3. јуна 2016. године у Патријаршијској и Синодској резиденцији у Даниловом манастиру у Москви под председавањем Најсветијег патријарха московског и све Русије Кирила одржани је заседање Светога Синода Руске Православне Цркве (РПЦ). Стални чланови Светога Синода су: митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; митрополит астански и свег Казахстана Александар, поглавар Митрополитске области у Републици Казахстан; митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, поглавар средњеазијске митрополитске области; митрополит санктпетербуршки и ладошки Варсонуфије; митрополит мински и заславски Павле, патриаршијски егзарх целе Белорусије; митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне односе Цркве Московске Патријаршије. За учешће у летњем заседању позвани су: митрополит тоболски и тјуменски Димитрије; митрополит нижегородски и арзамски Георгије; митрополит горловски и славјански Митрофан; архиепископ монтреалски и канадски Гаврило; епископ даугавпилски и резекненски Александар.
ДНЕВНИК ЗАСЕДАЊА БРОЈ 35
РАСПРАВЉАЛО СЕ о озбиљним проблемима који су се јавили у току припрема за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, планиран да се одржи од 18. до 26. јуна 2016. године, а нарочито о одбијању Бугарске Православне Цркве (БПЦ) да учествује на Сабору, ако се исти не одложи, као и о озбиљним критикама припрема за Сабор и пројеката саборских докумената, како у РПЦ, тако и низу других Помесних Православних Цркава.
БЕЛЕШКА:
На скупу Предстојатеља Помесних Православних Цркава у Цариградској патријаршији од 6. до 9. марта 2014. године усвојено је решење да ће „Свети и Велики Сабор Православне Цркве сазвати Васељенски патријарх 2016. године, ако се у томе не испрече непредвиђене околности“. Уз то, усвојено је да се „сва решења, како у време Сабора, тако и у припремним фазама, усвајају на основу консензуса“.
Сабрање Предстојатеља Помесних Православних Цркава, одржано од 21. до 28. јануара 2016. године у Женеви, у Православном центру Васељенске патријаршије у Шамбезију, одлучило је да ће се „Свети и Велики сабор одржати од 18. до 27. јуна 206. годние у Православној академији на Криту“. Решено је да се створи Свеправославни секретаријат и Организациони комитет Светог и Великог Сабора. Предстојатељи Помесних Православних Цркава сложили су се с предлогом Руске Православне Цркве да се објаве нацрти саборских докумената које су припремила Свеправославна предсаборска саветовања и Предстојатељи Помесних Цркава, да би се о њима најшире расправљало. С позивом вернима да изразе „своја мишљења и очекивања од Светог и Великог Сабора“ обратио се у својој посланици поводом Недеље Победе Православља Најсветији патријарх цариградски Вартоломеј.
Показујући потпуну спремност на активну сарадњу у припреми Сабора, РПЦ је без оклевања одредила своје представнике за Свеправославни секретаријат и Организациони комитет Сабора (писмо Најсветијег патријарха московског и све Русије Кирила Најсветијем Патријарху константинопољском Вартоломеју № 01/818 от 26 фебруара 2016. године), али су представника Руске Православне Цркве, без обзира на опомене, позвали да у раду учествује тек од 7. јуна (писмо Најсветијег Патријарха Константинопољског Вартоломеја Најсветијем патријарху московском и све Русије Кирилу 31. маја 2016. године). Априла 2016. године Свети Синод Руске Православне Цркве одредио је ( дневник број 34) састав делегације Руске Православне Цркве на Свеправославном Сабору, о чему је Најсветији патријарх московски и све Русије Кирил обавестио Најсветијег патријарха констатинопољског Вартоломеја.
У исти мах, поводом нацрта саборских докумената, одмах после њиховог објављивања почеле су да стижу критичке примедбе од стране епископата, свештенства и мирјана Руске Цркве. У Московску патријаршију, Одељење за спољне односе Цркве и друге синодске установе почела су да стижу писма са критиком саборских текстова и самог процеса припреме Сабора. Као одговор на узнемиреност пастве, Одељење за спољне односе Цркве изашло је са неопходним тумачењима и коментарима, објављујући одговарајуће саопштење. Зарад најшире расправе нацрта докумената Сабора по благослову Најсветијег патријарха московског и све Русије Кирила 19. априла у Москви на Православном хуманитарном универзитету Светог Тихона одржана је конференција на тему „Свеправославни сабор: мишљења и очекивања“. На основу рада конференције, припремљени су и предани на разматрање Јерархији исправке сабоских докумената „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“ и „Мисија Православне Цркве у савременом свету“.
