„А Дух изричито говори да ће у последња времена
одступити неки од вјере
слушајући духове преваре и науке демонске .“
Апостол Павле
1.
Тврдим: предстојећи Свеправославни сабор на Криту одржаће се у знаку окултне нумерологије. Ово је смела тврдња и треба је доказати. Али пре свега: желимо ли да разоткријемо дејство окултних сила, морамо знати све о њима што се може знати! Пожељно је, наравно, да се зна све о свему. Али окултне силе не би биле окултне када би сви знали све о њима. Зато се морамо задовољити оним што се о њима може знати.
И зато морамо - желимо ли да докучимо тајну њиховог безакоња - да у наша размишљања, сем рационалног укључимо и све оне надрационалне облике сазнања које западна филозофија, као Паскал на пример (1), сврстава у интуитивно оштроумље, а што се у православној гносеологији исправније назива созерцање. Созерцање, наравно, није исто што и интуитивна спознаја. Али, будући да је созерцање упорно, јасно и непосредно размишљање које прелази из области логичког у област надлогичног, оно у том прелазу ка мистичкој очигледности укључује у себе и сва она танана осећања, стрепњу и наслућивање - дакле, све оно што западна филозофија подводи под појам интуиције.
Као друго: морамо да проникнемо у логику окултних сила и да пратимо њихова правила, желимо ли да разумемо њихов начин деловања помоћу симбола! Као лекар који мора да прихвати логику болести ако жели да вас излечи, да проникне у узрок болести, у њену прогнозу и начин како се шири и осваја организам, тако и онај који се прихвата ове храпаве работе, да проникне у смисао окултних симбола, мора да прати логику окултизма у мери која је нужна да се разоткрију запретени трагови које окултисти остављају за собом у својој међусобној комуникацији језиком бројева - нумеричких симбола. Као војсковођа који прима логику непријатеља да би схватио и предвидео његове потезе, само са једним циљем – да би га поразио! – тако и ми, бавећи се нумерологијом, на пример, морамо прихватити да размишљамо као они, не да би окултне вештине учинили пријемчивим – не да би вас саблазнили! - него да бисмо вас оспособили да пажљиво пратите покрете наших непријатеља и тако – будући да још нисмо кадри да их поразимо! - макар сачувамо у нама живи дух и снагу за одсудну битку која нам предстоји. Жеља нам је да заштитимо „мало стадо“ од дејства окултизма који је у овом нашем добу - Добу Водолије - подигнут на ниво државне политике и толико је распрострањен, да се њиме баве и они који би по свом позвању требали да нас бране. Али авај! Они су одавно већ постали колпортери Новог светског поретка и адепти окултних друштава.
2.
„Свеправославни сабор“ заказан је за 06.06.2016. године после Христоса, по православном календару. Хајде да то искажемо у словном облику: шест-и шест-и шест-наесте године трећег миленијума. (666) Али то није једина „случајност“ у којој се „број звијери“ и „број човјеков“ – 666 – појављује у вези са „Свеправославним сабором“ на Криту. Када би била једина, ова „случајност“ би може бити и била случајна. Али она се појављује у још једном, и то у много драстичнијем облику! Према подацима који су објављени на Википедији (2), Крит има тачно – гле чуда! – 623 хиљаде 666 становника. (Опет 666!) Овде, наравно, није од значаја евентуална тачност или нетачност изнетог податка. Уствари, он по свему судећи и није тачан. Али шта нас се тиче тачност! Не бавимо се демографском статистиком него демонологијом.
На помнутој страници Википедије, у делу текста под насловом „Становништво“ стоји: „На острву данас живи 600.159 становника (попис 2001.)“ (3) Па ипак, упркос том званичном податку, у горњем десном углу где се наводе основни подаци о Кипру и даље стоји: број становника 623.666! Са тачке гледишта окултне нумерологије управо је ова нетачност важна! Од 03. јануара 2016. - када смо први пут уочили ову бројку од 623.666 наводних становника Кипра - упркос очигледној колизији података о броју становника и упркос редовном ажурирању Википедије, нико се до данас није усудио да отклони поменуту колизију и упорно се задржава очигледно нетачан податак о 623 хиљаде 666 становника Кипра. Зашто? Некоме је, изгледа, јако стало баш до ових 666 „прекобројних становника“. Или је можда наложено Википедији да „до даљњег“ задржи овај очигледно нетачан податак? Али зашто? Да није можда: због симболичке вредности броја 666? Зато се и питамо: није ли објављивањем овог броја од тобоже 666 становника преко шесто двадесет три хиљаде – неко, некоме, заправо послао поруку запретену у тобоже статистичком податку? (4)
3.
