Добри плодови борбе „Борбе за веру“ у руском православном информативном простору
понедељак, 17 октобар 2016
           У интервјуу који смо, у новембру 2015. године, дали за руски православни часопис и сајт „Православни Крст“ (овде:), последње питање је било: чиме православни Руси и православно-патриотска средства масовног информисања  могу помоћи православним Србима у невољи која их је снашла, у време када Српска Црква усходи на свој Крст?

 Наш одговор је био да је то најпре молитва, а одмах затим ту је обавештавање руске јавности о ономе што се овде заиста дешава. Сада с радошћу примећујемо да су наше речи наишле на позитиван одјек у руским православно-патриотским средствима информисања, која, извештавајући о активностима врха Београдске патријаршије, више не преносе нерасудно информације пласиране од српских екумениста, већ истинито и објективно извештавају руску православну и ширу друштвену јавност. Наиме, свој критички осврт  на недавне лицемерне изјаве патријарха Иринеја о стању на Косову и Метохији и папиној посети Србији, дао је сајт „Руски фронт“ (rusfront.ru), чију је анализу пренео и један од највећих руских православних информативних ресурса „Информ-религија.ру“ (inform-relig.ru), при чему је указао на поменути наш интервју „Православном Крсту“ (овде:). Овим је руском читаоцу јасно предочена уобичајена контрадикторност између дела и реторичких жонглирања врха Београдске патријаршије на челу са патријархом Иринејом.

 Зато користимо ову прилику да се руским православно-патриотским сајтовима захвалимо на објективном информисању о стању у СПЦ, а за цењене посетиоце „Борбе за веру“, са сајта „Информ-религија.ру“, преносимо критички осврт на изјаве вође српских екумениста патријарха Иринеја.

Уредништво

+ + +

О ДВОСМИСЛЕНОЈ ПОЗИЦИЈИ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА

  Српски патријарх Иринеј дао је 12. октобра текуће године неколико изјава о ситуацији на Косову и Метохији, о тријумфу неправде моћних и силних према малом српском народу, његовој историји и култури. Патријарх је такође рекао да Срби никада неће дозволити да Косово буде изгубљено.

„Косово није само географија, Косово је наш Јерусалим, наша светиња, све оно што се коренило у српској историји и култури, наше највеће светиње су тамо, и тај народ, који је био бројан на Косову и Метохији, није отишао својом жељом и вољом него је на то био принуђен… А та принуђеност је трајала дуго времена, преко 100 година се води та борба, и нажалост моћници су стали у заштиту оних који су томе допринели“, рекао је у својој изјави за медије предстојатељ Српске Православне Цркве.

„Никада нисмо прихватали то стање. Ми смо много живели са Албанцима и нисмо имали проблеме, али је нека политика учинила да их охрабри да желе и покушавају да нам отму наше светиње и да их прикажу као своје“, рекао је челник СПЦ.

Међутим, упркос таквим исправним речима, методе борбе патријарха Иринеја с окупаторима српских земаља и тлачитеља Срби прилично су чудни, а ко не и издајнички. (см. Сербская Церковь восходит на крест: Интервью с редактором сайта «Борьба за веру»       Српска Црква усходи на Крст -интервју Уредништва "Борбе за веру" за руски часопис "Православни Крст" ).

Без обзира на то што су Албанци већином – иноверци (муслимани и римокатолици), патријарх Иринеј активно учествује у екуменистичком покрету, подржавајући на тај начин сједињење свих у једну веру, признајући спаситељност свих религија, одричући тиме спаситељност Православља. А управо су се за то Срби борили вековима, због чега су их угњетавали, прогањали и уништавали, што траје до данас.

Шта више, патријарх Иринеј, као и остали екуменисти, подржава посету римског папе многострадалној Србији: „Српска Православна Црква је благодарна што Ватикан није признао Косово. И посета папина никоме не би штетила, - рекао је патријарх, - додавши да позив папи није упућен из СПЦ, већ од стране дрћаве. „То је ствар државе, папа је државник, Ватикан је држава. Ја верујем да папа неће доћи док не добије позив и сагласност наше стране“.

Подсећамо да је српски поглавар након папе, а неколико дана пред посету патријарха Кирила, посетио Енглеску, где се сусрео с челником англиканске антицркве Џастином Велбијем.