Грешни Милоје: Сине мој не пристај (5. део)
субота, 21 март 2009

 ГРЕШНИ МИЛОЈЕ

СИНЕ МОЈ НЕ ПРИСТАЈ

(пети део)

           Питате ме, унучади моја драга, шта је најважније у животу једнога човека.
           Најважније, од свега је, благо деди, да човек испуњава Закон Божији. Трудите се синови моји и кћери моје, да одмеравате своје кораке у животима вашим. Али нека вам аршин не буде умовање ваше или умовање људи, него нека вам мера буде наука Господња. Ако ту  науку, ту реч Божију, записану у Јеванђељу, држите у уму своме мислећи о њој, ако је држите у срцу своме љубећи је, ако је држите у вољи својој испуњавајући је, ако је речју својом  исповедате кад се укаже потреба и прилика за то - онда ћете бити благочестива деца Божја. Онда ће Господ ниспослати благослов свој на вас и на домове ваше. Из Јеванђеља ћете научити да дајете мање ради већег, пролазно ради вечног, горе ради бољег, јефтиније ради драгоценијег...

Народ је измудрио крилатицу: Без  невоље нема богомоље. Јер се вековним искуством разазнало да су у несрећи заповести Господње слађе од шећера, а  у срећи дођу горке као лек. Зато су за човека спасоноснија искушења у којима тражи и призива Бога, него срећа у којој најчешће заборавља Бога.

А ви, благо деди, будите мудри, па се држите Бога и Закона његовог увек, имајући на уму да је човек земља1. А реч Божија је семе посејано у ту земљу. Бог вам је дао разум да њиме бирате хоћете ли остати (не дај Боже) јалова и проклета њива без усева или плодна башта препуна благородних усева. Човек, дакле, бира: живот или смрт. Онај  који у срећи својој заборави и не чује реч Божију погребшће се погребом магарећим како је пророк Јеремија претсказао цару Јоакиму.

Зато, речју Божијом, храните душе своје као што сваки дан хлебом храните тела своја. Трудите се да сваког дана прочитате бар једну главу из Јеванђеља. Јер, реч Божија ће вам помоћи да разазнате шта је добро а шта зло. А кад то разазнате ићи ћете правим путем. Тај пут доноси благослов Божији и води у живот вечни. Ко не верује у реч Божију, у Јеванђеље, тај пристаје да као слепац иде за слепцима. Јер, многе људске мудрости су пре или касније пале у воду. У бесмисао. Ко год је ишао за лудостима безбожја запао је у глиб немоћи, гнева, порока, очаја... И нека вас не збуњује то што онај ко у Бога не верује, сматра будалом онога што је побожан. Стрпљиво сачекајте и погледајте шта ће најзад бити. Видећете да онај ко нема страха Божијег у срцу своме, олако склизне у безакоње, у амбис проклетства, уздајући се у свој разум или у човека. Видећете како пут безбожников за кратко само изгледа лак, леп, прав, лагодан, богат... Видећете како је крај тога пута ужасан и смртоносан.

Зато, синови моји и кћери моје, не тражите славу од људи која најчешће води у погибао. У провалију гордости. Него тражите славу од Бога идући путем смерности јер је за гордељива човека казано да је празан клас који са уздигнутом главом штрчи изнад њиве, док пун клас држи оборену главу. А за шупљоглаву и гордељиву жену народ каже: “Протеро би кола сена испод носа њена“. Гордост је душегубна и мрска Богу а  њу најбоље слама смирење и послушност према старијима. Зато се борите свим силама да заслужите благослов родитеља својих, који ће вас чувати и пратити кроз цео живот. Јер је ужасна и страшна клетва родитељска.

