Избор из поука митрополита српског Михајла
уторак, 27 децембар 2016

  Ко је Митрополит Михајло? Најтачнији би одговор био: Златоуст Српске Цркве. У времену изграђивања наше Цркве он је био та осовина која је покренула точак нашег црквеног живота. Колико богословских дела и колико добрих дела непосредних и посредних, путем јавних фондова, носе име овог славног Владике!

 Где су они многобројни ђаци његови, које је он слао у Русију ради школовања да подигну свој глас противу неправде која се сада чини њему мртвом? Изгледа да се код Срба најбрже заборављају добра дела. Ми би још и разумели Мраовићевце, но никако онај већи део којима је Митрополит Михајло тако много учинио. Као политичка личност Митрополит Михајло се може поредити само са класичним представницима патристичког доба. Што се сада не одупире Црква ерастијанским законима наше Државе? Где јој је сада један Митрополит Михајло, да одбије извршење неког закона који би се противио канонима Цркве? Немамо сада ниједног таквог јерарха, и ко зна да ли ћемо га још икад имати. Но зато ипак не умемо да ценимо своје великане, нити да се учимо на њиховим великим примерима. Митрополит Михајло остаће за увек образац црквеног човека и типичан представник правог епископа. Људи кажу да је народ при његовој појави хрлио као на појаву неког небеског посланика; људи су се гушили у сузама од радости при виђењу са њим. Ако је когод могао да се дотакне његове руке или да проговори са њим сматрао је себе најсрећнијим. Тако је мислио прост народ, чија осећања никад не варају и који срцем познаје човека. Сравните сада данашње наше епископе и одношај народа према њима, па ћете тек онда видети размер величине овога човека према осталима.

Митрополит Михајло је био цењен од целог света: у Русији је важио као светац. У Француској је изабран за председника "Међународног Друштва за Ослобођење Афричких Робова". из Енглеске и Америке слате су читаве делегације и вођена је читава дипломатска преписка, да се тачније дозна његова величина и значај. На истоку, у Св. Гори и Јерусалиму, он је био скоро проглашен за свеца. А само ми, Срби, после сто година од његовог рођења, не нађосмо за потребно, ни званично ни незванично, да се сетимо успомене овог великог човека и да се од њега поучимо примеру како ваља волети Цркву и како је треба бранити. Величина Митрополита Михајла тим није умањена, већ је напротив само порасла. Доцније генерације ће ваљда боље умети ценити овог великана, а ми можемо само зажалити што се наша верско-црквена генерација, чија је насушна потреба за једним тако способним вођом као што је био блаженопочивши Митрополит Михајло очевидна, показује овако недостојна једног у истини великог претка.

            Боже, подари нам вођу као што је био блаженопочивши Митрополит Михајло! Боже, подари нам то! 

            Свети Јустин Ћелијски

+ + +

ПОУКЕ МИТРОПОЛИТА МИХАЈЛА

Исток и запад пред Христом

Исток у лицу мудраца својих, клања се новорођеном Исусу лежећем у јаслама и подноси му дарове: злато, ливан и смирну. Запад стоји код крста Христовог на Голготи у лицу војничког капетана и признаје јавно да је „заиста овај човек Син Божији“,

 Угледајмо се на Пречисту

 Смерним осећањима испунимо своју душу, блажени христијани, као што је и света Дјева Марија осећала у тренутку овога чудеснога догађаја. Небеска милина и радост што је више земаљске радости, ојачаће нашу веру, нашу љубав и нашу надежду на СпаситељаГоспода Исуса Христа коме нека је слава са Оцем и светим Духом, кроз све векове! (Благовест)

 Угледајући се на Пречисту Богомајку, хвалимо и ми, блажени христијани, свагда Господа, када осетимо његову милост, његово благовољење према нама, исказујемо осећања своје благодарне душе у похвалним песмама у славу Божију, изливајмо своју душу у топлој молитви Богу, од кога имамо и живот и здравље и сва блага овога и онога света, наодимо у славу Божију утеху и радост па ће нам бити радост и дуговечна и спасоносна. (Дјева Марија долази у посету Јелисавети)

О поштовању родитеља

Поучимо се, блажени христијани, да је дужност наша слушати и поштовати своје родитеље. Но ова дужност наша да не смета вршити дужности више и духовне. Слушајући своје родитеље ми смо дужни још с већом бригом да вршимо заповеди свога оца небеснога који је нас изнајпре заволео и обећао срећу у вечноме животу. У свакој потреби и прилици долазимо у свету цркву где нас предусрета света вера, теши света надежда и радује света љубав. И ма каква да је наша невоља, усрдно у свако доба долазимо у дом Божији на молитву па ће се туга наша окренути у пријатну радост! Амин.