Првобитно, Свеправославни сабор је требао да се одржи у Итамбулу и то „на пролеће 2016.“ Али један авион, срушен под не баш сасвим јасним околностима, промениће ток „свеправославне“ историје. Само неколико дана након тог догађаја, Руска православна црква спремно изјављује: да би могло да дође и до одлагања „Свепарвославног сабора“ јер руска делегација због измењених околности не може да прихвати Истамбул као место одржавања. Тако је, најпре, дошло до померања „на лето 2016.“ – на шест-и шест-и шест-наесте године. А онда су почеле шпекулације око места одржавања „Свеправославног сабора“. Након што је отпочео састанак у Шамбезију, 23.01.2016, патријарх Кирил даје следећу изјаву: „Свеправославни сабор ће бити тамо где је Бог рекао, на Светој Гори.“ (5) О, то је врло озбиљна изјава! Кад се један православни патријарх, па још највеће помесне цркве, позове на аутотритет Бога, то онда, богами, има тежину. Или би, барем, требало да има! Али, на жалост – нема! Само пет дана касније, 28.01.2016, након свршетка састанка у Шамбезију, патријарх Кирил одустаје од ауторитета Бога. Сада изјављује: „Ми смо предлагали Свету Гору или Родос, или неко друго место, а Константинопољски патријарх је предложио Крит. Ми одлично познајемо то место, и, наравно, сагласни смо са одржавањем Сабора на Криту.“ (6) „Неко“ је, изгледа, био „јачи“ од Божје воље. Порука са Википедије мало је каснила, додуше, али је ипак на време дошла до адресанта. И, патријарх Кирил је „променио плочу“.
Али зашто баш Крит? Опет се враћамо на Википедију. Тамо сазнајемо да се острво Крит налази на 35º северне географске ширине и 25º источне географске дужине. Када саберемо прве цифре 3 и 2 добијамо број 5. Тако, са друге две петице, настаје низ од три петице - 555. У окултној нумерологији 5 је бројчани израз за пентаграм. Пентаграм има снажно магијско дејство и зато се посебно цени у вештичарењу, међу сатанистима – али и међу масонима! (7) Исказан у низу као 555, број 5 вишеструко увећава своја магијска својства. Ево шта о томе кажу сами окултисти. „Низ 555 означава да пролазите кроз велику и значајну животну промену. Ово такође може бити сигнал да се промена тек спрема, тако да се припремите за то, већ сада.“ (8) „Држите си шешире, зато што долази велика животна промјена! Немојте је узимати као „позитивну“ или „негативну“, стога што све промјене су урођеним дјелом тока живота. Можда је ова промјена одговор на ваше молитве, и зато у себи и даље његујте визију и осећај особне равнотеже.“ (9) „Када видите овај знак, мисао или догађај су се управо појавили. Може вам се свидјети или не, у сваком случају ваши духовни водичи вас упозоравају да се управо догодила промена на вашем животном путу и да је вријеме да се и ви такође промјените. Крећите се с промјеном и пратите те мисли. Дувало Мелхизадек – ова интерпретација 555: Свијест о јединству; ово је број који се појављује када је неко достигао свијест о јединству. Те особе су савладале све разине Школе мистерије. То је највиши број. То је број Криста.“ (10)
4.