  Кад се један младић поносио (гордио) својим оделом, један мудрац га подсети да je пре њега то руно носио ован, па је ипак био само ован. С тога човека не цени по имању и по положају него по срцу његову. По добрим делима. А ако вама Бог подари богатство не поносите се њиме, не гордите се, него знајте да вам га је Бог дао из љубави. Не да погинете с богатством, као онај безумни богаташ из Јеванђељске приче, него да се њиме спасавате. Да чините добра дела. Да будете милостиви. Вама је деда дао кључеве од куће и имања и тестамент да их дарујете оним дечацима што их је рат учинино бескућницима, због тога да то памтите и да тиме учите децу своју и унуке своје. Јер Господ каже: Блажени милостиви јер ће бити помиловани. Први корак побожности је да чујете реч Божију. Да читате Јеванђеље. Други корак је да се потрудите да живите по Јеванђељу. По речи Божијој. По Закону Божијем. Добро је, дакле, исповедати веру у Бога устима. Али је треба срцем признати и делима потврђивати. Кад тако чините осетићете благодат. А благодат је милост Божија према човеку. Благодат је Бог у вама. Царство Божије у вама.

Исто тако, Бог вам даје здравље не да би се гордили њиме, него да би помагали немоћнима.

Такође, Бог вам даје разум, не да се силите, него ради врлине.

Ако вам допадне да сте уздигнути над људима било да су то радници ваши, или сте уздигнути влашћу, или чашћу каквом- добро пазите, благо деди! Борите се да баш тад будете ближи Богу јер сте само пословође на имању Божијем. И благајници код касе његове. Бог вам је на управљање и старање поверио децу своју. Пазите да вас ђаво ту не превари па да се осилите. Сетите се како је Господ на Велики четвртак прао ноге ученицима својим. Сетите се речи Господње: „Ко себе узвисује понизиће се, а ко себе понизује узвисиће се“. Погледајте, око себе, благо деди: видећете да су се многи добивши богаство, власт или част суновратили у пропаст: осилили се, помахнитали, укаљали образ свој, ражалостили претке своје, осрамотили потомке своје, упропастили породице своје...

Видели сте, недавно, када смо нашег радника затекли у тешким преступима, у крађи и пијанству, како смо с њим поступили: опростили смо му. И замолили га да то више не чини. Не само због нас, него због Бога. Због душе своје. Због куће своје... Видели сте како се покајао. Како се, хвала Богу, исправио. Како је сад добар и побожан човек и добар радник. А ми нисмо то учинили зато што смо ми нешто паметни, него зато што смо поступили по речи Господњој да опраштамо  дужницима својим, е да би Бог нама опростио сагрешења наша.

Чувајте у уму свом и у срцу свом сећање на светога Кнеза. Памтите како је он поступио на раскршћу да ли да се определи за земаљско или за Небеско царство. Таквих раскршћа, мањих или већих, има сваки човек у своме животу. На свакој тој раскрсници тражите онај тежи, тесни пут којим се стиже у Царство Божије. У сваком времену човек наилази на искушења. Добро пазите да не брљнете к`о маче у варенику. Јер не једе се све што лети, нит је  злато све што сија.

У време мога оца и мога деде отимали су имања од домаћина. Било је то тзв. подруштвљавање имовине. Зној генерација је сатрло безумље обесних. Ако, не дај Боже, поново наиђе неко такво време, не тугујте. Не ропћите. Душу чувајте. Сетите се праведног Јова: »Господ даде, Господ узе, нека је благословено име Господње.«

Моје, пак, време је подигло ону гобељу из блата о којој је говорио мој отац, Ваш прађед. Наишла је тзв. транзиција. Приватизација оне отете, друштвене, имовине. Ново искушење: похлепа јуриша и сатире људске душе: за мале паре стичу се огромна материјална богатства. Мени је велики број мојих пословних пријатеља говорио: док се паметни намудроваше, будале се науживаше. Само, говораху,  глупи моралисти не користе шансу која се пружа једном у веку. Каквом веку, говоре: једном у историји човечанства. Тако, једне прилике су ми, са добрим намерама, дошли представници власти једне од оближњих општина са руководством предузећа које треба да се приватизује. Кажу, ми смо дошли да ти понудимо ову фирму верујући да ћеш ти да је о држиш, да ће запослени имати посла, пристојне плате ...

Реко, ја вам благодарим на части коју ми указасте и на понуди коју ми дадосте, али капитал те фирме је много већи него капитал неколико стотина потомака мог праоца Стевана.