О светом Јовану Крситељу

Сам спољни изглед Јованов, строг и сиромашан његов живот представљао га је као проповедника о покајању и изобличавао је раскалашан  живот јудејског народа. Јер, ето, стоји проповедник покајања са строгим и грозним лицем , стоји сув и загорео од жеге и зиме, па вели свенародно: покајте се! Хаљина Јованова беше изаткана од кострети камилине као што је имао и Илија, беше опасан једним каишом. Он се хранио растињем које се зове акрида, које и сада на истоку једу сиротни, и медом дивљим. Његова је хаљина напомињала хаљину за кајање, његов појас напомињао је сиротињу и смерност, његова храна јављала је његову слободу, што се он није много бринуо за храну и није због тога зависио од њуди. А све то, такав начин живота, био је велегласни простест против покварености и раскалашности ондашњих људи.

Не мори себе

Бог који је вама дао веће – душу и тело, даће вам и мање – храну и одело.

Ако будеш жив до сутра, Бог ће се побринути да сутра имаш све што је теби нужно. Доста је сваком дану брига његова. Ти не треба да самовољно реметиш овај ред, буди задовољан са бригама које мораш водити данас и не увећавај их још бригама сутрашњега дана. Таква брижљивост није разумна, нема вредности и доликује само незнабошцима. Буди свагда веран, савестан и послушан.

Не мори себе прокомерном бригом да имаш сувише имања, не падај у очајање када те опколе тешке околности, него повери своју судбу промислу Божјем па Бог, који одржава сваку животињицу и сваку твар, неће ни тебе заборавити ако се ти уздаш у њега.

О строгости

Ако сте дужни да будете спрам себе строги, спрам других треба да сте више снисходљиви. Не судите гордељиво изговарајући оцену о својим ближњима, да се вама не би судило. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити и Бог и људи, и каквом мером мерите онаквом ће се вама мерити и од Бога и од људи. Доста ти је да себе самога судиш и ако то будеш чинио озбиљно, онда нећеш свога ближњег осуђивати.  

Пут од мудрости

 Како да дођете до христијанске мудрости, да можете разликовати духове и у свему поступати паметно, благоразумно? За то је најбоље и управо једино средство – молитва. Молите се и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.

Духовна лествица

 Почетак је онда када душа смерно сазнаје своје грешно стање што је најглавнија црта хришћанског карактера, па обузета духовном тугом, стара се да се очисти добрим делима и према Богу и људима. Развија се ово у омиљеној тежњи за правду, за милосрђе, за чистоту срца и мирољубље. Свршује се трпљењем у ношењу крста за исуса. Сва ова блаженства састављају један златан ланац, једну небесну лествицу од које први степен почиње на земљи а последњи стоји на небу. Ни једног степена не можемо прескочити, ни једнога парчета не можемо одбацити из ланца. То су све различите стране једне и исте христијанске праведности па зато су и обећане награде једнога блаженства које се предсавља само са различитих страна.  Укрепимо своје срце, блажени христијани, надањем на Божију помоћ у свакој прилици па ће нас преблаги Господ удостојити да срећно пређемо преко своју незгода и невоља и дођемо у рајско блаженство по светлом обећању Христовом. Амин. (Беседа Христова на гори)

О бурама и борбама нашим

Ко је онај да га слушају и ветрови и море? То је наш Спаситељ Господ Исус Христос. Поклонимо се сили, мудрости и љубави његовој, с топлом молитвом да утиша буру и у нашем срцу и у нашој души!

Ученици Христови не треба да се брину него да се моле, да се надају, да верују, па ће им Дух свети доћи у помоћ и научиће их шта треба да говоре и како да одговарају. 

Наоружајмо се и ми, блажени христијани, постом и молитвом против искушења и саблазна што нас непрестано у животу сретају, будимо једнако на стражи за своје спасење па мачем слова Божијег побеђујмо све сплетке богопротивних наших злотвора, као што га је Исус овим оштрим мачем победио и надвладао!

Не напуштајмо молитву, блажени христијани, онда када не видимо одмах помоћ од ње, него продужимо молити се јер се често догађа да Бог куша нашу веру па зато нам и не чини одмах, чим ми изговоримо молитву. Нека је наша вера тврда и молитва искрена и постојана па ће се она испунити и Господ ће нам дати оно за шта му се овако молимо.

Чувајмо се, блажени христијани, рђавих мисли и безбожничких разговора који развраћују душу и кваре све побожне и добре њене тежње.

Није доста да човек само жели да се спасе, него треба и да се озбиљно труди, да му се све мисли окрећу око те поглавите мисли, да му обузме сву снагу та намера, да је очува до смрти своје.

Не наилазимо ли, блажени христијани, врло често на саблазни? О, како је тежак пут по коме у своме животу идемо! Саблажњавају нас и уображења и поиздање у своју снагу. Саблажњавају нас заблуде на које на сваком кораку наилазимо. Саблажњавају нас рђави људи. Па зато, добро пазимо на себе. Имајмо на уму непрекидну молитву која ће нас сачувати од штетних и душегубних саблазни!

