Проповед за децу: О посту
понедељак, 30 март 2009

          Драга децо! Када сте прошли пут били у светоме храму видели сте, да је друкчије било, него иначе. Ви сте видели, да је господин свештеник био у црним одеждама, затим сте видели где су стари људи често метанисали и напослетку сви смо много клечали. Па сте морали опазити и то, да је и света служба друкчија била. Све појање било је тужно.

          Драга децо! Ја ћу вам сада рећи зашто је то прошли пут тако било. То је зато тако било, што је почео велики и часни ускршњи пост. Сада се морају сви хришћани кајати за своје грехе на тај начин што ће живети умереније, што ће мање јести и пити, и што неће јести мрсна јела. Осим тога хришћани су дужни вредније молити се Богу и избегавати раскалашне забаве и весеља, као што је то било за време месојеђа. За време овог великог поста сви се морамо озбиљно сећати страдања и смрти Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

          Видите, драга децо! Зато што је сада настао часни пост, и зато што сада сви хришћани треба да посте, говорићу вам данас о посту.

          Најпре ћу вам растумачити зашто ми морамо постити, па после како треба деца и ђаци да посте.

          Ви сте често код куће чули своју мајку где вам говори: „Данас се не мрси!" И ако сте заискали од ње једно парченце меса, она вам је рекла: „Данас се не сме јести меса, данас се пости!"

          Па како је сада часни пост ви ћете баш одсад чешће чути да се говори о посту, а мораћете и сами постити. Али то ће само онда бити добро, ако будете знали зашто морате постити. Ако будете знали то, онда ћете много лакше и много радије постити. Али да бисте то сазнали, морате данас пажљиво слушати што ћу вам говорити.

          Ви не смете мислити, драга децо, да постити значи само не јести меса. Кад би само то био пост, онда би постити било врло лако. За време поста морају хришћани мање јести него иначе, и морају се уздржавати и у другим стварима, на пример: у пићу, у игрању и тако даље.

          А сада ћу вам рећи зашто морамо постити.

          Ми морамо постити зато, што је то заповедио сам Господ Бог. Заповест о посту не налази се истина међу заповестима Божјим, али она се налази међу заповестима црквеним. А заповести црквене исто тако морамо поштовати као и заповести Божје. Света Црква само оно наређује што је Господу Богу угодно. Ко не слуша свету Цркву, вређа Господа Бога. Ко не држи заповести о посту, тај греши, јер Бог хоће да људи посте.

          Заповест о посту слична је оној заповести, коју су добили Адам и Ева у рају. Тамо је Господ Бог рекао Адаму: „Једи слободно са свакога дрвета у рају, али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш".

          А нама говори Господ Бог преко наше свете православне Цркве овако: „Постити четири велика поста, и то: пост пред Божић, и пост пред Ускрс, и пост пред Петровдан, и пост пред Велику Госпојину, и још средом и петком целе године". Тако гласи друга заповест црквена. А шеста гласи овако: „Постити посте и молити молитве, које нареди владика у време какве нужде".

          Ми морамо постити и зато, јер је и драги наш Господ Исус Христос постио. Драги Спаситељ наш постио је четрдесет дана у пустињи. Он чак за ових четрдесет дана није ништа ни јео, тако да је напослетку осећао страшну глад.

          Драги Спаситељ наш постио је због нас, јер смо ми много згрешили, а затим је постио и зато, да и нама даде пример да постимо.

          Морамо даље постити и зато, што ће нам Бог многе грехе опростити те ћемо лакше отићи на небо.

          Ко увек добро и много хоће да једе, неће лако ући у небо. Сетите се само приче о лудом богаташу. Пут на небо је стрм и врата су небесна узана. Ко онамо хоће да уђе, мора бити у животу уздржљив, мора постити.

