Десет стратегија манипулисања људима уз помоћ медија
недеља, 10 април 2016

 На основу рада једног од најутицајнијих светских интелектуалаца, америчког лингвисте Ноама Чомског, доносимо списак од десет стратегија манипулације путем средстава масовног информисања

 1. Преусмеравање пажње

Основни елеменат управљања друштвом је одвлачење пажње људи од важних проблема и одлука - које доносе  политички и економски владајући кругови - путем континуираног засићења информационог пространства безначајним информацијама. Метод преусмеравања пажње је веома битан како се грађанима не би пружила прилика да стекну важна знања из области науке, економије, психологије, неуробиологије и кибернетике. „Непрестано одвлачити пажњу грађана од стварних друштвених проблема, преусмеравајући их на теме које су безначајне. Постићи да грађани непрестано буду заузети било чиме, како не би имали времена за размишљање; са поља – у тор, као и све остале животиње (цитат из књиге „Тихо оружје за мирне ратове“).

 

2. Створити проблеме, а затим понудити начине њиховог решавања

Та медота се назива и „проблем-реакција-решење“. Ствара се проблем, нека „ситуација“, испланирана да изазове одређену реакцију међу становништвом, тако да оно само затражи предузимање мера које су неопходне владајућим круговима. На пример, допусти се одмотавање спирале насиља у градовима или организовање крвавих терористичких аката како би грађани захтевали усвајање закона за јачање мера безбедности и спровођење политике која ограничава грађанске слободе.

Или: изазове се економска криза, као би се, као нужно зло, прихватило нарушавање социјалних права и ограничавање рада градских служби.

 

3. Метод постепене примене

Да би се постигло усвајање неких непопуларних мера, уводити их постепено: дан за даном, годину за годином. Управо на тај начин наметнути су принципијелно нови социјално-економски услови (неолиберализам) у 80-тим и 90-тим годинама прошлог века. Свођење на минимум функција државе, приватизација, несигурност, нестабилност, масовна незапосленост и плата која не обезбеђује пристојан живот. Ако би се све то догодило истовремено, сигурно би довело до револуције.

 

4. Одлагање извршења

Други начин да се прогура непопуларна мера, јесте њено представљање као „болне и неопходне“, како би се у одређеном тренутку добила сагласност грађана за њено спровођење у будућности. Јер много је лакше пристати на жртве у будућности, него у садашњости.

Прво, зато што се то неће догодити одмах. Друго, зато што су људи у највећој мери склони да негују наивну наду да ће се „сутра све променити на боље“ и да је жртвовање, које се од њега тражи, могуће избећи. То даје грађанима више времена да се навикну на мисао о променама и понизно их прихвате када за то дође време.

 

5. Обраћати се народу као малој деци

У већини пропагандних наступа, креираних за широку публику, користе се такви аргументи, ликови, речи и интонације као да је реч о деци школског узраста, са ометеношћу у развоју, или ментално ретардираним особама.

Што неко интензивније покушава да слушаоца уведе у заблуду, он у толико већој мери настоји да користи инфатилне говорне обрасце. Зашто? „Ако се неко обраћа човеку као да он има 12 или мање година, онда ће ефектом сугестије, као одговор или реакција тог човека, са одређеним степеном вероватноће, такође бити недостатак критичке процене, што је типично за децу узраста од 12 или мање година.

 

 6. Вршити притисак на емоције у далеко већој мери него на мисли

Злоупотреба емоција је класична техника са циљем да се осигура блокада способности људи за рационалну  анализу, и, као резултат тога, уопште на способност критичког промишљања о догађањима. Са друге стране, коришћење емоционалног фактора омогућује отварање врата подсвести, у циљу да се у њу уведу жеље, страхови, принуде или одређени модели понашања...

 

7. Држати људе у незнању, негујући просечност

Постићи да људи не буду у стању да схвате технике и методе које се користе за њихову контролу и потчињавање туђој вољи.

„Квалитет образовања, пружан нижим друштвеним класама, мора бити што је могуће оскуднији, како би незнање, које одваја ниже друштвене слојеве од виших, остало на нивоу које ниже класе не могу да превладају.

 

8. Подстицати грађане да се диве осредњости или величање глупости

Уводити у становништво идеју да је модерно бити глуп, вулгаран и неваспитан.

 

9. Појачавати осећај сопствене кривице

Принудити човека да поверује да је он сам крив за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда. Као резултат тога, уместо побуне против економског система, особа почиње да се бави самопонижавањем, окривљујући за све саму себе, што изазива депресију, и доводи, између осталог, до пасивности.

А без акције, не може бити речи ни о каквој револуцији!

 

10. Знати о људима више него што они знају о себи 

Током протекли 50 година, напредак у развоју науке довео је до стварања све већег јаза између знања обичних људи и информација које поседују и користе владајуће класе.

Захваљујући биологији, неуробиологији и примењеној психологији, „систем“ је стекао напредно знање о човеку, како у области физиологије, тако и психологије. Систем је у стању да о човеку зна више него што он зна сам о себи. То значи да, у већини случајева, систем има већу власт и већу контролу над људима него они сами.

 

По материјалу са „communitarian.ru“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 10 април 2016 )