Кажу, нама је битан социјални програм: да фирму не отуђиш толико и толико година, да толико година не отпустиш раднике. А кад то прође, твоја је ствар шта ћеш радити са ''твојом имовином ''.

Реко, ја то не смем да урадим.

Кажу, зашто не би смео. Све је са становишта закона чисто к`о сунце.

Реко, не сумњам ја да су ваше намере чисте, нити сумњам да ли су оне у складу са овоземаљским законом. Него ја не смем то да урадим од оне двојице. И покажем на оне две фотографије на зиду иза мене.

Ко су, каже, та двојица у шајкачама?

Реко, мој покојни отац и мој покојни ђед.

Па како не смеш од њих, поготово што су покојни?

Реко, они јесу умрли али је наук њихов жив!

Какав наук?

Од њих сам научио: оно што ниси одзноио не уноси на имање. Мој ђедо није хтео мотку из туђе шуме да унесе на имање. А мој отац није хтео шаку туђе траве да даде својим воловима. За ту фабрику, коју ви мени нудите, су се знојили неки други људи. И тај зној, по закону мојих отаца, не припада мени.

Каже, али транзиција је нужност. Ми по закону морамо да извршимо приватизацију.

Слажем се, рекох. Али ја не смем и не желим да суделујем у томе чину.

Ово вам рекох да знадете, благо деди, ако опет наиђе неко такво време, одуприте се. Чувајте душе своје. Памтите да благочестиви преци наши нису хтели куповати имовину која је продавана на добош. У бесцење. Нису хтели туђи зној и туђе сузе. Имали су страх Божији у срцима својим. Имали су мудрост која им је припомогла да виде даље. И они су знали да је земаљско за малена царство.

Зато, не гледајте шта други раде. Шта је популарно. Или модерно. Шта се свиђа онима који вам се представљају као пријатељи. Увек имајте на уму да нема пријатеља који ће вас спасти осим Бога, нити непријатеља који ће вам наудити мимо Божје воље. Јер, за Господа није мера спољашњост: ни круна царска, ни просјачки штап. Него вера и добра дела! Јер бивало је и царева који су угодили Богу, и просјака који су Га разгневили. Бивало је богаташа који су се вером и добрим делима спасили и сиромаха који су неверјем, завишћу, злобом, неблагодарношћу... пропали. Значи могуће је првима овде, бити и међу првима и горе. Али су многи први овде, постали последњи горе. Сетите се богаташа и убогог Лазара из Јеванђељске приче. 

Један мој духовни учитељ је говорио: Докле год си на земљи ти си само гост Христов. Зато, каже, немој да бучеш. На чијој земљи бучеш? Чији ваздух дишеш? Чију воду пијеш? Чији хлеб једеш? Чије имање сабираш?

Зато, благо деди, сваког дана треба да се трудимо као да нам је последњи. Сваког дана треба да доброчињењем и добромишљењем обрадујемо Бога, да принесемо с љубављу макар оне две лепте удовичине. Јер се и њима може купити Царство небеско. И запамтите: ником није забрањено да се бори, да уђе у то Царство.

Тупоуман је онај који се узда у капитал, у себе, у људе, у срећу, у благостање... јер Бог то не рачуна ниушта. А мудар је онај ко се узда у Бога, у васкрсење и живот бесмртни. Зато мудар чини добра дела сабирајући тако оно богатство које носи са собом у Царство небеско. Зато благодарите Богу ако вам се неко обрати тражећи материјално или духовно добро. Јер то добро Вам је Бог подарио. На дар сте добили, па део тога дара подајте јер тако уздарје Богу враћате. Уздарје Богу враћате и помажући дом његов – светиње наше. Уздарје Богу враћате и одласком недељом и празницима у дом молитве – у цркве и манастире  наше. Не осврћите се на оне који не иду на молитву правдајући се изговорима да немају времена или су на излетима, у лову... Кад пажљиво упоредите људе који не иду у цркву, уздајући се у свој рад или угађајући својим страстима, и оне друге који своје време деле на рад и молитву – видећете да су ови други срећнији и задовољнији. Уздарје Богу враћате и јутром кад на молитву пред иконе станете у домовима вашијем. Тад, кад Господу благодарите што вам дарива нови дан, размислите које би добро дело могли да учините тога дана. Дал' да обиђете болесног? Да обрадујете потребитог? Да похвалите трудољубивог? ... Уздарје Богу враћате и кад на починак пођете. Тад се потрудите да сагледате минули дан. Дал` изговористе прејаку реч? Дал' кога попреко погледасте? Дал' пожелесте, не дај Боже, туђе?  Дал' презресте кога? Дал' се погордисте? Дал' се преједосте? Ако нађете какав свој грех, покајте се, држећи на уму да се Царство Божије и за један дан може задобити али и сагубити за сву вечност.