Езотеријским језиком нумерологије окултисти заправо шаљу поруку својој „православној браћи“ екуменистима: „Држите своје митре! – на предстојећем Свеправославном сабору на Криту спрема се велика животна промена! Може вам се свидети или не, али свет иде ка јединству – свет је већ достигао свест о јединству - и зато ову промену немојте узимати као „позитивну“ или „негативну“ већ као неминовност усуда. Ваши духовни водичи вас упозоравају: припремите се већ сада за ту промену! Можда је ова промена одговор на ваше молитве, и зато у себи и даље негујте визију и осећај личне равнотеже. Кад видите овај знак: 666 или 555 – знајте да су се мисао о промени света и догађај који ће променити свет управо појавили. Крећите се ка тој промени и пратите те мисли. Тако ћемо знати да сте савладали све нивое Школе мистерије и достигли онај највиши езотеријски ниво: свест о теозофском Христу о коме су нас подучавали Рудолф Штајнер и Хелена Блавацки.“ Веза између теозофије и екуменизма углавном измиче из видокруга чак и оних најпроницљивијих православно мислећих људи. Превиђа се да екуменизам заправо даје формални оквир теозофском, и из њега изниклом антропозофском учењу о јединству свих религија и традиција. „Теозофија је – каже Хелена Блавацки – као сунчев спектар, а свака религија као једна од од његових седам боја. Игноришући све остале и клеветајући их да су лажне, свака посебна боја не само да тврди како је природна, већ да је она сама бела светлост, проклињући чак њене сопствене боје, од светлих до тамних, као да су јереси. Па ипак, као што се сунце истине подиже све више на хоризонту људске перцепције и при томе сваки зрак у боји постепено ишчезава док се потпуно не раствори, тако ће човечанство напокон престати да буде унесрећено вештачком поларизацијом, купајући се у чистој безбојној светлости вечне истине. И то ће бити теозофија.“ (11)
Не, госпођо Блавацки! То ће бити екуменизам. Ево шта кажу екуменисти: „Непрестано се молећи ’за јединство свих’, Православна црква је увек развијала дијалог с одвојенима од ње, ближњим и даљњим, првенствовала у тражењу путева и начина обнове јединства верујућих у Христа, узимала учешће у екуменистичком покрету од момента његове појаве, и уносила свој допринос у његово формирање и даљи развој. /.../ Православна црква сматра да сваки покушај дељења јединства Цркве, преузиман од појединих лица и група, као предлог тобоже чувања или заштите истинитог православља, подлеже осуди. /.../ Православна црква разуме чињеницу, да у одговор на нове услове и нове изазове савременог света, покрет за обнову јединства хришћана прихвата нове форме.“ (12) Од госпође Блавацки, преко Рудолфа Штајнера до Бенџамина Крема и савремених екумениста протеже се једна иста мисао: нема праве вере, само мноштво веровања – „сунчев спектар“ равноправних „седам боја“. Следствено томе: нема ни јереси – „вештачке поларизације“; постоји само мноштво веровања – „нових форми“ духовног општења. Шта у оквиру Светског савеза цркава значи: „обнова јединства верујућих у Христа“? Па и Рудолф Штајнер је веровао у „Христа“! Али каквог „Христа“? Он верује у „импулс Христа“, у „принцип“ који се кроз миленијуме стално обнавља у различитим физичким облицима – „бодисатвама“. (13)
5.
Он је о томе чак и књигу написао, под заводљивим насловом: Езотерно хришћанство. Као и његов „духовни водич“ Хелена Блавацки и Штајнер такође наглашава „синтезу свих религија“ – „сматрамо различите религиозне системе облицима и варијантама једног универзлног духовног живота“ (14) – и читаоцима саопштава следећу профетски надахнуту мисао: „Од XX века надаље, све религије ће бити сједињене у розенкројцерском мистеријуму. /.../ Овај покрет не следи збир догми, већ поставља вредност људске индивидуе на право место. Антропозофски оријентисана духовна наука води оној врсти социјалног живота који почива на узајамној размени, односно који се заснива на поверењу које свака личност има према другој. Окупиће се они људи који имају поверења један у другога.“ (15) Поставити „вредност људске индивидуе на право место“ – о, па то је стара прича звана: „Достојанство човекове личности“! Ево како та прича изгледа у новом екуменистичком приповедању: „Свеопште признање високе вредности човекове личности може бити предуслов шире сарадње у области миротворства. Православне Цркве су призване да помажу међурелигиозном дијалогу и сарадњи, а захваљујући њему – превладавању било каквих појава фанатизма, ради укрепљења пријатељства међу народима, победе слободе и мира у читавом свету на добро сваког човека, независно од расе и религије.“ (16)