Без обзира на на све краћи рок до почетка Сабора, остаје много нерешених проблема, који доводе у питање саму могућност постизања свеправославне сагласности на сабору. Правилник о раду Сабора, који је припремљен на скупу Предстојатеља Православних Цркава од 21. до 28. јануара у Шамебзију, није потписала делегација Антиохијске Патријаршије. Нацрт документа „Света Тајна Брака и препреке за њу“ нису потписале делегације Антиохијске и Грузијске Патријаршије. Предлог Најсветијег патријарха Кирила да се у периоду који је преостао приступи свеправославном усаглашавању тих питања у оквиру рада Свеправославног секретаријата „са потоњим разматрањем израђених предлога на Сабрању Предстојатеља Помесних Прваославних Цркава“ (писмо Најсветијег патријарха московског и све Русије Кирила Најсветијем патријарху константинопољском вартоломеју бр. 01/818 26. фебруара 2016. године) није добио подршку Констатнинопољске патријаршије. Секретаријат се у овом периоду састао само два пута и бавио се углавном техничким питањима. Предлог представника РПЦ да се у оквиру Свеправославног секретаријата питање о усаглашавању докумената био је одбачен.
Није решено ни питање несугласица између Антиохијске и Јерусалимске патријаршије поводом црквене јурисдикције над Катаром и с тим повезан прекид евхаристијског општења између њих, што је суштинска препрека за учешће Антиохијске Цркве на Сабору.
Током последње недеље низ Помесних Православних Цркава дао је званичне изјаве које доводе у питање организацију Светог и Великог Сабора Православне Цркве у назначеном року, или пак постизање сагласности око основних тема на дневном реду сабора.
25. маја 2016 године Свети Синод Грузијске Православне Цркве донео је одлуку да се у саборске документе „Света Тајна брака и препреке за њу“ и „Мисија Православне Цркве у савременом свету“ морају унети значајне исправке, а да документ „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“ мора бити „суштински прерађен“. Речено је да, ако предложене измене „не буду размотрене и унете у текст документа, Грузијска Црква не налази могућност да га потпише“.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве (СПЦ) који је завршен 25. маја 2016. усвојио је документ посвећен припреми Свеправославног Сабора. У њему је „изражен став епископа СПЦ по свим главним питањима која ће се разматрати на Великом Сабору и о којима ће се доносити одлуке“. У овом документу, који је ради знања послат Предстојатељима и Светим Синодима Помесних Православних Цркаава поставља се питање „да ли предстојећи Сабор одговара мери и критеријуму истинских Сабора, познатих из историје Православне Цркве… да ли ће Сабор изразити јединство Цркве Христове у Духу Светом на славу Бога Оца“. Архијереји СПЦ уочавају недостатке нацрта Правилника за рад Сабора, постављају питање о улози и статусу епископа на Сабору, као и неоправданог ограничавања броја учесника Сабора; сматрају да је на Сабору неопходно размотрити тему аутокефалности и начина проглашавања исте (на чему је, поред осталих Цркава, стално настојавала Руска Црква); исказују став да нацрти саборских докумената „траже измене и појашњења у сладу са захтевима живота и мисије Цркве“, нарочито то сматрајући неопходним кад су у питању документи „Мисија Православне Цркве у савременом свету“ и „Однос Православне Цркве са осталим хришћанским светом“, а дају и друге примедбе. 25. маја 2016. завршено је заседање Архијерејског Сабора Грчке Православне Цркве, на коме су, како пише у окружној саборској посланици, „разматрана решења и предлози Сталног Светог Синода поводом саборских докумената, састављени на основу предлога које су упутили епископи на молбу Најблаженијег археиспископа атинског и све Грчке Јеронима. Чувајући оданост учењу пророка, апостола и отаца Цркве, Архијерејски Сабор Грчке Цркве је пажљиво, један по један, изучио све предлог Сталног Светог Синода и у духу једнодушности, одговорности и озбиљности предложио поправке и допуне на предложене текстове, који су након тога добили коначни вид званичних решења Грчке Цркве кад су саборски документи у питању. Ове исправке и допуне одражавају многовековно искуство и предање Цркве… без обзира што је било разлике у мишљењима између епископа, документи су усвојени скоро једногласно“. При том је уочено да су „претходно текстови, које ће разматрати Свети и Велики Сабор, изазвали углавном оправдану узнемиреност код многих представника свештенства, монаштва и мирјана“.