И још се потрудите, благо деди, да суботња јутра посветите Господу и упокојеним прецима својим одлазећи на свете Литургије за упокојене. Дâко би вас чувао и  пратио благослов предака вашијех. И нађите времена да обиђете и уљудите гробља предака својих. Ту Божију њиву у коју је посејано најдрагоценије семе под капом небеском: прах предака вашијех. Из те њиве ће стасати најславнија, најдивнија и најрадоснија жетва, кад Господ поново дође међу нас, да суди живима и мртвима. И позивајте свештенике на гробље приређујући помене и парастосе за покој душа предака својих. И још у славу и част предака: обнављајте спомење; кадите гробове; палите воштанице и кандила; читајте молитве; дајте милостињу; помажите Манастире и Цркве; приређујте трпезе љубави...

А Вама ће се тај труд и та љубав вратити с' више, као благослов предака ваших и као благодат Господња. Тако радите и бићете благословени у векове.

И пост држите, благо деди вашем, с љубављу и сазнањем да су пост и молитва крила душе наше којима она узлеће ка Царству небеском. Јер и Господ је постио говорећи да се род ђавољи изгони постом и молитвом. Пост су држали свети људи. Пост су држали преци наши. Зато не дозволите да вас преваре вуци у јагњећој кожи наговарајући вас да ублажите пост. Не поведите се за њиховим идолима на западу. Видели смо њихову радост и њихову срећу. Уништили су, зарад црвоточивог богаства, највеће вредности: разбили су породицу, погазили су Закон Божији, унаказили су свете тајне... Узмите на пример Свету тајну брака. И погледајте њихово ругање Господу: склапају, тамо они, бракове два мушкарца. Или две жене. То они зову љубав. То проклетство. Ту несрећу. То безбожје равно Содому и Гомору.

То што ми пре неки дан рекосте да је вероучитељица на часу веронауке, у средњој школи рекла да није грехота ступати у интимне односе младићу и девојци ако је то из љубави, не слушајте. Нити она вере има, нити је она вероучитељица. Она је веромучитељица. Сирота. Несрећница. Робиња таште и лажне мудрости. А ви кћери моје и синови моји знајте: тело ваше је храм Духа Светога који је у вама! Прославите, дакле Бога телом својим! Срце ваше је стан Божији! Чувајте срца своја! Чувајте и проветравајте тај златни дворац Господњи постом, молитвама, исповешћу, причешћивањем светим тајнама... Не дајте ђаволу да се зацари у срцу вашем.

И памтите, децо моја драга, да је један од најважнијих корака у животима вашим брак. Та Света тајна! То гнездо које свијате са изабраницима срца својих,  у коме ћете рађати синове и кћери, е даби се лоза ваша наставила у векове.

У својим животима  можете променити место боравка, занимање..., ал' избор друга, животног сапутника са којим ћете делити радости и туге, добро и зло, постељу и комад хлеба... то је најважније.  Зато је казано да ће човек оставити оца и матер своју и прилепиће се к' жени својој и њих двоје биће једно тело. То не значи да ћете ви напустити родитеље, него да ћете и сами, Божјом милошћу, постати родитељи.     

Брак, та Света тајна, треба да буде свет! чист као сунце. И не сме се прљати нечистотом о којој трабуња та јадна веромучитељица. Њу је ђаволчина узео под своје и она слуша његов глас2 уместо гласа Апостола Господњег: ''Брак нека буде у свему частан, и постеља брачна чиста, а блудницима и прељубницима судиће Бог.3 Не зна она за свете људе који уче да су млади дужни да живе у  девствености до црквеног венчања4.