Православље је нападнуто окултизмом: окултна учења подмеђу се као доктрина православља. А са њима и нов начин и нови облици организације „Свеправославног сабора“ - каквих никада није било у традицији православља. ШЕСТ-ог ШЕСТ-ог ШЕСТ-наесте године после Христа на Криту ће се окупити „они људи који имају поверења један у другога“. Зато се и окупљају по „делегатском принципу“ – да не прође нико ко не ужива поверење „других“! А на том „делегатском принципу“ – хајде да се присетимо! - читав један век су функционисале све комунистичке партије и интернационале. Узмемо ли у обзир чињницу да један део „делегата“ на „Свеправославном сабору“ долази из бивших комунистичких земаља, те ако смо добро уочили симболику петокраке која повезује комунизам и масонерују - онда нам неће бити тешко да препознамо и „радионицу“ у којој је овај „делегатски принцип“ пројектован, као и „архитекту“ који га је пројектовао. Онима којима се чини да је сва изнета аргументација произвољна и недовољна нудим још један аргумент. По легенди, Крит је острво на коме се налази чувени Дедалов лавиринт у коме је боравила лепа Аријадна. У окултној традицији, међутим, лавиринт је важан симбол који се користи у вештичарењу, масонерији и култу Источне звезде. „У Симболици култа Источне звезде (The Symbolism of the Eastern Star) – каже Кети Барнс – можемо прочитати: „Значење речи лавиринт је низ вијугавих путања, односно читава збрка замршених путева... /.../ Ова књига додаје да реч лавиринт: „...потиче од латинске речи labor + intus, према унутра,: дакле, место где се улази у (порођајне) трудове или поновно рођење. /.../ Ходање по лавиринту постаје популарно у Америци. /.../ Људи ходају и ’контемплирају’, идући ка ’центру своје духовности“. (17) Коначно, није ли Крит изабран управо зато: због „низа вијугавих путања“ у перспективи; односно: због „читаве збрке замршених путева“ које треба да породи „Свеправославни сабор“ и тако од Православне васељене направи један големи „Дедалов лавиринт“.
+ + +
Један део „православне браће“ преузео је на сбе улогу Тезеја и кренуо је ка „центру своје духовности“. Они су ухватили један крај конца и пошли су у сусрет својој „Аријадни“. Има више верзија о њеној смрти и све су трагичне. А што се Тезеја тиче није сасвим извесно да ће и овога пута поновити свој подвиг. Може се лако десити да „Минотаур" убије њега! Као што се зна, историја се никакад не понавља два пута на исти начин. А и митови, као и конац, имају два краја: лице и наличје!
__________________
(1) Паскал управо тако запчиње своје знамените Мисли; тако што повлачи црту између тзв. математичког и оштроумног духа: „Разлика између математичког духа и оштроумног духа. – Код првога, начела су опипљива, али ван обичне употрбе, тако да је човеку тешко унети се у њих, у недостатку навике, али чим на њих обрати пажњу, види начела у пуној светлости; /.../ А код оштроумног духа, начела су у обичној употреби и на очиглед целом свету. Не треба нарочито обраћати пажњу, ни трудити се; у питању је само имати добро запажање, али је потребно да оно буде добро; јер та начела тако танана и тако многобројна да је готово немогућно да се које не превиди. А превиђање једног јеиног начела одводи заблуди; отуда, ваља имати врло јасно запажање даби се уочила сва начела, а затим поуздан дух да се не би донео погрешан суд по начелима познатим.“ У коментару ових навода, ослањајући се при том и на филозофа Леона Бреншвика, приређивача француског издања Мисли у едицији Les grands ecrivains de la France, преводилац и приређивач српског издања, Миодраг Ибровац, каже да Паскал „под појмом esprit de geometrie мисли на математички, логички, научни дух“; док: „Под esprit de finesse Паскал подразумева урођену људску проницљивост, интуитивно оштроумље, резултат раније опсервације и стеченог искуства, танани дух који је тешко рашчлањавати...“ (Блез Паскал: Мисли – Београд, 1980, стр.29)
(3) Исто
