Грешни Радислав: Одговор на писмо из Македоније
петак, 26 август 2016

Помаже Бог браћо!

Ево видио сам да су ми Македонци одговорили на мој чланак у вези путовања кроз Свету Русију.

http://borbazaveru.info/content/view/8987/1/

Ја нисам судија и немам право да судим и нисам имао намјеру да икога увредим. Господ је једини судија. Покушао сам да расудим.  Свети Оци су рекли, ако епископ падне у јерес, тада и сви вјерници њему потчињени и послушни падају у јерес. Ако епископ направи раскол, тада и сви вјерници њему потчињени падају у раскол. Тако је и пала трећина Ангела, послушних свегордому Архангелу Деници.

Охридска Архиепископија је Архиепископија Светог Саве, и оних који иду његовим стопама. Господ рече, не могу се служити два Цара. Не може се љубити Свети Саво и Свети Николај Жички и кроз њих сами Господ Исус Христос, а у исто вријеме рушити храмови које граде ђеца Светог Саве
https://www.youtube.com/watch?v=WGshqre51sM .
 И(ли) да се од манастира прави кафана, или још горе, позориште - црква сатанина, како Свети Јован Кронштатски каже за позориште, оперу..... Чак и  они који  из незнања или неког другог разлога  иду за оним који цијепају хитон Светом Сави, сами себе стављају у ред расколника.

Вјероватно је и патријарх Герман имао удио у кривици за раскол у Македонији. Свети Јустин није зато хтио да са њим општи из тог разлога и из разлога што је СПЦ увео у свејеретички ССЦ. Али гоњење СПЦ из Македоније које је видљиво у овом филму не даје за право,  следбеницима неканонске тзв МПЦ, коју ни  од једна помјесна правослана црква није признала, да тако гони Православље и Светосавље, или да себе зову "Црквом".

У групи поклоника расколничке "МПЦ" све и један поклоник, као човјек се понашао братски. И гријех би био у вези личног понашања дати било какву примједбу и у самим мислима. Али чињеницом да Причешће узимају из руке оних који су поцијепали хитон Светом Сави, одлучује их од Причешћа цијеле Православне Васељене - од Причешћа са Христом. И као што већ рекох, да се два цара не могу служити, значи у овом случају, да група Македонаца која је ишла кроз Свету Русију, ако жели да се причести са Христом, мора прво да се одрекне од расколника који Светог Саву - вјерног Раба Христовог, изгоне из Македоније. Свете књиге кажу, ко каже да воли Господа, а брата свога ненавиди, лажа је , и у тами ходи. И џаба сва добра дјела, и џаба Крштење са погружењем, џаба земни поклони, ако се руши православна богомоља, и ако се и из породичних кућа људи изгоне што се Богу моле.

А што су поједини Македонци примали Причешће на Светој Гори Атонској, то је посебна прича. Тамо нажалост одавно нема једномислија и једнодушија. Прво што је очевидно гоњење Русије са Атоса- срушена је капела на самоме врху коју су Руси саградили. Русима се ограничава број монаха, не да им се поврат скита Светог Андрије... Па и пар вјекова назад, и у самом Хиландару је дошло до несугласица ко ће бити игуман, па је сама Богородица одлучила да буде Игуманија Хиландарска.
Ако сте у току, и што се лако може наћи на јутубу-једна група монаха предсједника Путина сједа у царски трон у Протату, а друга група у каруљским испосницама баца анатему на њега.
Даље, за Свету Гору Атонску кажу, да је кухиња без меса. А тамо у Дафнима у продавници има да се купи од сировог меса, и салама све до паштета и гулаша. Значи, видљиво је гажење вјековног типика.
На Светој Гори Атонској важи Аватон, што значи не би смјела да се појави ни од људског, ни од животињског рода жен(к)а, а у Дохијару држе кокоши.... Тако, и ако су Македонци из неканонске МПЦ добили Причешће не значи да је МПЦ канонска црква, но сами јеромонах који је расколнику дао Причешће, узима на себе огромни грех.

Тамо још прочитах да је Старац Тадеј давао Причешће, одређеним Македонцима. Па и Свети Павле је гонио Цркву, али не значи да је то било исправно, и да сав Свијет треба гонити Цркву Христову. Сами Господ зна зашто им је то опростио.

Морам признати. Група поклоника из Македоније се моного боље хришћански односила на поклоничком путовању, и много боље су се држали културе на Богослужењима него већина Срба, али ако иду путем онога који је поцијепао хитон Светом Сави, такви сами себе убрајају у расколнике.

Ја мислим да се и дан данас у Почајеву у Успењском Храму, на мјесту гдје се остављају имена за пописивање, а и у другим Лаврама Свете Руси, и већим манастирима, стоји листа чијим клирицима и мирјанима је забрањено остављање имена за помињање. Ту су, осим УПЦ- "Филаретоваца", Катакомбне Цркве Русије... побројани и "МПЦ" и путујући циркус Мираша Дедејића тзв. "ЦПЦ". Чак  ни епископа Артемија, који је жртва злочинца Бајдена, не дају да помињу на проскомидији.

Ту, наравно постоји и званични став СПЦ, по поводу македонског раскола, који званично није промењен, чак и кад је сами патријарх пао у апостасију (овде:) и изјавио да је свејеретих и пацифиста (овде:).

У нади да ћу помоћи народу Македоније, да схвати, да без Цркве нема спасења, и да Црква нису они који из личних интереса праве расколе и руше Домове Господње, и у жељи да се што прије врате под омофор Светог Саве, ја братски поздрављам и њих, и сву Православну Васељену.

Свако добро од Господа!

Последњи пут ажурирано ( петак, 26 август 2016 )