Брак је дакле Божија установа. Узвишена ствар. Зато Апостол5 жену сравњује са Црквом која нема мрље  већ је света и непорочна. Зато брак чувајте, синови и кћери моје, као очи, јер то је доживотна духовна и телесна веза мужа и жене, ради благословеног рађања и хришћанског васпитања деце. Породица је мала домаћа Црква која се чува благочешћем супружника тј. верношћу, чистотом, непорочношћу... А то благочешће супружника Бог награђује благословеном децом. Отац је главни стуб породице. Он је сличан духовном пастиру који је дужан да осмисли духовни живот породице да би је одржао на окупу. Само тако окупљена породица постаје заједничко богослужење у тој малој домаћој Цркви. Зато, децо моја драга, не допустите да вас преваре, да вам разоре ту малу Цркву, ту оазу живота, мира, љубави, радости... Не дозволите да вам ту Цркву претворе у разбојничку пећину. Потрпите. Помучите се. Понесите крст свој, имајући на уму да је брак тесан пут који води у Царство Божије. На том путу растете, трудите се, страдате, посрћете... Али не клоните! устаните кад посрнете! усправите се!  Наставите богослужење које сте започели!

Навешћу вам један од многих примера тог посртања и устајања. Подавно сам написао писмо6 мени веома драгом човеку у чијем дому се беше зацарио ђаво и он и  супруга његова, у том кошмару и чемеру, одлуче чврсто да се разведу. Њихов син јединац, тада је био још дечак .

После неколико дана, позвао ме је, тај драги човек, и заблагодарио ми. А ја сам благодаран Богу што је њихов брак сачуван, што је једна мала Црква наставила да богослужи поштујући Закон Божији: „што Бог састави човек да не раставља“!

Причаће вам бака ваша како сам ја у младости и лудости својој посртао, како сам се спотицао. Али она ми је духовном снагом својом и љубављу својом помогла да се усправим. Тако и ви, благо деди. Помогните другу своме. Спашавајте га. Спашавајте на тај начин душе своје. Спашавајте домове своје. Спашавајте децу своју... Јер је казано: трпљењем спашавајте душе своје.

Још да вам каже деда једну лекцију коју је мој ђедо мени говорио: “Највеће богаство ти је кад се у раду умориш, па мо`ш да туриш песницу под главу и заспиш слатким сном праведника“. Јер си испунио закон Божји, једући хлеб насушни у зноју лица својега. А безбожник и  безаконик сна немају: они се и сенке своје плаше. Џаба су им сласти и части, куле и градови, сва богаства овога света кад мира немају.

Зато је, благо вашем деди, и казано, да онај што се у Бога узда, у високом заклону стоји. Ко тај закон нема, ко се не узда у Бога, већ у своју власт, част или богатство – погледајте: такве на сваком кораку обезбеђује полиција, телохранитељи... Они су сами себе одљудили и осудили на робију.

Много тога, унучади моја, би деда имао да вам каже. Понешто сам ишчепркао из животног искуства. А много, много више из Јеванђеља, из светоотачких књига, од духовника својих, од предака својих. А ви ћете, с Божијом помоћи, сами пронаћи и сазнати много више ако будете поштовали Слово Божје.

Али ово казивање не могу да окончам а да вам не нагласим Јеванђељско упозорење да ће изаћи многи лажни пророци и превариће многе7. Зато се чувајте и бежите од лажних учитеља који су или духовни слепци, па због свог слепила воде у пропаст и себе и друге, или су превејани разбојници који намерно заводе друге на крив пут и у пропаст. И не поводите се олако  ни за ким. Сетите се праведног Лота: Он се није придружио у греху житељима Содома и Гомора. И још се сетите кад је маса заурлала: Распни га, распни! Зато нам је Свети Владика Николај оставио аманет: „Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божијег Закона“.8

Зато, благо деди вашем, нека Вам увек буде на уму  поука Соломонова9: ''Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај''

.         ______________

             1 "О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу“ – одјекује глас пророка Јеремије кроз миленијуме (Књига пророка Јеремије 22.29)

          2 Тај глас јој се пројављује, може бити, кроз оног епископа што тражи лустрацију Патријарха и старих епископа и што је саблазнио омладину Чачка благосиљајући пушење, говорећи да завеса на дверима Светог олтара не значи ништа... називајући благочестиве људе који се боре за очување своје вере и предања светоотачког православним вехабијама...