Истога дана Свештени Кинот Свете Горе Атонске на основу закључака нарочито сазваног Ванредног двоструког сабора свих антипросопа и игумана двадесет светих обитељи Свете Горе Атонске упутио је Најсветијем патријарху константинопљском Вартолемеју и Предстојатељима Помесних Православних Цркава посланицу, у којој је речено да „нека места из предсаборских докумената траже прецизирање да би се кроз њих јасније изразило вековно предање Светих Отаца и саборно наслеђе Цркве. Поводом тих места ми смерно изражавамо своје мишљење и предлажемо сопствене исправке“. Ове исправке се тичу пројеката докумената „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“ и „Мисија Православне Цркве у савременом свету“. Нудећи ове „предлоге, који су… плод размишљања и молитве“, Светогорци подвлаче да је поправљање предсаборских текстова нужно како би Свети и Велики Сабор успео да „избегне расколе и поделе“.
27. маја 2016. Свети Синод Антиохијске Православне Цркве издао је саопштење да су чланови Синода „размотрили све подробности и документе Великог Православног Сабора“, „усагласили општу формулацију односа Антиохијске Цркве према темама дневног реда“ и „одлучили да усвоје предложене исправке“, које је понудила претходно за то одређена комисија, и још једном су истакли „неопходност коначног црквеног решења сукоба с Јерусалимском Патријаршијом“.
31. маја 2016. године Свети Синод Цариградске Патријаршије предложио је да се „одмах после Светог и Великог Сабора“ формира „двострана комисија од представника тих Цркава уз координативну улогу Васељенске Патријаршије“, а ради проучавања проблема у узајамном односу Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије и проналажење решења које би било прихватљиво за обе стране.
С тим у вези секретаријат Светог Синода Антиохијске Патријаршије 1. јуна 2016. дао је изјаву да је Антиохијска Патријаршија тај предлог примила „са великом огорченошћу и запрепашћењем“ и признао да „горепоменуто решење сведочи о томе да су сви напори, који су предузети у претходне три године“ од почетка сукоба “ни до чега нису довели…Ти напори су нарочито предузимани пред почетак Светог и Великог Сабора, да би тај Сабор могао да постане израз православног јединства. Најбоља пројава тог јединства је Божаствена литурија, коју би служиле све аутокефалне Цркве на дан празника Педесетнице. Заједничко служење – то је истински пут решавања питања, која се тичу свеукупне пуноте Православне Цркве, као и израз једнодушности по тим питањима“. Ипак, „призив да се одложи решење датог проблема после завршетка Сабора ни на шта своди циљ спровођења Сабора, који је призван да бузде израз православног јединства“, и „прети одржавању Светог и Великог Сабора на датум који је одређен. На то је Антиохијска Црква не једном упозоравала“. Саопштено је да „Свети Синод наставља да заседа и да ће се сабрати да проучи збивања везана за Свети и Велики Сабор, и да усвоји одговарајућа решења“.
1. јуна 2016. Свети Синод Бугарске Православне Цркве на свом заседању у пуном саставу „одржао је утемељену расправу о питањима везаним за сазив Великог и Светог Сабора Православне Цркве, од 16. до 26. јуна 2016. године на острву Крит“. Свети Синод БПЦ је указао на:
1. одсуство на дневном реду Свеправославног Сабора нарочито важних тема за Православље, које имају актуелна значења и траже правовремена свеправославна решења;
2. несагласности у вези са неким од већ одобрених саборских текстова које су се појавиле и о којима су Помесне Цркве већ дале званичне изјаве;
3. немогућност, у складу са већ усвојеним Правилником о раду Великог и Светог Сабора Православне Цркве да се текстови редигују у току рада Сабора;
4. предложени распоред Предстојатеља Помесних Православних Цркава у сали одређеној за саборско заседање, који нарушава начело једнакости Предстојатеља аутокефалних Православних Цркава;
5. неодговарајуће место распореда посматрача и гостију Сабора;
6. неопходност великих и неутемељних финансијских трошкова у случају Бугарске Православне Цркве. Закључци заседања Светог Синода БПЦ били су једногласни:
1. Настојавати на томе да се Велики и Свети Сабор Православне Цркве 16-26. јуна ове године одложи, а да се продуже припреме за његово одржавање;
2.У супротном, Свети Синод БПЦ категорично изјављује о својој одлуци да неће учествиовати у раду Великог и Светог Сабора Православне Цркве 16-26. јуна“. 2. јуна 2016. Најсветији патријарх бугарски Неофит својим писмом саопштио је ово решење Предстојатељима Помесних Православних Цркава.
