Помози Бог! Велика се полемика водила у задњих десетак година да ли узети, или не биометријске документе, са чипом, или без, или их уопште не узети било каква биометријска документа.
Ја сам био велики противник узимања биометријских докумената и још сам, али сам у неком делу променио мишљење. О чему је реч?
Сигурно да та биометријска документа су негативна и да имају негативне последице по слободу човека (праћење кретања и свих делатности везаних за егзистенцију итд.) а што је главно негативне последице по душу и спасење, али у којој мери, сматрам да је то тајна. Зна се да су она смишљења у циљу остваривања Новог Светског Поретка, или прецизније у циљу зацарења Антихриста.
Има разних писанија светих и познатих стараца у православљу о погубности узимања таквих докумената. Чак неки ин дају упутство како тада се организовати у хришћанске заједнице, по узору на апостолске.
Најбоље би било кад би могли да не узмемо ништа што носи у себи назив „биометријско“, али велико је питање како то спровести у пракси. Онај ко не узме биометријске документе кад му стари традиционални документи истекну остаје ван целог друштвеног система у коме живи, без права да може да оствари здравствену заштиту, социјалну помоћ, да прима пензију, плату, да путује итд.
Многима је пошло за руком да не узму биометриска документа и истрајавају у својој намери, али примају помоћ у новцу, храни итд. од оних који су узели биометријска документа. Тако и многи духовници, свештеномонаси причешћују мирјане који су узели биометриска документа, узимају од таквих новац, храну и сваку другу помоћ, а сами не узимају биометријска документа, мислећи да су се сачували те „невоље“, а не знају да причешћивањем таквих и узимањем помоћи од таквих учествују у процесу увођења биометриских докумената, па им се по мом мишљењу РАЧУНА КАО ДА СУ УЗЕЛИ БИОМЕТРИЈСКА ДОКУМЕНТА. НЕ МОЖЕМО СЕ СПАШАВАТИ НА ПОГИБИЈИ БРАТА СВОЈЕГА – Свети Гаврило Грузијски.
Поштујем ко неће да узме та проклета биометријска документа и узме такав подвиг на себе, а такав подвиг је раван подвигу мучеништва, или отшелништва. То подразумева, да се ништа не узима од оних који су узели таква документа и да човек се прехрањује искључиво „у зноју лица свога“ и разним прехрањивањем у природи од самониклог биља. Ако постоји таква хришћанска заједница која се руководи поменутим начелима, тим боље, тим лакше по такве подвижнике. ТАКВИМА СЕ У ИСТИНУ ДИВИМ!
До сада нисам чуо да је неко успео тако да живи. Нисам чуо ни да постоји таква хришћанска заједница, али која не прима никакву помоћ од оних који су узели та документа – могуће је да негде постоји тако нешто у Русији, или негде у свету, то не одричем.
Конкретно за Србију. Да ли има неки духовник, или свештеник који не причешћује народ који је узео биометријска документа и да ли од поменутих не узимају материјалне прилоге? Мислим да нема, колико ја знам, а ако грешим исправите ме. Да ли је неки духовник имао откриће с више и дао нам прецизно упуство како да у пракси живимо без докумената? Постоје упутства, али нереална у односу на праксу. Да ли је неки духовник објаснио да је такав подвиг у рангу мучеништва Христа ради, или у рангу отшелништва (пустињаштва)?
Узеше биометријске документе све наше владике у СПЦ, узеше свештеници, узеше и разни „ревнитељи“ ван официјалне СПЦ у србским земљама, па им благодат свештенства не одступи, не изгубише Свете Тајне и усмено посведочише да осећају Благодат Духа Светог и да благодат није одступила од њих. Имамо и опречних мишљења и ставова код неких духовника. Такве позивам, ако су доследни, да не причешћују, ове које су узели биометријске документе, нити од таквих да примају било какве материјалне прилоге, па ће их многи признати за ревнитеље, подвижнике и узор борбе против ове невоље.
АКО ИМА КО ШТА НА ОВУ ТЕМУ ДА ДОДА, ИЛИ ДА ИЗНЕСЕ ДРУГАЧИЈЕ РЕАЛНИЈЕ МИШЉЕЊЕ, КОЈЕ МОЖЕ ДА СЕ ПРЕТОЧИ У ПРАКСУ, НЕКА СЕ ОГЛАСИ!
На полагање појаса Пресвете Богородице Мирослав Павловић из Љига