           3 Посланица Св. Апостола Павла јеврејима 13.4

             4 Старац Клеопа ''Велики је Бог'', Образ Светачки, Београд, 2000. стр.249.

             5 Ефесцима 5, 25-53

             6 У том писму сам му, између осталог, рекао: ...Пребирам данас по бисерима премудрости Соломонових. Извукох из те ризнице једну прегршт тих бисера и одлучих да ти их пошаљем на дар...

          Реци нам премудри Соломуне шта је то разумна жена?

          Врсна жена вреди више него бисер. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати. Чини му добро, свега века својега. Ради рукама својим. Као лађа трговачка из далека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ. Даје храну деци својој. Руку своју отвара сиромаху. И пружа руке убогоме. Зна се муж њезин кад седи са људима. Пази на владање чељади своје, и хлеба у лености не једе. Синови њени подижу се и благосиљају је. И муж њезин хвали је. Жена која се боји Господа, она заслужује похвалу. Нека је хвале дела њезина.

         Знам премудри Соломуне. Мајке наше су нам говориле да жена држи три стуба од куће, а човек само један. Да ли то бити може?

         Послушај сине:

         Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

         Кућа и имање наслеђују се од отаца. А од Господа је разумна жена.

***

          Размишљајући о премудростима Соломоновим утонух у сан. И у сну као да угледах тебе, драги мој пријатељу. И светлост око тебе. И радост голему. А ти бејаше у свечаном оделу. Предивном. Извезено неким чудним нитима и окићено драгуљима. На белој, као снег кошуљи златним жицама извезено: љубав, љубав, љубав. Безброј пута: љубав. Па те умилне речи направиле шару која се прелива у фигуру која, кад пажљиво загледаш, показује: дуготрпљење.

          Преко кошуље сребрнасти прслук, са пурпурним везом који исписује реч: Благост. Преко прслука са десног рамена ка левом боку – лента. Сва у драгуљима који светлуцају у испису: Смирење.

          А на раменима, низ леђа, до пета, таман огртач од предивне тканине, на којем су утакне од врха до дна, безброј пута речи: Добротољубље, милосрђе, доброта.

          А ти, окупан светлошћу, корачаш к’о цар и поносно прилазиш постављеној софри. Рашири огртач свој к’о кокош кад рашири крила своја, па сабере пилиће своје к’ срцу својему. А чељад твоја почеше се окупљати око свечане трпезе.

          Са десне стране твоје син твој. Са леве, твоја верна љуба. Поносна на мужа свога. До сина твога, снаха твоја. Благо ти се поклони, с’ поштовањем. А ти јој с благим наклоном отпоздрави. А иза ње и жене твоје, почеше се окупљати унучад твоја.

          А теби се напуни срце твоје топлине неке. Милине неке. Нежности неке. Па помисли: Господе, Авраму си дао Исака говорећи да ће потомака његовијех бити ко морскога песка. Сачувај ми Господе дар твој и умножи га, на многоја љета. Па узе те подиже кристалну чашу вина рујна говорећи:

         Чељади моја вазљубљена, сабра нас милост Божија за ову трпезу љубави. Немам речи да искажем, благодарност Богу за дар овај који имадем данас у дому својему.

          Не могу ни вама да искажем колико се радује и весели срце моје што се сабрасмо овде у љубави и слози.

          И зато што је срећа моја пригушила речи моје хоћу да вам казујем Химну љубави из Јеванђеља. И да вас заветујем да је вежете за срца своја. Сада и увек. Е да би вас благослов мој пратио у све дане живота вашега.

          За тренутак наста тајац. А онда Ти предивним, свечаним гласом поче славословити:

          Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

          И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

          И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

          Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се.

          Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу.

          Не радује се неправди, а радује се истини,

          Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

          Љубав никад не престаје...

          Остаје нам вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

          И кад то изговори, Ти им благослови ручак. И кад се почесте служити ђаконијама разноразнијем, жена твоја вас миловаше погледом. Усхићена. Радосна. Срећна. Пресрећна. Погледавши на тебе мудрога, узвишеног, љубављу и благодаћу окићеног, прошапута у себи: Царе мој.

         А ти к’о да мисао њену чу, подиже опет чашу вина и запева, к’о у време оно, цар Давид. Запава, а чељад твоја се дивљаху и слушаху  те умилне речи Давидове, као да су твоје:

          Боже мој, присвојих откривења твоја зававек, јер су радост срцу моме.

          Приволео сам срце своје да твори наредбе твоје навек, до краја.

          Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

          Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

          Обараш све који одступају од наредаба твојих јер су помисли њихове лаж.

          Учини слузи своме по милости својој и наредбама својим научи ме.

          Погледај ме и смилуј се на ме, као што радиш са онима који љубе име твоје.

          Тврди стопе моје у речи својој и недај никакоме безакоњу да обвлада мноме.

          Светлошћу лица свога обасјај слугу свога и научи ме наредбама твојим.

          Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте. Довољно се наситила душа наша поруге од поноситих и срамоте од охолих.

          А онда лагано устаде, прекрсти се и поче призивати Благослов на дом свој говорећи:

          Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима његовијем. Јер ће јести од трудова руку својих.

          Жена је твоја као родна лоза усред дома твога, синови твоји као гране маслинове око стола твога.

          Гле тако ће бити благословен човек који се боји Господа.

         А онда погледа на сина свога говорећи: благословиће те Господ и гледаћеш добро у све дане живота својега.

          Сине мој, нек` ти Бог дâ да видиш синове синова својијех.     

          А у очима чељади твоје блистаху сузе радоснице.

 ***

          Такав ми сан бејаше.

          А од сна до јаве само нас мудрост дели.

         Ако нам ђаво отме мудрост и наметне безумље, онда ми уместо да благодаримо Богу на даровима његовијем: што нам подари: жену, децу, дом наш, хлеб насушни... уместо благодарности ми почнемо да бучемо. Да блејимо. И да арлаучемо. К’о сумашедши. И упавши у то зло не питамо се: На чијој то имовини ми бучемо? На чијој имовини блејимо? На чијој имовини арлаучемо?

          Господња је земља и све што је на њој! Зар не?

          Све што дише нека слави Господа!

          И ми! И ми!

 ***

            ________________________________________________________________________

           Кад време утону у ноћ, кад утихну жагор људи, кад се почех спремати на починак, стадох на молитву.

           А све ми се чини као да си поред мене , у молитви, и ти драги мој пријатељу. И као да се, углас, заједно почесмо молити:

           Господе Боже наш,

           Помози нам да мудрост дотакнемо;

           Помози нам да зло из себе одагнамо;

           Помози нам да познамо колико изобиље дарова нам дарива;

           Помози нам да Ти јутром и вечером, за те дарове, благодарност вазносимо;

           Помози нам да призовемо благослов Твој на се и на домове наше и на чељад нашу;

           Господе опрости нам немудрост и  безумље наше;

           Господе, очисти срца наша;

           Господе, сачувај нам дарове Твоје;

           Господе благослови домове наше;

           Господе благослови чељад нашу;

           Помилуј нас Боже по милости Твојој;

           Помилуј нас Боже по милосрђу Твојем;

           Помилуј нас Боже и сотвори од нас благословену децу своју;

           Помилуј нас Боже и сохрани нас на многаја љета, едаби смо времена имали да грехе своје поисправљамо;

           Сачувај нас Боже од нас и од безакоња нашијех.

           Амин!

           __________________________________________________________________________

          7 Матеј 24.11

          8 Владика Николај, Изабрана дела, Глас Цркве 1997, књ. XIX, страна 22

          9 Приче Соломонове, - 1,10.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 21 јун 2009 )