Окултна позадина скупа на Криту
понедељак, 20 јун 2016
 Дарја Платонова

Критски сабор и амерички агенти утицаја

О сумњивој улози оца Александра Карлуцоса

Рад „Свеправославног сабора", који је, поштено говорећи, све само не Свеправославни, почео је на острву Криту. Од учешћа на сабору одустало је 4 од 14 аутокефалних Цркава: Антиохијска, Грузијска, Бугарска и најмногуљуднија – Руска.

Ове Цркве су се раније обратиле Константинопољској патријаршији са молбом да се одржавање сабора одложи. Међутим, организатори овим молбама нису изашли у сусрет. Константинопољска патријаршија није променила датум сабора: молба Руске Православне Цркве о померању датума је игнорисана. Члан организационог комитета (даље – оргкомитет) „Свеправославног сабора“, свештеник Америчке архиепископије, отац Александар Карлуцос, је изјавио:

„Нема индикација за отказивање или одлагање сабора. Они (Руска Православна Црква – нап. „Цариград“) су молили да се организује предсаборски сусрет, и ми се надамо да ће они доћи на њега. Ми смо Црква љубави и прихватамо сваког“. И даље: „Ми видимо да оно што је било 28. јануара остаје на снази.  Према томе, ако они (Руска Православна Црква – нап. „Цариград“) траже синаксис, он веће јесте на програму 17. јуна“.

У директном преносу маратона „Руски Атон“ ТВ „Цариград“, атонски старци су позвали представнике Руске Православне Цркве да не учествују на Сабору. Старац Гаврило, коме се обратио дописник „Цариграда“, је изјавио: „Свеправославни сабор је нелегитиман. Руски архијереји нису добро информисани“.

Због чега је оргкомитет „Свеправославног сабора“ остао категоричан у одбијању да промени датум одржавања сабора, о коме неки утицајни атонски старци говоре скоро као о „сабору Антихриста“?

Ако се пажљиво промотримо чланове оргкомитета „Свеправославног сабора“, све постаје јасније.

Довољно је указати макар на Александра Карлуцоса. Амерички протојереј, који је у утицајном грчком издању „Вима“ назван „очима“ константинопољског патријарха, и који ужива његово „безгранично поверење“. Грчка штампа га велича као „свемогућег оца Александра Карлуцоса, кога сваки председник зна по имену“. Њега називају „кардиналом“ Архидијецезе Константинопољске патријаршије у Америци.

По писању горепоменутог издања „Вима“, протојереј Александар има улогу саветника Ордена Архоната (орден Андреја Првозваног) Константинопољске патријаршије, налази се у затвореном клубу Leadership 100 и извршни је саветник фонда Faith: An Endowment for Orthodoxy and Hellenism, чија је делатност финансирање иститута Грчке православне архиепископије у Америци. У суштини, овај фонд није ништа друго до спроводилац америчког утицаја у Грчкој.

И сада долазимо до најзанимљивијег. Испоставља се да је отац Карлуцос дубоко интегрисан у глобалистичку елиту, чији је задатак успостављање Новог светског поретка, што се тешко може сматрати циљем васељенског Православља.  Испоставља се, такође, да он има добре односе са Џо Бајденом и Хилари Клинтон (преко свог блиског пријатеља мултимилионера Џона Катсмиматидиса).

У популарном издању „Прото Тема“, Карлуцос је описан као човек који има контакте са Белом кућом и америчким естаблишментом. У његовој парохији постоји специјална школа, центар за културу и центар за младе са буџетом од око 15 милиона долара, што јасно сведочи не просто о издашности грчког лобија у САД, већ и о благонаклоности глобалиста према Карлуцосу и његовим пројектима.

Тако је управо сива еминенција константинопољског патријарха протојереј Карлуцос одиграо кључну улогу у свргавању енергичног и утицајног предстојатеља Америчке архиепископије Јакова, који је у периоду 1995-1996. године покушавао да своју архиепископију изведе из јурисдикције Константинопољске патријаршије, бојеће се, још тада, екуменистичких и глобалистичких иницијатива Фанара.

Часопис „Епикера“ пише да је Карлуцос на време обавестио Вартоломеја о припреманом изласку архиепископије из јурисдикције Фанара, због чега је архиепископ Јаков био својевремено низвргнут, а Вартоломеј је сачувао важан извор финансирања и утицаја – Америчку архиепископију. Од тада Америчку архиепископију возглављује, по оцени часописа „Епикера“, „млитави и пасивни“ архиепископ Димитрије, а сива еминенција Карлуцос је чврсто заузео место везивне карике између америког естаблишмента и Константинопољске патријаршије.

