Томислав Кресовић: Ватикан и греси Алојзија Степинца
субота, 23 јул 2016

 Језуитске игре Ватикана

Историјски је документовано да је Ватикан знао, толерисао и прећутао симпатије и учешће кардинала Алојзија Степинца у деловању и злочинима НДХ током II светског рата. Званични Ватикан никада се није оградио нити преиспитао делатност кардинала Степинца и улогу Католичке цркве и клера у злочинима НДХ према Србима, Јеврејима, Ромима и уништавању имовине Српске православне цркве.

“Завера ћутања“ Ватикана по питању кардинала Степинца могла би да се протумачи и као негација злочина НДХ и саучествовања Римокатолличке цркве и кардинала Степинца у мисији “прекрсти, исели, истреби“ православне хришћане, Јевреје и друге. О великим злочинима католичког клера у НДХ и „тихој“ подршци писао је Виктор Новак још 1948. године у својој обимној студији „Магнум кримен“ која је била дуго у „бункеру“ јавности што од стране Католиче цркве, што од комунистичке власти. Поред моралне односно историјске рехабилитације кардинала Степинца уследиће и правна односно судска у Републици Хрватској. Папа Фрањо инсистирао је на формирању заједничке комисије у којој су и представници Српске православне цркве и српски историчари, која треба да преиспита улогу Степинца с обзиром на предлог да се прогласи за свеца. Очигледно је да до праве истине и одлуке неће доћи, јер је већ одлучено да кардинал Алозије Степинац у блиској будућности буде нова блажена икона у храмовима римокатоличке цркве Хрватске и широм света.

Ватикан, НДХ и Јасеновац

Треба подсетити да је за време власти др Фрање Туђмана хрватски Сабор рехабилитовао кардинала Степинца и 1992. године усвојио “Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу Алојзију Степинцу”. Нешто касније папа Јован Павле II 3. октобра 1998. прогласио је кардинала Степинца за мученика и беатификовао у Марији Бистрици код Загреба, што је предуслов да неко буде проглашен за свеца. Загребачки суд је 2016. године извршио ревизију суђења кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године када је осуђен за сарадњу са влашћу НДХ и био је до своје смрти 1960. у кућном притвору. Тако су Ватикан и хрватска држава са кардинала Алојзија Степинца одлучили да скину сваку одговорност за стотине хиљада прекрштених, убијених и расељених православних хришћана и других што је подсећало на време инквизиције. Деценијска завера ћутања Ватикана према улози римокатоличке цркве у НДХ био је и разлог што се ни један поглавар Римокатоличке цркве није поклонио сенима жртава НДХ у Јасеновцу. Ревизија суђења кардиналу Степинцу у Хрватској очигледно да ће бити део историјског и моралног, али и правног фалсификата којим ће се „опрати“ савест са недела католичког клера и кардинала Степинца у подржавању и деловању НДХ који је био на страни III рајха и објавио рат САД. Тако ће кардинал Алозије Степинац у догледно време постати „блажени-светац“, Ватикан ће скинути сву одговорност са себе, а данашња Хрватска ће бити у убеђењу да и није било геноцида у ИИ светском рату, већ ратних злочина у једном историјском времену који су се поновили у другом облику 1995. године са масовним егзодусом преко 200.000 Срба када је по свему судећи и окончано „српско питање“ у Хрватској. 

Веће судије Иване Тудурић може “пресудом поништити у целости или делимично” одлуку комунистичког суда из 1946, када је Степинац осуђен на 16 година због сарадње са нацистима и усташким режимом, као и за насилно покрштавање православаца.

Ватикански планови према “Источној цркви” 

Око греха и недела кардинала Степинца и дела католичког клера који је и речима и делом вршио нову мисију Новог поретка у Европи остаће мистерија и биће под велом тајни. Зашто? Зато што је Ватикан током II светског рата подржавао или толерисао злочине III Рајха и паклену машину НДХ. То се може сагледати у немачким документима о злочинима НДХ над Србима. Након II светског рата комунистичка власт је осудила кардинала Степинца на кућни притвор. То је био и почетак “Хладног рата” у сукоба Запада и Истока (СССР) односно демократије и комунизма, Степинац је постао “жртва“ тоталитарне политике. Паралелно с тим тече процес спасавања нациста из Европе преко “Пацовских канала” и улоге Ватикана уз подршку владе и тајних служби САД и Запада. Све је ишло преко мрежа “Пацовских канала” коју је водио Крунослав Драгановић близак кардиналу Степинцу и ватиканским поглаварима. Преко мрежа Ватикана највећи број нациста је избегао правду. Читав период од 1946. до 1991. године Ватикан је на страни борбе против комунизма у свету и Европи. Пад Берлинског зида, урушавање СССР-а и посебно бивше Југославије био је сценарио Ватикана од 1918. године. Ватикан је био против Југославије под Карађорђевићима, па касније против Брозове Југославије. Ватикан је нашао себе стварањем Павелићеве НДХ 1941, али и Туђманове Хрватске 1991. године. Већина злочина хрватске државе и 1941-1945 и 1991-1995 године треба да буду релативизовани, а РКЦ максимално заштићена. Овај модел “језуитског” ћутања има своју нову игру. Та игра око прања савести кардинала Степинца је модел како треба језуитском политиком ићи даље на разарање православног хришћанства, тако што би се у догледно време ишло на једну екуменистичку светску цркву хришћана под доминацијом Ватикана. Сада је у игри урушавање православља и то Руске православне цркве у Украјини и негирање Руске цркве у Кијеву и стварање дубљег раскола Цариградске и Московске патријаршије. Све је евидентно да у тој борби унутар православља интерес има Ватикан. Такве пројекције су веома штетне и за Српску православну цркву “по дубини” и слабљењем и губљењу њене самосталности и развлашћивањем у Црној Гори, Хрватској, Косову и Македонији, али и дијаспори. Зато је ослобађање одговорности кардинала Степинца за злочине у НДХ почињене “У име Христа”, један опасан модел којим се злочин може оправдати “вишим циљевима” .

Извор: „Видовдан“