Своју сопствену одлуку Гунђаjев назива одлуком целе Цркве. Епископат је дужан да завереника и узурпатора црквене власти позове на одговорност.
Патријарх Кирил је говорио о тајности која је пратила припрему његовог сусрета с папом римским и објаснио због чега су биле предузете такве мере.
„Нико ме није одговарао (од сусрета са папом – нап.Ред.), зато што нико није знао. За тај сусрет је знало петоро људи – нећу их именовати. Зашто је то било тако? Зато што је немогуће припремити такав сусрет у условима јавности – превише је противника“, - рекао је патријарх руским новинарима у бразилском граду Сао Паулу на крају своје посете земљама Латинске Америке.
По његовим речима, овде није у питању православни народ, који сматра да „постоји некаква опасност од самог сусрета“: „Постоје моћне силе, које то нарочито нису желеле. Зато је било потребно да се он припреми у миру и тишини, што смо ми и учинили“.
Он је рекао да је декларација коју је потписао с понтифом, плод колективног труда. „Писање декларације завршили смо неколико сати пре сусрета. Доказ за то је што текст није публикован баш најбоље. Ми смо скупа радили текст до последњег момента. То је стваралачки рад две Цркве“, - рекао је патријарх.
Патријарх Кирил је изјавио да је превладавање поделе Православне и Католичке цркве, које постоји од 11. века, немогоће остварити договором између њихових лидера и јерархије; хришћани су се поделили „као одговор на нашу греховност“...“
Објашњавајући тајност одлуке о сусрету с јудејствујућим јеретиком Фрањом, Гунђајев говори неистину да се плашио некаквих „моћних сила“. Он се бојао управо од православних, тј. да је унапред било познато да се припрема издаја, онда би на Архијерејском сабору дошло до снажног супротстављања јеретику и његовим саучесницима. Епископат је дужан да позове на одговорност завереника и узурпатора црквене власти.
По материјалу са „communitarian.ru“ /"You tube"
Превод и приређивање: „Борба за веру“