Наравно, такве приче се на територији САД, чије власти посебну пажњу посвећују верској политици, не дешавају без директног учешћа специјалних служби.

Занимљиво је да је сива еминенција такође узимао активно учешће у прављењу контаката грчких милијардера и политичара са америчким политичким елитама: он је обезбеђивао везу породице Мицотакис (Константин Мицотакис – премијер – министар Грчке од 1990-1993) са породицом Буш. Још један глобалистички траг.

Значајну улогу сива еминенција је играо и у прављењу Ципрасових контаката са САД. Ципрас је најпре иступао као опонент САД, организујући антиамеричке протесте. У замену за проамеричку орјентацију, Грцима су обећали инвестиције. Грчки народ је скоро једнодушно подржао Ципраса на референдуму, рекавши чврсто „Не“ диктатури „Тројке“, али је потом, под утицајем америчке агентуре, Ципрас кренуо на уступке, издавши, заправо, глас народа. И у томе је организатор тзв. „Свеправославног сабора“, који више није Све – православни, одиграо важну улогу.

Ако се обрати пажња на пребивалиште оца Карлуцоса, и ту се могу пронаћи занимљиве чињенице: његов најближи сусед у елитном делу Њујорка Саутгемптону је Џорџ Сорош. По писању аналитичког центра „Катехон“, Карлуцос има блиске односе са фармацеутским магнатом Џорџом Џоном Ледесом и у добрим је односима са бившим шефом ЦИА Џорџом Џ. Тенетом, који има грчко порекло. 2003. године Џорџ Тенет је добио награду за запажене резултате од фонда Leadership 100 Endowment, у коме је извршни директор био отац Александар. Турска штампа наводи да отац Алекс Карлуцос добро познаје и Фетулаха Гјулена, лидера турске исламистичке секте, који живи у САД и ради за америчке специјалне службе. Обратимо пажњу. Две скоро отворено непријатељске земље – Турска и Грчка – у сфери верске политике тајно су контролисане из једног центра – САД. Као што видимо, православне Грке, потчињене Фанару, надгледа Карлуцос, а турске исламисте - Гјулен. С обзиром да је историјско седиште константинопољског патријарха – Истанбул (Константинопољ), добија се слика која још више забрињава...

Све побројане „занимљиве“ чињенице из биографије једног од водећих чланова оргкомитета „Васељенског сабора“, наводе на основане претпоставке да иза критског сабора стоје одређене америчке политичке и геополитичке силе, а отац Александар Карлуцос је у тој схеми - преко Константинопољске патријаршије - проводник и лобиста интереса САД.  

Ако, дакле, иза иницијативе за одржавање Сабора стоје САД, и ако у оргкомитету водећу улогу игра агент америчких утицаја отац Александар Карлуцос, какав је онда циљ те иницијативе?

Страховања многих стараца, међу којима су и дубоко поштовани у православном свету геронди Свете Горе Атон, нису случајна. Ревнитељи црквене ортодоксије, знајући за либерално-новотарску позицију знатног дела клира Константинопољске патријаршије, оправдано сматрају да сабор на Криту може постати аналог римокатоличког Другог ватиканског концила, који је Римокатоличку „цркву“ реформисао у либералном духу овога века. Главна страховања проистичу из могућности да на критском сабору буду усвојени документи који садрже екуменистичке поставке, према којима Православна Црква треба да тежи компромисном зближавању с јеретичким заједницама. Озбиљну забринутост изазива, такође, и писмо украјинског парламента константинопољском патријарху о ревизији Томоса (Указа) из друге половине 17. века, по коме су правослане епархије на територији савремене Украјине потчињене Московској Патријаршији. Циљ ове иницијативе је продубљивање црквеног раскола у Украјини и стварање на њеној територији симулакрум аутокефалне Помесне Цркве, односно, националистичке секте, која ће своју русофобну политичку активност прикривати православним обредима.

С обзиром да иза леђа кијевских политичара такође стоје Американци, онда геополитичка злокобна слагалица критског сабора постаје још разумљивија.

На фотографији у наслову: протојереј Александар Карлуцос (фото: "Катехон")

Извор: "Цариград ТВ" (http://tsargrad.tv)

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 20 јун 2016 )