Јереј Сергиј Карамишев: Жалосна Европа
уторак, 05 јануар 2016

 У Европи су прославили грегоријански (папски) Божић. Сваке године се тамо све мање говори да је то ипак Христово Рождество, са неким слојем лажне скромности. Када ту и тамо дође до подсећања на Христа у вези са Божићним празницима, то се сматра лошим укусом. Појављују се непрекидно нови градови у Европи притиснути тиранијом толерантности у којима власти уклањају божићну јелку (како она не би повредила нечија осећања). Данас је под притиском пузећег безбожништва по том питању пао Париз, културна престоница Европе.

Круг се затворио. У прошлости је на православни Божић извршен напад исламских терориста на редакцију богохулног порнографског недељника “Шарли ебдо”. У прву недељу по Васкрсењу Христовом (било је неопходно изругивати се не само са Христовим Рождеством, него са Његовим Васкрсењем). Водећи политичари Европе су прошетали улицама Париза под паролом “Ја сам Шарли”. Та гнусна идеја (самоидентификација са свакојаким мрзостима) на тај начин је чекићем укуцала ексер у самосвест Европе. Њен ум се раштркао и мрзост опустошења је почела наступање са убрзаним темпом.

Познато је да свето место никада није пусто. Ако се Европа сваке године и са сваким месецом све доследније одриче Христа и идентификује се са богохуљењем и разрвратом, није тешко предвидети ко ће победити на њеним просторима. То ће бити или муслиманство или (за остварење друге варијанте засад је мало претпоставки) руско православље.

Захваљујући лукавим манипулацијама са јавним мњењем (прошлог јануара је била организована читава представа у неколико чинова), у Грчкој су на власт дошли неотроцкисти на челу са Ципрасом (који је овде заживео, попут самог Троцког, после претходног стажирања у САД). Ових дана послушни му парламент је легализовао такозване истополне бракове. Против су гласали само ултрадесничари и Комунистичка партија Грчке. После своје проклете победе Ципрас је дао изјаву препуну цинизма, као да та победа “затвара период заосталости и стида за грчку државу”.

Неотроцкисти не маре за постулате Устава где је у Ставу 1., Члана 3. речено: “Преовлађујућа религија у Грчкој је религиаја источно-православне Цркве Христове”. Шта је њима стало што огромна већина грађана исповеда названу религију и што су неколико дана уочи гласања низ јерарха и маанастири Свете Горе позвали грчки парламент да се не потчињава свеевропском безумљу. Ствар је учињена. Светска револуција избацује Православље из Грчке.

Невољно постављамо питање, а зар није било боље за Грке да су остали под влашћу Турака који су били толерантнији према Православљу од Запада. На то их је позивао патријарх-мученик Григорије Пети (+1821).

Данашњи Константинопољ ћути и не противуречи Западу као што је могао подићи свој глас против њега још у ХIХ веку. Међутим, Европу освајају мигранти који се уопште не стиде своје вере. И када је Русија зауставила њихов поток са Истока ломећи терористе на територији Сирије, разобличавајући њихове турске и западне саучеснике, Европа у још једном нападу лудила клевеће на нас и лепи нам наводне жртве међу цивилним становништвом.

Истовремео, Римски папа каже: “Што се тиче миграната, ја бих позвао на ревидирање законодавства у области миграције, како би се они надахнули жељом да их преузму уз уважавање узајамних права и одговорности и како би се могла обезбедити интеграција миграната”.

Изложена притиску, Европа изгледа жалосно. Но, треба јој одржати говор – постаје веома агресивна. Украјинска евроинтегратори одузимају православне храмове. Не прекидају се покушаји да се читав православни свет подвргне евроинтеграцијама. Она почиње са наизглед безазленим ставрима попут промене календара, неких традиција, а увек се завршава једним те истим – уништењем.

Жалосна и истовремено агресивна Европа мора да се смири и погледа на сопствене перспективе. Избор баш није богат када се толико деценија свесно и циљано уништавао сопствени идентитет који је увек имао веру за своју основу. Тај избор сада је већ само интеграција: или мученичка интеграција у исламски свет са милионским жртвама и рушењем, или – кроз смирење своје гордости – интеграција у руски свет. Агонија Европе може трајати деценијама из чега следи да се има времена за размишљање.

Превод са руског: http://ruskline.ru/news_rl/2015/12/26/zhalkaya_evropa/

Извор: „Фонд стратешке културе“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 05 јануар 2016 )