуса Христа (слика 5).

Ђакон излази са путиром и изговара ријечи којим се вјерници позивају да приступе Светој Чаши: ''Са страхом Божјим, вјером, и љубављу приступите.'' Вјерни Срби који су се молитвом и постом припремили како би достојно дочекали рођење Господа и Спаса Нашега Исуса Христа прилазе, али!?

Али, ђакон се окреће и са Светим Причешћем улази у олтар. Народ остаје и чека… (слика 5)

Али, још једно АЛИ?! Мало, послије тога, из олтара излази старјешина Саборне цркве у Сарајеву свештеник Борислав Ливопољац и у ОЛТАР Саборне цркве Успења Пресвете Богородице у Сарајеву уводи римокатоличког Бискупа Перу Судара и још једно католичко лице. У ОЛТАР – најсветије мјесто православног храма, тамо гдје по правилу нико не смије да уђе осим свештенослужитеља – Митрополит даборобосански Николај УВОДИ не само некрштено лице него, још горе, уводи бискупа римокатоличке, јеретичке организације (слика 6).

Бискуп Судар у олтару Саборне цркве у Сарајеву (сликан кроз Царске Двери). Драга Браћо и Сестре, овим чином на најгрубљи и најгори могући начин оскрнављена је Саборна црква (слика 8).

Бискуп Судар и старјешина Саборне цркве у Сарајеву Борислав Ливопољац послије Божићне Литургије излазе из олтара Саборне цркве у Сарајеву (слике 9 и 10).

Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси, да улазе у Дом Божји.

А онда уз срдачно ћаскање одлазе у Божићно јутро (слика 11).

ШТА ЋЕ БИТИ СЉЕДЕЋИ КОРАК МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ НИКОЛАЈА???!