          Видите, у топлим крајевима, у Африци, живе велике, беле птице, које се зову роде. Ви сте их свакако већ сви видели. Оне у пролеће долећу овамо к нама, а у јесен одлећу натраг. Оне се у лето јако угоје, јер налазе много хране. Сад шта мислите, шта раде у јесен роде да ослабе да би могле опет преко мора, у Африку, натраг одлетети? Чим је лето при крају, тад престају роде много јести; оне се уздржавају и једу само толико, колико да остану у животу. Тада брзо ослабе и лако одлете у топле крајеве.

          Видите, драга децо, како је то леп пример за нас! И ми се морамо уздржавати, да бисмо могли лакше стићи на небо.

          Али ви ћете помислити: кад човек пости, онда пре мора умрети.

          Али није тако! Драга децо! Људи, који добровољно мање једу и који не једу често меса, већу старост дочекају него други, који увек масно и много једу. Стари пустињаци нису готово ништа друго јели осим корења и зеља, па су ипак зато врло дуго живели. Шта више, многи су живели чак и преко сто година

          Осим тога кад посте, људи постају бољи. Када родитељи деци за казну не даду јести, деца се тога добро сећају и други пут су боља! Тако је и с људима. Када за казну за своје грехе мање једу, пре и боље се поправљају.

          А сада, децо, чујте једно друго питање!

          Како треба деца, а особито ђаци да посте?

          Пазите само! Сасвим мала деца не морају постити. Али школска деца, ђаци, они већ морају постити. Кад је пост, они не смеју јести мрсна јела.

          А сад пазите добро! Ако би неко школско дете било болесно, па добило дозволу,  да   може   јести и  уз  пост   мрсна јела, онда оно може - мрсити, иначе ђаци уз пост не смеју никако јести мрсна јела. Ко свесно у посне дане мрси, чини грех. А ко неумерено и много уз пост једе мрсна јела, тај чини смртни грех.

          Дакле, драга децо, пазите, да се не огрешите о заповести о посту! Као што је Господ Бог Адама у рају страшно казнио што није слушао заповест Његову, тако ће и вас Бог казнити, ако не вршите заповест о посту.

          Велики и старији људи морају још строжије постити. Они морају много мање јести за време поста, него обично. То драги Бог од вас не тражи.

          Ви треба да једете, док не будете сити, да би сте порасли и ојачали.

          Али ви треба драговољно да постите и ја ћу вам казати сад, како ћете то чинити.

          Прво и прво, ви не треба до будете пробирачи у јелу. Понека деца су страшно велики пробирачи. Најбоља јела њима не пријају. Кад мајка донесе јело на сто, она тад почињу јадиковати: „Мајчице, ја не могу! Мајчице, ја не могу!"

           Драга децо! Не будите пробирачи! Једите свако јело, које се пред вас изнесе. Ако вам нешто не прија, помислите у себи: „Ово ћу јело јести за љубав Господу Исусу. И драги Спаситељ наш морао је на Велики Петак пити горку жуч и кисели оцат. Ни ја нећу бити закерало!"

          Друго и друго, ви сада треба да престанете сваки час по нешто јести. Видите! Многа деца су само зато пробирачи што сваки час у себе по нешто трпају и у устима грицкају. Чим добију коју пару, а она одмах трче посластичару и купују бонбоне и друге свакојаке слаткише. И онда кад дође подне, пробирају и не могу јести. Шта више дешава се и то, да многа деца потроше сваку парицу у дућану, и кад немају више новаца, а она онда почну и красти.

          О, драга децо, уздржавајте се за време целога великог и часног поста у јелу и пићу из љубави према Богу! Ако имате коју парицу, уделите је радије каквом сиротану. Господ Бог ће вас зато веома наградити.

          Чуо сам већ, да многа деца врло радо деле сиромасима, просјацима и божјацима. То ће врло обрадовати драгога Господа Исуса Христа.

          Тако нека чине и у будуће! Бог ће их зато благословити. Амин!

Душан Ђорић, свешт.

          ___________

           Извор: Весник Српске Цркве, април 1924.,стр.153-156.

           Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( среда, 30 новембар 2011 )