Пазимо, блажени христијани, на значајне појаве времена, па не будимо немарљиви спрам заблуда које се шире по свету. Оцењујмо догађаје погледом на њих с тачке науке Божије и имајући поуздање у Божију помоћ, будимо тврди и непоколебљиви у вери и љубави, и водимо бригу да у дан страшнога Суда можемо оправдани од Бога чути од Њега ову утеху: Ужите у моје блажено царство које сам вам спремио!

Ограничимо, блажени христијани, честољубиве тежње нашега срца јер оне долазе од себичности и гордељивости, грехова који су врло мрски Богу, а одвећ штетни души. О, како је несрећан човек кога распиње страст честољубља! Нека је благословена побожност која успокојава душу од свију бурних таласа који разбијају честољубиву душу!

Све што имамо од Бога имамо. Све што нам треба можемо да добијемо од милости Божије. И телесне и душевне потребе даје нам Господ. Бог је наш помоћник, заштитиник, спаситељ, добротвор. Па зато топлом молитвом, од срца, од душе, пошљимо Оцу нашем небесном молитве које он прима и испуњава за срећу и спасење наше!

О, када би ми чешће слушали или читали поучне приче Христове, кад би живље осећали и чешће обилазили мислима ону безграничну даљину која дели живљење на земљи од живљења иза гроба, колико би ослабило тада у срцу нашем самољубље и себичност, и ми би много јаче, много боље сведочили своју љубав према нашим невољним ближњима!

Најбољи украс и најлепши венац вере је – смерност која се не хвали сама, а живи у сазнању своје немоћи, недостојанства и силе и благодати Божије. 

Нов живот мора имати и нов облик, нарави и обичаје.

Христијанин је онај који верује, живи и ради, имајући за руковођу вољу Божију. Он сам не избира себи места, него као слуга очекује да га Господ пошље на овај или онај посао. Он никада не седи бадава, но ма где био постављен, свагда нађе да што корисно ради. И ако учини све што може, никада не рачуна на особиту захвалност по томе што он држи да је чинио оно што је дужан био да чини. Права вера уопште не зна ни за какаве своје заслуге. Свака дужност коју врши, свако дело које чини верујући у Христа човек, сматра као дело Божије благодати. 

 О души и васкрсењу

Да је наша душа бесмртна, да ће мртви васкрснути, то су истине које се не могу одбацити, то су истине које успокојавају, ободравају и радују праве христијане што са самопрегоревањем бране веру и Цркву. Бесмртност и васкрсење проповеда сво свето писмо, потврђује христијанство и тежња душе наше, потврђују свети угодници који живе душом на небу а моштима на земљи до општег воскресенија. Нека ништа не поколеба, блажени христијани, нашу веру у ове истине које само безбожници и телоугодници траже да одбаце!

Чокот и лоза

 Као што лозе расту из чокота од кога лоза добија сок и живљење и род што га доноси, и што је опет род њихове међусобне свезе, тако бива и међу Христом и његовим ученицима. Сва сила о живот долази од Христа. Он даје, а они добијају. Ко је у њему, тај доноси многи род, тај не трпи ни у чемуи никакаве потребе до једино те, да се све више очишћава те да може све више доносити рода. А ко не стоји у Христу, тај је као осушена лоза коју ће одсећи и бацити у ватру да изгори.

Вера и наука 

О, дај Боже, да се и од сада код нас развија наука у тврдој свези са вером, јер су то два различна пута који полазе од једнога извора и долазе једном целу (циљу). Да се вера не слаби науком, нити да се наука одбацује вером! Дај Боже да Славени буду здрави духом, да буду слободни од ониш штетних погрешака које порађају непријатељску борбу између мисли и вере, те да реч славенска буде оличена животворном истином коју је објавио свету син Божији Господа наш Исус Христос. И тада ће развиће и слога наша излечити оне нравствене  (моралне) болести и ране од којих пати данашње људство, које је заведено на странпутицу лажљивом цивилизацијом, штетним правцем науке која гони и срамоти веру! А ти, блажени оче Кириле, моли Господа Исуса Спаситеља нашег, да својом благодаћу озари он умове и срца наша и утврди у вечној истини од које долази народима срећа и спасење! Амин.  (на дан светих Кирила и Методија) 

О љубави ка домовини и земљацима

...Сетите се апостола Павла који је с пуним себепрегоревањем изјављивао љубав према домовини и земљацима: Велика ми туга и непрекидна болест стеже срце за моје санароднике. Молио би се да мене Христос одбаци а да дођу моја браћа, моји сродници, мој народ у царство Христово (Рим. 9,3 и др)

Нека нам је мила и драга земаљска домовина, али она нека подгрева у срцу нашем и љубав према вечној домовини. Служимо својој земљаној домовини, али не заборављајмо спремати себи место и у небеској домовини.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 27 децембар 2016 )