(4) У хришћанској традицији број 666 има негативну конотацију. Али међу присталицама New Age покрета он се сматра светим бројем. Међутим, да би прикрили негативну конотацију – „да би, ако је могуће, преварили и изабране“ – промотери Новог Доба прикривају овај број у облику различитих симбола. „Сатанисти – каже др Кети Барнс – воле да користе број 666, али га понекад маскирају у „FFF“, пошто је слово „F“ шесто слово абецеде. Понекад користе и 999, пошто је деветка обрнута шестица. У сатанизму се користе и три круга која су повезана у средини, што је још један симбол који представља жиг звери или 666.“ (Масонски и окултни симболи – Pi Press, 2005, стр.170) Један од начина прикривања је и трискеле - triskelion („три ноге“ на грчком) древни симбол сунца из кога је настала свастика – tetraskelion („кукасти крст“). Трискеле се сматра симболом добре среће и „преставља келтску варијанту јин – јанг симбола живота.“ (Исто, стр.167) „Њу ејџер Мерилин Фергусон је користила – каже др Кети Барнс – симбол трикетре (енглески triquetra – што је још један назив за трискеле) на својој књизи Завера водолије (The Aquarian Conspiracy). Ово је варијанта броја 666.“ (Исто, стр.168) Занимљиво је – додаје др Кети Барнс – да „многе организације, као на пример Друштво за светску будућност (The World Futur Society) и Трилатерална комисија, имају овај симбол на свом логотипу. Мислим да је врло интесантно видети да се овај исти симбол појављује и на корицама Њу Кинг Џејмс (New King James Bible)!“ (Исто, стр.168)
(5) www.vestinet.rs
(6) www.srbin.info
(7) Пентаграм са једним краком окренутим ка горе присутан је у симболизму масонерије у два облика: 1) као обична Петрокрака звезда са људском фигуром уцртаном у њој (као на чувеном цртежу Леонарда Давинчија), где симболизује ниже, физичко стање људског бића – масонски „необрађени камен“; 2) као Пламена звезда у чијем средишту се налази уписано слово „G“ а између кракова пламени језици који исијавају чинећи спољашњи круг око звезде (Види: Анри Дирвал: Масони – Београд, 2011.), где симболизује просветљеног човека који се уздигао на виши степен духовне иницијације – масонски „обрађени камен“. (Такву звезду носили су на својим шапкама и сви официри бивше ЈНА, само што су уместо слова „G“ били уцртани срп и чекић. Срп као симбол Уранове кастрације која предходи рађању Венере – човека „новог облика“; и чекић као симбол паганског божанства Тора - обликујуће мушке силе која кроз страдање, активним деловањем на „необрађени камен“ слама силе отпора „новом облику“ новог човека. Ево шта је 1925. год. о тој симболичкој вези између масонске и комунистичке звезде рекао један масон – Генерални секретар Аутономне руске масонерије, Б.В Астромов: „Па, шта је то што зближава Аутономну руску масонерију и комунизам? Прије свега – петокрака звијезда, која представља мали грб СССР-а, а и прихваћена је у Црвеној армији. (Одакле је дошла и код нас – примедба аутора.) Ова звијезда – веома поштована у масонерији, као символ хармонично развијене човечије личности, која је побиједила своје страсти и неутрализовала крајности добра и зла.“ (Олег Платонов: Трнов венац Русије – Београд, 2011, стр.300) Слово „G“ у средишту масонске Пламене звезде означава истовремено: знање (Gnosis) и стварање (Genesis) у смислу: преобликовање или поновно рођење (реинкарнација) кроз процес иницијације. Пет тачака на пет крака пентаграма, гледано у правцу кретања казаљки на часовнику, означавају: тачка „А“ на краку окренутом ка горе – „Дух“ (симболичко значење: свеукупност и божанско); „B“ на краку са десне стране - „Вода“ (симболичко значење: емоције и интуиција); „C“ на доњем десном краку – „Ватра“ (сиболичко значење: храброст и изазов); „D“ на доњем левом краку – „Земља“ (симболичко значење: стабилност и физичка издржљивост; „E“ на краку са леве стране – „Ваздух“ (симболичко значење: интелигенција и уметност) –види: www.vestice. Када су два доња крака окренута на горе а горњи на доле предствља сатанистички симбол и има дејство црне магије. Ево шта о томе кажу сами масони. С.Р. Пачмент: „...Пентаграм представља ослобођени дух. Када се звезда приказује са врхом нагоре, сматра се симболом белог мага, који је у стању да својом вољом напусти тело (вантелесно искуство) преко главе; врх надоле означава црну магију...“; Менли П. Хол: „Употреба пентаграма је веома распрострањена у црној магији. /.../ Када се користи у црној магији, пентаграм се назива „знаком пробушеног копита“ или ђаволовим отиском стопала.“ (др Кети Барнс: Масонски и окултни симболи – Pi Press, 2005, стр.34)
(8) www.pozitivnapsihologija.com
(9) www.magicus.info
(10) www.altertv.org
(11) Х.П. Блавацки: Кључ теозофије – Београд, 2006, стр.67
(12) „Однос Православне цркве према осталом хришћанском свету“ (документ за „Свеправославни сабор“) – www.borbazaveru.info.
