Проф.др С.Живановић: Запуштена стратишта хрватског геноцида над Србима, Јеврејимa и Ромима
понедељак, 19 септембар 2016
          Чланови Међународне комисије за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома који су недавно посетили стратишта затекли су веома неповољан изглед на терену ових хрватских логора смрти. На хрватској страни, на месту логора постоји само споменик у виду цвета, који је пројeктовао у своје време Богдан Богдановић.

Не постоји никакво обележје на масовним гробницама. Не постоје никакви трагови објеката логора. Све објекте је уклонила коминистичка власт Хрватске у тадашњој држави Југославији. Садашња држава Хрватска уклонила је сва обележја масовних гробница које је сада прекрила травуљина. Ретки посетиоци логора не могу да сазнају ништа о страдању преко 700 000 Срба, 80 000 Рома и 23 000 Јевреја, међу којима је убијено 110 000 деце испод 14 година старости. Посетиоци не могу да сазнају ни да је Хрватска била једина држава у свету која је имала логор за истребљење мале деце. Сличну слику су добили и чланови Међународне комисије који су посетили стратиште у Доњој Градини, на босанској страни реке Саве. Иако је влада Републике Српске донела одлуку да се стратиште хрватских логора смрти у Доњој Градини, код Козарске Дубице коначно уреди, до данас није урађено ништа. Посетиоци и данас у Доњој Градини налазе натписе са погрешним бројевима страдалих жртава хрватског геноцида, иако је Међинародна комисија стручњака још пре више година утврдила број страдалих Срба, Јевреја, Рома и њихове деце. Већина масовних гробница је и даље необележена. Још увек не постоји меморијални центар или неки музеј у коме би посетиоци могли нешто више да сазнају о животињском убијању и мучењу жртава које су покопане у масовним гробницама. Цела слика је још увек онаква како ју је обележио Миодраг Б. Протић (оснивач Музеја савремене уметности у Београду) који је у својој књизи “Нојева Бајка” рекао следеће: “Градина. Затрављена, покривена бујним ниским врбама и шибљем. Идемо од гробнице до гробнице. Свуда пропадање и запуштеност, као да није реч о стратиштуУтисак је још грознији када му се прикључи сазнање да су инфрацрвеним хеликоптерским снимањима откривене нове, зарасле, заборављене гробнице. И што је вегетација водоплавне равнице чинила своје, а Сава крунила обалу и односила кости.

За време комунистичке диктатуре у Југославији, због прокламоване политике “Братства и јединствастратишта Јасеновачких логора смрти су препуштена пропадању и забораву, а сви објекти логора, зграде, стражарнице, зидови итд. Сви објекти су уклоњени. Цео терен је претворен у “гајилиште барских птица” (Фрањо Туђман). Многима је мало познато да је Хрватска, на челу са вођом хватских комуниста Владимиром Бакарићем ставила вето на уређење Доње Градине. Изгледа да се то вето и данас спроводи. До данашњег дана ништа није урађено на уређењу Доње Градине.

На шест до сада одржаних Међународних конференција за истину о Јасеновцу (одржаних у Њујорку, Јерусалиму и Бања Луци) указивано је на потребу да се јасеновачко стратиште у Доњој Градини коначно уреди и да се изгради Меморијални центар, уреде прилази и комуникације и подигну верски објекти. Влада Републике Српске је сада донела одлуку о уређењу стратишта у Доњој Градини и расписала конкурс за изградњу меморијалног центра, који нажалост није успео. Разним правним средствима се оспорава ваљаност тога конкурса, а радови никако не почињу. Стиче се утисак да се идеолошка индоктринација комунистичке диктатуре, као и одлука Хрватске да се спречи уређење Доње Градине, и даље спроводи.

Недавно је Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију о геноциду који су починили Хрвати против Срба, јевреја и Рома у Независној држави Хрватској. Народна скупштина Републике Србије је такође започела процес усвајања ове декларације.

Ја сам лично посматрао како воде Саве и Дунава месецима и годинама носе лешеве жртава из Јасеновца. Доста тих лешева је вода избацила на обалу и они су као непознате особе сахрањени на локалним гробљима. Огроман број лешева сахрањен је на Ратном острву на ушћу Саве у Дунав, а код куле Небојше на Калемегдану у Београду једна таква масовна гробница у којој се налази преко 2000 лешева зарасла је у коров, необележена и заборављена. У целој Србији не постоји ни један споменик посвећен Јановачким жртвама хрватског геноцида. Невине жртве хрватског геноцида у Јасеновачким логорима смрти вапију да се истина о њиховом страдању не заборави. Зато је потребно да се успостави култура сећања на геноцид који су починили Хрвати против Срба, Јевреја и Рома заснована на историјски доказаним чињеницама. Надамо се да садашња политика “регионалне сарадњенеће приморати владу Републике Српске да одустане од спровођења у дело своје одлуке да се стратиште у Доњој Градини уреди и да се изгради Меморијални центар. На Јасеновачком стратишту у Републици Хрватској, масовне гробнице ће и даље остати необлежене, а у њиховом музеју у Јасеновцу посетиоци неће моћи да сазнају ништа о броју страдалих, о томе ко су биле жртве, а ко су биле убице и злотвори.

Проф. др Србољуб Живановић, Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британија

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 19 септембар 2016 )