Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (1)
петак, 30 септембар 2016

    СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ МОЈ ЗА ПОСЛАТО МИ ИСКУШЕЊЕ

 (Превод текста са бугарског сајта „Буди веран" објављеног 07. авг. 2016. г.)

О искушењима

Живот без искушења је знак за то да Бог не благоволи према човеку (није наклоњен човеку - прим.прев.). Не треба да завидимо онима који живе без искушења,  јер је крај њиховог живота без страдања плачеван.

Не треба намерно да изазивамо страдања, јер у томе има гордог самопоуздања. Али када  сама дођу, не бој се од њих и не мисли да су дошла случајно, стицајем околности. Не, она су допуштена од стране нама недостижног Промисла Божјег.

На земљи, никада није било и неће бити места без патњи. Овакво место може да постоји само у срцу, када је у њему Господ.

Свако добро дело и наша вера треба да буду испитани. Испитивање се врши  искушењима, која се допуштају како би се открило ко заиста воли Бога. Без да претрпи искушења, чак и благодарна (захвална - прим.прев.) душа, није способна да наследи Царство Божје.

Одважно подношење искушења је изједначено са мучеништвом.

Страдања су животни удео свих, који желе спасење. Стога, уколико страдамо треба да се радујемо, јер се тако извршава наше спасење.

Искушење у нашем срцу отвара пролаз за Божју благодат.

Искушења (сви облици страдања – прим.прев.), нису ништа друго до преживљавања нашег срца, када се дешава нешто супротно нашој жељи и нашој вољи. Како нас ова не би притискала и мучила, потребно је да се откажемо од своје воље и да се у свему смиримо пред Богом. Бог жели наше спасење и устројава га недостижно за нас. Препусти се вољи Божјој и наћи ћеш мир срцу своме, и својој страдалној души.

           Када напада искушење, отац Никон је учио да се чита молитва: „ Слава Теби, Боже мој, за послато ми искушење! Прихватам оно што је достојно за одплату дела мојих. Прими ме у Царство Твоје. Нека је у свему Твоја света воља!

За све захваљујем Господу. Жалостан сам само тада, када размишљам о страдањима оних, који су мене ожалостили… Али нека буде воља Божја.

Треба да знамо да нас Промисао Божји не ослобађа од страдања потпуно и не уклања их сасвим од нас, не избавља нас од искушења, и ова такође не отклања потпуно од нас, него нам даје силу, чврстину и храброст да их претрпимо ( и тако победимо - прим.прев. ).

О усаглашавању воље човекове са вољом Божјом

Верујем да Господ устројава моје спасење, шаљући ми једно или друго. Верујући да Божји Промисао бди нада мном, бојим се да усмеравам свој живот по своме расуђивању. Увиђам како слеђење сопствене воље човеку доноси невоље и тешкоће. Нека буде блага и савршена Божја воља! Њој препуштам и себе самога, и сав свој живот, и све: прихватање воље Божје моме срцу доноси мир.

Постизање (препуштања себе самог вољи Божјој и прихватања - прим.прев.), воље Божје могуће је онима са  чистим животом. Они добијају дар духовног расуђивања, а овај је највиши  од свих врлина.

---

Један мирјанин упитео оца Никона:

- Реците баћушка, како да живим?

Отац Никон се замислио и одвратио:

- Читате ли псалтир?

- Да, читам.

- Обзиром да читате, мора да се сећате да је тамо, на једном месту, написано: Бог „Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовијем. „ (Пс. 24:9;  Превод: Ђура Даничић). Шта значе ове речи? Ове речи значе да Сам Господ учи путевима Господњим, а не човек. Да само Господ може човека да научи путевима Господњим, али не учи Он све људе него само кротке, јер онај који се у срцу своме смирује, он душу своју чини способном да прими божанско учење. Само овакви биће од Господа научени.

Да пронађе Господа може само онај, који у свом личном животу испуњава Христове заповести. Али, уколико је некоме његова лична воља - „ нека буде по моме „ - драгоценија од Христовог учења, о таквом ћу прећутати. Свако ће пожњети оно што је посејао.

Не треба да се тражи човекова правда, тражи само правду Божју.

Ако се у свему препустимо вољи Божјој, онда ће бити све у реду, и оно непријатно биће прихваћено као неопходно.

 

О молитви

Нити један дан не остани без молитве. Извршавајте своја молитвена правила; уколико из неких разлога не можете цело, ипак извршите барем пола правила или неки његов део, али нити један дан не будите без молитве. Знајте да ако пропуштате правило, ако остављате молитву, неосетно ћете стићи до таквог стања да код жеље да се молите, код снажне потребе да се обратите Богу, нећете моћи то да учините, срце ће остати хладно и грубо и стајаћете (на молитви - прим.прев) као пањ. Молитвом се умољавају Божји венци, привлачи се Божји благослов. Призива ли човек  благослов, овај ће му и доћи.

Не заборављај молитву, она је живот за душу.

Молитва, са препуштањем самога себе вољи Божјој, правила је чуда, прави их и сада и немогуће чини могућим.

Моли се свакодневно, и ујутро и увече, за оне према којима гајиш лоша осећања, те на тај начин, уместо нерасположења према њима, да се у тебе усели чиста љубав у Господу, јер ближњи треба да се воли у Господу и због Господа.

Тамо, где смо беспомоћни, једино средство је молитва.

Ђаволова завист, и свих демона, подстиче их да желе погибељ људи,  а борба са овима јавља се нарочито у време молитве слугу Божјих, јер код правилне молитве човек може да добије и добија свако благо. Редослед напада непријатеља је следећи: најпре, благовидне помисли; код пажње према њима ум се лишава слободе. Следе откривено  грешне помисли и ум, изгубивши слободу код првих помисли, бива побеђен од ових других. Због тога опште правило гласи: за време молитве одбацуј све помисли.

Помолих се, прочитах оно што је одређено и слободан сам, испуних свој дуг; таква молитва не даје добре плодове. А оваква молитва јавља се код оних , који своје општење са Богом ограничавају само на испуњавање правила или одлазак у цркву, не тежећи томе да им молитва испуни цео њихов живот и сва њихова дела.  

Треба пажљиво да изговарамо речи молитве, да се удубљујемо у смисао, а не да тежимо вишим преживљавањима… Јер, уколико читамо неправилно и без потребне пажње и удубљивања у прочитано, тако радујемо бесове.

Боље је молитвено правило да не буде много дугачко, али да буде испуњавано постојано и са пажњом.

Ћутање припрема душу за молитву. Тишина - како ова благотворно (корисно -прим.прев.) делује на душу!

Страх Божји је пројава (знак - прим.прев) одсутности поуздања у своје силе. Храброст је знак присуства наде у свемогућу силу и помоћ Божју.

Наставиће се...

 Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (2)

Са бугарског превео: Брат Бодуш

 

Уредништво "Борбе за веру" најсрдачније захваљује брату Бодушу из Бугарске на преводу и слању овог душекорисног текста.

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 01 октобар 2016 )