ОДЛУЧИЛИ СМО:
1. Да одобримо напоре око учешћа у припреми Светог и Великог Сабора Православне Цркве, које је на себе узео патријарх московски и све Русије Кирил са представницима Московске Патријаршије у периоду после Архијерејског сабора РПЦ, одржаног од 2. до 3. фебруара 2016. године.
2. Да се утврди предлог РПЦ за исправке нацрта докумената „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“ и „Мисија Православне Цркве у савременом свету“, које би биле уобличене на основу исказаних ставова архијереја, клирика, монаха и мирјана.
3. Да се уочи да су на основу закључака анализа нацата докумената Свеправославног сабора од стране Грузијске, Српске, Бугарске и Грчке Православне Цркве, као и Свештеног Кинота Свете Горе Атонске, понуђене суштинске исправке, које су умногоме сагласне с предлозима РПЦ. Оне захтевају темељно разматрање зарад проналска свеправославне сагласности.
4. Указујући на то да решења Свеправославнога Сабора морају бити усвојена само на основу консензуса (Одлука Сабора Предстојатеља Православних Помесних Цркава одржаног 6-9. марта 2014. године, тачка 2.а), то јест једнодушним изрицањем воље свих општепризнатих аутокефалних Православних Цракава, уочити да неучествовање на Сабору макар једне од њих преставља непремостиву препреку за спровођење Светога и Великога Сабора.
5. Константовати да решење Светог Синода БПЦ од 1. јуна 2016. године, као и наставак нејасноће око учешћа Антиохијске Патријаршије на Светом и Великом Сабору, као и одсуство претходне сагласности око Правилника Сабора и документа „Света Тајна брака и препреке за њу“, значи да сада, када су до отварања Сабора остале још две седмице, постоје озбиљни проблеми који захтевају хитно свеправославно деловање.
6. Сматрати да би излаз из ванредне ситуације која је настала могла бити организација екстреног Свеправославног предсаборског саветовања ради разматрања новонастале ситуације и пруочавања исправки за саборске документе које су понудиле Помесне Православне Цркве да би се израдили усаглашени предлози.
7. Прихватити да би сазивање таквог саветовања, с обзиром на велики обим посла и важност покренутих питања, морало да се обави без одлагања, не касније од 10. јуна ове године, да би на основу решења, насталих на темељу закључака истог, Православне Помесне Цркве могле да донесу суд о могућности организовања Свеправославног Сабора у предвиђеним роковима.
8. Умолити патријарха московског и све Русије Кирила да се са одговарајућим предлозима обрати Најсветијем патријаху константинопољском Вартоломеју.
9. Одмах упутити горепоменуте предлоге РПЦ Предстојатељима Помесних Православних Цркава.
СА РУСКОГ ПРЕВЕО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
НАПОМЕНА:
Документ Московске Патријаршије који стављамо на увид јавности јасно сведочи да се у Цркви Христовој вреди борити. Јер, Свети Синод РПЦ у овом документу, који има више него начелан карактер, наводи примедбе свих Помесних Православних Цркава и Свете Горе у вези са нацртима предсаборских докумената, као и другим проблемима, тражећи да се овај проблем под хитно реши, иначе саборовања неће и не може бити. Све примедбе које су епископи Помесних Цркава упутили поводом скупа на Криту нису глас само вишег клира, него пуноте свештенства, монаштва и народа Божјег, који, по речи Посланице Источних патријараха из 1848, чува веру једном предату Светима.
Шта ће се даље збивати, остаје да се види. У сваком случају, православни се показују као будни и одлучни у бори за Свето Предање, што даје наду да ће и човечанство опстати. Јер, оно опстаје док има душа које траже Христа, и док има Цркве Божје која те душе прихвата.
Извор: „Фонд стратешке културе“