(13) Ево у каквог „Христа“ верују теозофи и антропозофи са којима екуменисти воде „међуконфесионални дијалог“ унутар Светског савеза цркава: „Када је Христ лично прошао кроз смрт, тек тада почиње да делује снага која је преко Њега дошла на земљу. Не делује даље неко лично учење, него чињеница да је Христос био у Исусу, да је прошао кроз Мистеријум на Голготи и да од Њега зрачи једна снага преко целог будућег развоја човечанства.“ (Рудолф Штајнер: Езотерно хришћанство – Београд, 2004, стр.233) То није Исус каквог познајемо – Син Божји који је „ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек“; то је некакав „енитет“ који с времена на време „долази на земљу“ и „реинкарнира се“ у физичком облику - последњи пут као Кристијан Розенкројц. Ако знамо да 18˚ степен у масонерији Шкотског обреда носи назив Суверени принц Розенкројц, тада се „розенкројцерски мистеријум“ о коме нам говори Рудолф Штајнер разоткрива, заправо, као карика која повезује масонерију и антропозофију. Али не само на том формалном, него и на једном дубљем, есенцијалном нивоу. „Они људи за које се може рећи да су били или да ће бити повезани на овакав начин са Кристијаном Розенкројцем, су они у којима би требало да дође до једног дубљег разумевања езотерног хришћанства.“ (Исто, стр.134) А то су управо масони! Ако будући адепт „долази с религиозним уверењем – каже бивши масон Анри Дирвал – онда на столу стоји још и Јеванђеље по Јовану. То је реликт из времена када је у масонерији постојала права иницијација; Јеванђеље по Јовану је езотеријско откривење Исусовог учења.“ (Анри Дирвал: Масони – Београд, 2012, стр.37) И масонима и антропозофији је, дакле, заједничко уверење: да изван хришћанства какво познајемо ми правосвани хришћани, постоји и једно „дубље“, скривено – езотеријско хришћанство. Зато се у ритуалу иницијације у степен Мајстора, масону упућују следеће речи упозорења: „Најозлоглашеније доктрине су ту формулисале основу; учи се под плаштом непробављивих алегорија, теозофије, магије, алхемије...“ (Исто, стр.94) Али како је онда могуће да се истоверемено буде и масон и православни епископ? Могуће је једино, ако сте истовремено и - екуменист.
(14) Исто, стр.188
(15) Исто, стр.64, 119
(16) Мисија Православне Цркве у савременом свету – www.borbazaveru.info
(17) Кети Барнс: Масонски и окултни симболи – Pi Press, 2005, стр.220-222 (У преосталом делу овог навода се каже: „У Сан Франциску је њу ејџер Џин Хјустон (Jean Houston, гуру госпође Клинтон) уопзнао са лавиринтом епископалну свештеницу Велечасну Лорен Арнес (Rev. Lauren Arness) која сада путује Америком са моделом лавиринта који представља другима. Унитаријанска црква је направила један модел и изнајмила га вашингтонској Националној катедрали (Washitnon National Cathedral in DC). Епископална црква Светог Луке у Стјуарту на Флориди има један модел, аи овде на локалном нивоу је Саборна црква ходочасника, односно Црква плавог крова (The Pilgrim Congregational Church; Blue Roof Church) у улици Монклер направила један модел.“ И све су ове „цркве“ чланице Светског савеза цркава са којима православни екуменисти воде „међуконфесинални дијалог“! Па шта онда ту није јасно?)